Javne konsultacije u EU o klimatskoj politici, globalnom tržištu kredita za CO2

Evropska komisija je otvorila javnu raspravu o klimatskoj politici posle 2030. i mogućnosti korišćenja internacionalnih ugljeničkih kredita na način da i vodi ispunjavanju ambicija i da bude troškovno efikasan. Između ostalog, učesnici mogu da se izjasne o ulozi uklanjanja ugljen-dioksida.

Iznesite svoje mišljenje o okviru klimatske politike Evropske unije koja će važiti nakon 2030, poručila je Evropska komisija. Javne konsultacije traju do 4. maja. Akteri, odnosno zainteresovane strane, i opšta javnost pozvani su da dostave podatke i informacije o situaciji na terenu koji su relevantni za ulogu nacionalnih klimatskih ciljeva i fleksibilnosti u njihovom ostvarivanju, kao i o mogućnosti uvođenja međunarodnih ugljeničkih kredita na tržištu u nastajanju.

Ovaj proces će igrati presudnu ulogu u oblikovanju priprema za adekvatne zakonodavne predloge zakazane za poslednje tromesečje ove godine, stoji u objavi.

Gde je fleksibilnost na putu ka nacionalnim klimatskim ciljevima

Komisija je u julu predložila amandman na Evropski klimatski zakon kojim bi se uspostavio pravno obavezujući cilj da se godišnje emisije gasova s efektom staklene bašte najkasnije 2040. spuste 90 odsto sa nivoa iz 1990. Zamisao je da se utre stabilna putanja ka postizanju klimatske neutralnosti barem na polovini veka.

Evropski parlament i Savet EU su se u decembru u načelu složili da prihvate navedeni cilj. Amandmanom se uvodi i niz elemenata da se podupru napori EU da postigne cilj za 2040. na način koji će biti troškovno prihvatljiv i pokazati odgovornost na globalnom planu.

Evropski parlament je danas izglasao predlog na plenarnoj sednici.

Klimatska politika treba da održi snažne podsticaje za umanjivanje emisija i uklanjanje ugljenika

Budući da neki od propisa EU o nacionalnim klimatskim ciljevima ističu na kraju tekuće decenije, konsultacije koje su u toku treba da doprinesu oceni uloge tih ciljeva kao i fleksibilnosti klimatske politike u klimatskoj politici nakon 2030. godine. Pritom je poenta da se održe snažni podsticaje za umanjivanje emisija i uklanjanje ugljen-dioksida.

Učesnice i učesnici su pozvani da se izjasne o budućim klimatskim propisima EU i kako ih učiniti pravičnim, a njihovu primenu priuštivom i da budu prilagođeni različitim situacijama po državama. Konsultacije obuhvataju i ulogu uklanjanja ugljen-dioksida i nalaženje rešenja za omogućavanje više fleksibilnosti zemljama, uz podršku unije, tako da svi regioni i sektori mogu da napreduju ka klimatski neutralnoj privredi.

Mogućnost upotrebe međunarodnih kredita na tržištu emisija

Sporazum o izmeni Evropskog klimatskog zakona uključuje mogućnost korišćenja visokokvalitetnih međunarodnih kredita – hartija od vrednosti, na budućem tržištu – počevši od 2036, u okviru napora za ispunjavanje cilja za 2040.

Taj doprinos bi mogao da iznosi do pet odsto ekvivalenta neto emisija iz 1990. u EU, pa bi na domaćem terenu smanjenje neto emisija gasova s efektom staklene bašte najkasnije 2040. moralo da dostigne 85 odsto osnovice. Komisija traži predloge pristupa u uvođenju kredita i kako osmisliti mehanizam koji će voditi ispunjavanju ambicija, a istovremeno biti troškovno efikasan. Takođe treba da bude u skladu sa Pariskim sporazumom.

Postoji mogućnost sprovođenja probnog perioda od 2031. do 2035, u cilju doprinošenja pokretanju visokokvalitetnog internacionalnog tržišta ugljeničkih kredita.

U suštini, ukoliko predlog prođe, krediti za CO2 će moći da se kupuju u inostranstvu i računaće se da je dati deo emisija pokriven.

Emisije mogu da se naplaćuju kroz mehanizme među kojima su aukcije, porezi i poreske olakšice, pošumljavanje, sekvestracija CO2 iz zemljišta i hvatanje, upotreba i skladištenje ugljenika (CCS ili CCUS). Evropska unija ima sveobuhvatan Sistem za trgovanje emisijama – EU ETS, i proširuje ga.

Revizija Uredbe o upravljanju

Osim novih konsultacija i poziva za dostavljanje podataka i informacija, u EU je u toku još jedan. Tiče se predstojeće revizije Uredbe o upravljanju – zakonodavne kičme takozvane Energetske unije i strateškog okvira za postizanje ciljeva klimatske i energetske politike na putu ka klimatskoj neutralnosti.