Izveštaj o komunalnom otpadu za 2020: Hrvatska sve bolja, do ciljeva još posla

Hrvatska je u 2020. godini smanjila količinu komunalnog otpada, povećala odvojeno skupljanje i stopu recikliranja, ali ti pozitivni rezultati, koji su delom posledica pandemije COVID-19, ipak su ispod ciljeva koji su zacrtani.

Podaci su deo Izvješća o komunalnom otpadu za 2020. godinu koji su predstavili ministar gospodarstva i održivog razvoja Tomislav Ćorić, direktor Zavoda za zaštitu okoliša i prirode Aljoša Duplić i direktorka Uprave za procjenu utjecaja na okoliš i održivo gospodarenje otpadom Anamarija Matak.

Na deponijama u 2020. završilo 56 odsto komunalnog otpada, a plan je da se do 2022. to smanji na 25 odsto

U Hrvatskoj je, kako se navodi u izveštaju, u 2020. ukupno nastalo 1.692.966 tona komunalnog otpada, što predstavlja smanjenje od 6,5 odsto u odnosu na 2019. Godišnja količina komunalnog otpada po stanovniku je 418 kilograma.

Iako ovo smanjenje ide u prilog ostvarenju cilja iz Plana gospodarenja otpadom RH za razdoblje 2017. do 2022. ipak nije na potrebnom nivou. Naime, Plan predviđa da se do 2022. ukupna količina komunalnog otpada smanji pet odsto u odnosu na 2015, na 1.571.300 tona, a cilj za 2020. 1.587.840 tona.

U 2020. na odlagališta ili deponije je otišlo 941.285 tona komunalnog otpada ili 56 odsto. To je smanjenje od tri procentna poena u odnosu na 2019, ali puno se još mora uraditi da bi se za dve godine dostigao cilj od 25 odsto, zacrtan za 2022.

Od ukupne količne komunalnog otpada, 56 odsto je upućeno na odlaganje, 34 odsto na ponovnu obradu (gde spada i recikliranje), a devet odsto u postrojenja za mehaničko-biološku obradu otpada, navodi se u izveštaju.

Dobri rezultati posledica smanjenog rada uslužnog sektora zbog pandemije, ali i sprovedenih reformi

Pad ukupne količine komunalnog otpada u izveštaju se objašnjava pandemijom bolesti COVID-19, usled koje je u 2020. smanjen rad uslužnog sektora i stalnim sprovođenjem informativnih aktivnosti za podizanje svesti građana o njihovoj ulozi u stvaranju i sprečavanju nastanka otpada.

Takođe, sprovedena su ulaganja u infrastrukturu za odvojeno prikupljanje komunalnog otpada, kao što su kontejneri za odvojeno prikupljanje na kućnom pragu, izgradnja reciklažnih dvorišta, postavljanje kontejnera za odvojeno prikupljanje na javnim površinama, nabavka vozila za odvojeno prikupljanje, opremanje sortirnica.

Kako još jedan razlog u izveštaju se navodi uvođenje vaga na odlagališta otpada zbog čega su podaci sve kvalitetniji, pa se u sve manjoj meri količine otpada procenjuju.

Odvojeno sakupljenje otpada na 41 odsto, plan 52 odsto

Hrvatska je prošle godine zabeležila i rast odvojenog sakupljanja komunalnog otpada od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu i sada iznosi 41 odsto. Međutim, cilj za 2020. je bio 52 odsto, a do 2022. je 60 odsto, piše u Izveštaju.

Za 20 se povećao broj lokalnih samouprava koje sprovode odvojeno skupljanje biootpada

U 2020. je zabeležen i rast broja lokalnih samouprava u kojima se sprovodilo odvojeno sakupljanje biootpada iz komunalnog otpada. Ovaj posao obavljan je u 35 odsto samouprava i njihov broj je povećan sa 172 na 192. Uglavnom je, kako se navodi reč o biorazgradivom otpadu iz kuhinja i kantina i otpadu iz vrtova i parkova.

Količina odvojeno sakupljenog biootpada iz komunalnog otpada u 2020. iznosila je 24 odsto ukupno nastalog komunalnog biootpada, što je rast od 22 odsto u odnosu na 2019, ali ispod cilja od 30 odsto za prošlu godinu.

Recikliranje na 34 odsto, a cilje je bio 50 odsto

Od ukupne količine odvojeno sakupljenog komunalnog otpada (sve vrste komunalnog otpada osim mešanog komunalnog otpada) koja je iznosila 694.160 tona, direktno je na ponovnu obradu, u šta spada i recikliranje, otišlo 583.372 tona. Time je dostignuta stopa od 34 odsto ili četiri procentna poena više nego u 2019.

Stopa recikliranja iznosila je takođe 34 odsto, uz rast od četiri procentna poena, u odnosu na 2019, ali prilično manje od postavljenog cilja, a to je 50 odsto. Inače, Hrvatska trenutno ima 145 reciklažnih dvorišta koja su sufinansirana bespovratnim sredstvima.

Tomislav Ćorić: investirano 3,8 milijardi kuna, stiže još 1,25 milijardi

„Iz svih ovih podataka vidljiv je nastavak pozitivnih trendova koji su rezultat kontinuiranih aktivnosti i ulaganja koje provodimo u značajnoj mjeri od 2017. godine. U narednom razdoblju, kada govorimo o odvojenom sakupljanju otpada i recikliranju, očekujem dostizanje zacrtanih ciljeva i prelazak na kružno gospodarstvo,“ izjavio je ministar Tomislav Ćorić.

On je naveo da je u prošlom finansijskom razdoblju za projekte iz područja upravljanja otpadom ukupno ugovoreno više od 3,8 milijardi kuna (oko 505 miliona evra), a kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti obezbeđeno je dodatnih 1,25 milijardi kuna (oko 166 miliona evra).