Izveštaj o globalnom zagrevanju poziva na promene bez presedana

Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC), vodeće svetsko telo za procenu naučnih podataka vezanih za klimatske promene, objavio je izveštaj u kom poziva na „brze, dalekosežne promene bez presedana u svim aspektima društva“ sa ciljem da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5°C. Specijalni izveštaj o globalnom zagrevanju od 1,5°C, koji je IPCC usvojio u subotu u Inčeonu u Južnoj Koreji, biće osnovni naučni materijal koji će se koristiti na Konferenciji o klimatskim promenama u gradu Katovice u Poljskoj u decembru, na kom će vlade razmatrati primenu Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.

U izveštaju se navodi da su „prosečne godišnje investicione potrebe energetskog sistema oko 2,4 biliona dolara između 2016. i 2035. godine“. Izveštaj se bavi uticajima klimatskih promena koje bi bilo moguće izbeći ako bi se globalno zagrevanje zaustavilo na 1,5°C umesto na 2°C ili više. Na primer, rast nivoa mora bio bi 10 cm niži uz globalno zagrevanje od 1.5°C nego uz globalno zagrevanje od 2°C. Verovatnoća potpunog otopljavanja leda u Severnom ledenom okeanu leti bi se svela na jednom tokom jednog veka ako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C, dok bi se led u najhladnijem okeanu na planeti uz zagrevanje od 2°C ili više verovatno potpuno topio leti bar jednom tokom jedne decenije. Uz globalno zagrevanje od 1,5°C, koralni grebeni bi se smanjili za 70%-90%, dok bi skoro sasvim nestali (više od 99%) uz zagrevanje od 2°C, saopštio je IPCC.

U izveštaju se upozorava da je neophodna „brza i dalekosežna“ tranzicija u sektorima zemljišta, energetike, industrije, zgradarstva, transporta i gradova da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C, dok bi globalne neto antropogene emisije ugljen-dioksida (CO2) bi do 2030. trebalo da se smanje za oko 45% u odnosu na nivo iz 2010. godine i da se svedu na nultu neto vrednost oko 2050. godine.

The @IPCC_CH report on #GlobalWarming of 1.5°C is one of the most important #climatechange reports ever published. Limiting temperature increase requires unprecedented changes in society, but will have huge benefits. Every half a degree of warming matters. https://t.co/a7GOzVFv50 pic.twitter.com/p0wX5vYrA5

— IPCC (@IPCC_CH) October 8, 2018

Udeo OIE u proizvodnji električne energije treba da dostigne 70%-85% do 2050.

Da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C, udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji električne energije treba da dostigne 70%-85% do 2050. godine, uz pretpostavku povećanja udela nuklearnih i fosilnih goriva sa prikupljanjem i skladištenjem ugljen-dioksida (eng. carbon capture and storage – CCS). Prikupljanje i skladištenje CO2 bi omogućilo da udeo gasa u globalnoj proizvodnji električne energije bude oko 8% 2050. godine, dok bi upotreba uglja potonula na blizu 0% (0%-2%) u proizvodnji električne energije. Izvodljivost projekata solarne energije, energije vetra i skladištenja električne energije značajno se poboljšala u poslednjih nekoliko godina, što signalizira mogući pravac tranzicije sistema proizvodnje električne energije, navodi se u izveštaju.

Industrijske emisije CO2 trebalo bi da 2050. budu manje za 75%-90% u odnosu na 2010.

Istovremeno bi industrijske emisije CO2 trebalo da 2050. budu manje za 75%-90% u odnosu na 2010. godinu, dok bi procenat smanjenja iznosio 50%-80% uz globalno zagrevanje od 2°C. Potrebno smanjenje industrijskih emisija CO2 moglo bi se dostići kombinacijom novih i postojećih tehnologija i praksi, kao što su elektrifikacija, upotreba vodonika, održivi biomaterijali, supstitucija proizvoda i prikupljanje, korišćenje i skladištenje CO2 (eng. carbon capture, utilization and storage-CCUS).

Urbana i infrastrukturna tranzicija podrazumevala bi promene zemljišnog i urbanističkog planiranja, kao i ozbiljnije smanjenje emisija u sektorima transporta i zgradarstva, što bi zahtevalo raznovrsne mere energetske efikasnosti. Udeo električne energije u ukupnoj potrošnji energije zgrada bi iznosio 55%-75% u 2050. godini, u poređenju sa 50%-70% uz zagrevanje od 2°C. U sektoru transporta, udeo niskoemisione finalne energije bi se uvećao sa manje od 5% u 2020. godini na 35%-65% u 2050. godini, u odnosu na 25%-45% uz globalno zagrevanje od 2°C.

Efektivnost tehnika uklanjanja CO2 iz vazduha nije dokazana u većim razmerama

Kada bi se dozvolilo da globalna temperatura privremeno poraste više od 1,5°C, bilo bi potrebno više se oslanjati na tehnike uklanjanja CO2 iz vazduha u cilju smanjenja porasta globalne temperature na manje od 1,5°C do 2100. godine. Međutim, u izveštaju se upozorava da efektivnost ovih tehnika nije dokazana u većim razmerama, kao i da neke od njih nose i značajne rizike po održivi razvoj.

Specijalni izveštaj o globalnom otopljavanju od 1,5°C pripremljem je pod naučnim vođstvom sve tri radne grupe IPCC-a. Radna grupa I procenjuje fizičku naučnu osnovu klimatskih promena, Radna grupa II se bavi uticajem, adaptacijom i ranjivošću, dok se Radna grupa III bavi ublažavanjem klimatskih promena.

Ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C bi olakšalo dostizanje COR

Pariski sporazum, koji je 195 zemalja usvojilo na 21. Konferenciji država potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) u decembru 2015. godine, postavio je kao jedan od ciljeva jačanje globalnog odgovora na pretnju klimatskih promena tako što će se obezbediti porast prosečne globalne temperature od mnogo manje od 2°C iznad predindustrijskih nivoa i ulaganje napora da se porast temperature ograniči na 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa.

Ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C u odnosu na 2°C bi obezbedio značajno manji uticaj na ekosisteme, ljudsko zdravlje i dobrobit, što bi olakšalo dostizanje Ciljeva održivog razvoja (COR), kaže Priyardarshi Shukla, kopredsedavajući Radne grupe III.

„Jedna od glavnih poruka koje snažno proističu iz ovog izveštaja je da već vidimo posledice globalnog zagrevanja od 1°C, kao što su ekstremne vremenske prilike, porast nivoa mora i topljenje leda u Severnom ledenom okeanu, uz mnoge druge“, izjavio je Panmao Zhai, kopredsedavajući Radne grupe I.

„Svaki dodatni porast zagrevanja ima posledice, posebno u svetlu činjenice da zagrevanje od 1,5°C i iznad tog nivoa povećava rizike povezane sa dugotrajnim ili nepovratnim promenama, kao što je gubitak određenih ekosistema“, kaže Hans-Otto Pörtner, kopredsedavajući Radne grupe III.

Sledećih nekoliko godina će verovatno biti najvažnije u istoriji sveta

Prema rečima Debre Roberts, kopredsedavajuće Radne grupe II, odluke koje donosimo danas su presudne za bezbedan i održiv svet za sve, kako u sadašnjosti, tako u budućnosti.

„Ovaj izveštaj donosiocima odluka i profesionalcima pruža informacije koje su im potrebne za donošenje odluka za borbu protiv klimatskih promena, uzimajući u obzir lokalni kontekst i potrebe ljudi. Sledećih nekoliko godina će verovatno biti najvažnije u istoriji sveta“, izjavila je Roberts.