Izveštaj revizora o opasnom otpadu u Srbiji: ne zna se koliko ga ima, ko ga stvara, kako se tretira

Državna revizorska institucija utvrdila je da Srbija nema pouzdane podatke o tome ko sve u zemlji proizvodi opasan otpad, zatim, koliko se ovog otpada proizvede, a koliko se tretira, kao i koliki su kapaciteti za tretiranje. Uz to, opasnim otpadom, u koji spada i rudarski, medicinski, farmaceutski, elektronski, se upravlja bez dozvole i planovima koji nisu odobreni. Zbog svega toga ne mogu ni da se prate zacrtani ciljevi za sakupljanje i reciklažu, kao i da se sprovede adekvatna inspekcijska kontrola upravljanja ovim otpadom.

Izveštaj o reviziji „Upravljanje opasnim otpadom“ Državna revizorska institucija (DRI) odnosi se na tri ministarstva – rudarstva i energetike, zaštite životne sredine i zdravlja, dva pokrajinska sekretarijata – za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i urbanizam i zaštitu životne sredine, kao i Agenciju za zaštitu životne sredine (SEPA). Revizija se odnosi na period 2020-2021.

Razlozi koji su podstakli DRI da uradi revizuju sami po sebi izazivaju veliku zabrinutost. Iako su na te probleme ukazivali mnogi, pa i stručnjaci u okviru našeg serijala Srbija – od smetlišta do cirkularne ekonomije, ovo je verovatno prvi put da ih konstatuje neka državna institucija.

Problemi: opasni otpad je svuda, a najmanje tamo gde bi trebalo da bude

DRI je podsetila da je opasan otpad onaj koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i da tu spada i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

Srbija, posle Estonije, stvara procentualno najviše opasnog otpada u Evropi

Od svih evropskih zemalja, posle Estonije, procentualno najviše opasnog otpada generiše se u Srbiji, čak 30 odsto, što je posledica aktivnosti u vezi sa preradom mineralnih sirovina, tačnije rudarstvom.

Za početak Srbija nema redovan sistem sakupljanja opasnog otpada. Sakuplja se, pre svega, otpad koji ima ekonomsku vrednost, dok nema dovoljno informacija o sakupljanju otpada koji tu vrednost nema, kao što su kiseline, hemijski otpad, otpad kontaminiran uljem, mulj.

Dobar deo opasnog otpada iz domaćinstava ne sakuplja se organizovano

Za dobar deo opasnog otpada iz domaćinstava, kao što je otpadno ulje, farmaceutski otpad i hemijski otpad ne postoji redovan sistem sakupljanja, dok se električni i elektronski otpad i baterije sakupljaju pod upravom opština i u kontekstu posebnih tokova otpada.

Razlog za to je nepostojanje propisa o odvojenom sakupljanju i upravljanju opasnim otpadom iz domaćinstava.

Zatim, nema infrastrukture. Kapaciteti za fizičko-hemijski tretman i odlaganje su ograničeni, a nema ih dovoljno ni za skladištenje. Zbog toga proizvođači opasan otpad privremeno skladište na svojim lokacijama u privremenim skladištima.

Neadekvatno se upravlja opasnim medicinskim otpadom

Ne postoji nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, kao ni centralna regionalna skladišta opasnog otpada, iako je plansko rešenje dato u Prostornom planu Republike Srbije iz 2010. Nedostaju i kapaciteti za insineraciju organskog industrijskog i medicinskog otpada.

Na kraju, neadekvatno upravljanje opasnim medicinskim otpadom, čije se količine procenjuju na 5.000 tona godišnje, predstavlja veliki problem jer se otpad ne razdvaja u zdravstvenim ustanovama, konstatovao je DRI.

Najmanje 20 firmi koje stvara rudarski otpad nema dozvolu za upravljanje otpadom

Nikola Stefanović, ovlašćeni državni revizor, kaže da je cilj revizije bio da ispita da li su nadležni organi uspostavili efektivno i efikasno upravljanje opasnim otpadom.

„Ključna poruka naše revizije je da su nadležni organi dužni da obrate više pažnje na upravljanje opasnim otpadom jer ciljevi smanjenja generisanja opasnog otpada, utvrđivanja tačnih količina i unapređenja tretmana opasnog otpada ostaju neostvareni“, naglasio je Stefanović.

Postoji 674 eksploatacionih polja, a podaci o otpadu dostavljeni su za 193

Revizija je pokazala da samo jedan operater odlaže rudarski otpad i upravlja njime sa dozvolom za upravljanje otpadom i planom za upravljanje otpadom. Najmanje 20 to radi bez dozvole. Revizori su naveli da ministarstvo rudarstva i pokrajinski sekretarijat za energetiku nisu preduzeli mere da se ovakvo stanje promeni.

Uz to, sistem dostave i kontrole tačnosti podataka o proizvedenim količinama i karakteru rudarskog otpada nije efikasan.

Od 674 odobrena eksploataciona polja, nadležnim organima su dostavljeni podaci o generisanim količinama rudarskog otpada sa 193, što stvara rizik da podaci o ukupnoj količini otpada nisu sveobuhvatni, navodi se u Izveštaju o reviziji.

Bez tačnih podataka nema ni dobrog upravljanja opasnim otpadom

Revizori su utvrdili da nisu uspostavljeni mehanizmi za primenu propisa, za utvrđivanja tačnih količina i kapaciteta postrojenja za tretman opasnog otpada i koordinaciju inspekcijskih organa. Oni su pronašli da se razlikuju podaci o količini proizvedenog opasnog otpada SEPA i Republičkog zavoda za statistiku.

Nedostatak koordinacije SEPA i RZS, kao i nepostojanje kontrole nadležnih organa, ima za posledicu nedovoljnu pouzdanost podataka koji su neophodni za adekvatno planiranje i uspostavljanje sistema upravljanja opasnim otpadom, uključujući i planiranje neophodnih postrojenja za tretman, piše u reviziji.

Nadležni: ciljevi se ne prate jer nema podataka

Revizor Stefanović je  istakao da se ne prate ciljevi i stope sakupljanja i tretmana baterija i akumulatora, otpada od električne i elektronske opreme i otpadnih vozila, a ne funkcioniše ni sistem sakupljanja farmaceutskog otpada od građana.

Nadležni su objasnili da se ciljevi ne prate jer ne postoje relevantni podaci o količinama proizvoda plasiranih na tržištu Srbije i količinama sakupljenih i recikliranih proizvoda koji su nakon upotrebe postali otpad.

Većina zdravstvenih ustanova nema saglasnost na planove za upravljanje medicinskim otpadom

Od ukupno 6.969 registrovanih zdravstvenih ustanova u javnoj i privatnoj svojini samo 1.469 (21 odsto) je dostavilo podatke SEPA o proizvedenoj količini infektivnog medicinskog otpada u 2021.

Revizori su utvrdili da 35 odsto drobilica, koje se koriste za tretman ovog otpada, nije u upotrebi zbog zastarelosti opreme, čestih kvarova, preopterećenosti uređaja i problema sa servisiranjem, kao i zbog nedostatka finansijskih sredstava.

„Većina zdravstvenih ustanova nema saglasnosti na planove za upravljanje medicinskim otpadom“, naveo je Stefanović i dodao da je u 2021. ukupno 310 proizvođača medicinskog otpada proizvelo više od 500 kilograma opasnog medicinskog otpada, od čega 302, odnosno 97 odsto, nema saglasnost na plan upravljanja medicinskim otpadom.

Ne radi 35 odsto drobilica za tretman infektivnog medicinskog otpada

Upravljanje na osnovu plana za koji nije pribavljena saglasnost može ugroziti bezbednosti zdravstvenih radnika i drugih lica koja učestvuju u lancu sakupljanja, razvrstavanja, pakovanja, skladištenja i transporta, kao i bezbednosti stanovništva i životne sredine.

Kada je reč o farmaceutskom otpadu, iako je Zakonom o upravljanju otpadom propisano da troškove upravljanja, odnosno izvoza farmaceutskog otpada sakupljenog od građana, snosi proizvođač ili uvoznik, nije uspostavljen mehanizam da se to primeni, pa apoteke ne preuzimaju farmaceutski otpad proizveden od građana.

Preporuke

Radi unapređenja stanja u ovoj oblasti, DRI je dala preporuke ministarstvima, pokrajinskim sekretarijatima i SEPA.

Ministarstvu zaštite životne sredine da uspostavi mehanizme za primenu zakonskih i podzakonskih akata u vezi sa upravljanjem opasnim otpadom, a Ministarstvu zdravlja i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine da preduzmu mere za unapređenje obuhvata nadzora zdravstvenih ustanova u pogledu upravljanja medicinskim otpadom.

Ministarstvu rudarstva i energetike i Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj preporučeno je da preduzmu mere kako bi svi nosioci eksploatacije doneli planove upravljanja rudarskim otpadoma, a SEPA da uskladi obrasce za izveštavanje o otpadu i uspostavi kontrolu dostave podataka o proizvedenom i tretiranom opasnom otpadu za Nacionalni registar izvora zagađivanja.