Jadranski cevovod snabdevaće Italijane vodom iz Albanije

Južna italijanska pokrajina Pulja predložila je Albaniji da se izgradi cevovod ispod Jadranskog mora kojim bi se do nje iz, okruga Đirokastra (Gjirokaster), dopremala voda. Pulja, čiji je glavni grad Bari, i Italija bi na ovaj način mogli da se izbore sa sušom, koja je posebno izražena poslednjih godina, a imajući u vidu klimatske promene predstavlja ozbiljnu pretnju.

Ideju cevovoda pokrenuo je Serđo Fontana, predsednik privrednog udruženja Confindustria Pulja i asocijacije Confiindustrija Albanija, koja predstavlja italijanske firme u Albaniji, preneo je list Corriere della Sera. A, Mikele Emilijano, predsednik regiona Pulja, je o ovom planu, čija realizacija je procenjena na milijardu evra, nedavno pisao albanskom premijeru Ediju Rami.

Fontana je izjavio da Pulji imamo znanja i tradiciju da bude nacionalna referentna tačka za vodnu politiku, i naveo da je u ovoj pokrajini Puljski akvadukt, najveći u Evropi.

Ruta bi išla od Đirokastra u Albaniji do mesta Galunjano, nedaleko od Lećea

Italija ima pred sobom Albaniju, zemlju veoma bogatu vodom, rekao je Fontana, i dodao da dve države imaju izuzetne bliske odnose. On je istakao da je to prilika da zemlja deluje preventivno kada je reč o krizi sa vodom i da izgradi impresivnu vodnu infrastrukturu u Jadranskom moru između Pulje i Albanije.

Cevovod bi se sastojao od podvodne deonice duge 85 kilometara i kopnene od 120 kilometara, a ruta bi išla od Đirokastra do mesta Galunjano, nedaleko od Lećea. Od zemlje bogate vodnim resursima do regiona koji je oduvek imao potrebu da se oslanja na infrastrukturu za snabdevanje iz susednih regiona.

Za gradnju bi bilo potrebno četiri godine

Za izgradnju infrastrukture, koja bi bila povezana na 20.000 kilometara vodovodne mreže Puljskog akvadukta, bilo bi potrebne četiri godine rada. Cilj je, kako prenosi italijanska štampa, transportovati 150 miliona kubnih metara vode godišnje do Pulje podvodnim cevovodom koji bi u najdubljim tačkama dostizao 850 metara ispod nivoa mora.

Novac za gradnju trebalo bi da bude obezbeđen preko Evropske investicone banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), italijanske države, Regiona Pulja i Puljskog akvadukta.

Interes Italije je jasan, a albanska strana bi, kako se navodi, mogla da očekuje otvaranje 8.000 radnih mesta.