Issa Grotto Hill House – energetski samoodrživa kuća na Visu

Issa Grotto Hill House, energetski održiva kuća za odmor na hrvatskom ostrvu Vis, proglašena je za jedan od najboljih arhitektonskih projekata na svetu. Predstavlja primer zelene gradnje koja poštuje principe energetske efikasnosti.

Arhitekta Davor Matković iz Proarh studija osmislio je kuću na obronku strmog brda, građenu uz minimalne izmene terena, od materijala koji se nalaze na samoj lokaciji. Zamišljena je kao porodična kuća za vlasnika jedne kozmetičke kompanije, koji će tu uzgajati masline za potrebe svoje firme. Neke od stvari koje čine ovu kuću posebnom su:

• Potpuna energetska nezavisnost zahvaljujući solarnim panelima i fotonaponskim ćelijama
• Niska potrošnja energije kao rezultat bioklimatskog dizajna
• Reciklirana kišnica koristi se za piće i bazen
• Građevinski materijali koji obezbeđuju trajnost zgrade uz minimalno održavanje
• Mogućnost turističkih poseta u periodima kada se ne kultivišu plantaže maslina

Projekat Isso Grotto Hill House proglašen je jednim od najboljih arhitektonskih projekata na svetu 2015. godine. Nagrada je dodeljena na World Architecture Festivalu, najprestižnijem i najvećem festivalu arhitekture, koji je održan u Singapuru.

Nagrađeno je ukupno 27 projekata iz celog sveta, a Issa Grotto Hill House je proglašen najboljim u kategoriji “House – Future projects”. Kuća je useljena za Božić.

Jedinstvo sa okolinom

Projekat čini najmanje izmene na terenu, a ono što uzme, obnovi. Tlo iskopano tokom izgradnje stavljeno je na krov zgrade, čineći takozvani “zeleni krov”. Lako dostupni i obnovljivi materijali sa gradilišta ili šire lokacije smanjili su trošak transporta i izgradnje:

Krečnjak – Nalazi se širom Mediterana i od velikog je značaja za hrvatsko kulturno nasleđe.  Prirodan je resurs koji se nalazi na samoj lokaciji, njegova upotreba nema štetne efekte po sredinu i ljude, postojan je i lako se održava.

Iglice bora – Koriste se za toplotnu izolaciju, a njihova poroznost ih čini odličnim izolatorom. Iglicama se napuni prostor između drvenih panela koji se postavljaju između nosećih struktura i zidne obloge. Paneli su zaštićeni vatrostalnim premazom.

Šišarke – Služe za zaštitu od sunca, tako što se njima napune zakloni. Pogodne su zbog svoje dužine (oko 5cm) i zato što ih ima u izobilju. Istovremeno štite od jake svetlosti i ostavljaju prostor za protok vazduha.

U izgradnji su maksimalno korišćeni prirodni materijali. Kamen sa Visa korišćen je za oblaganje fasade, terase i noseće zidove, drvo sa ostrva za terasu sa bazenom, podove i žaluzine. Ali svi noseći elementi su od armiranog betona.

Prilikom projektovanja uzeta je u obzir karakteristična mediteranska klima, sa vrelim letima, blagim zimama i rashlađujućim vetrom (bura). Kao i mnoga ostrva u Jadranskom moru, Vis je prekriven raznolikim niskim rastinjem i pogodan za uzgajanje maslina i grožđa.

Arhitektonski pristup

Na parceli površine 7.000 kvadratnih metara osmišljena je kuća od oko 200 kvadratnih metara. Arhitektonski koncept kuće oslanja se na nasleđe ostrva Vis i Mediterana. Pristup dizajnu je bioklimatski, prilagođen terenu na kom ne postoji infrastruktura, koji je strm i teško pristupačan.

Zbog strmine i bujnog rastinja prvi korak bio je čišćenje terena i pravljenje makadama da bi se omogućio prilazak vozila. Samo taj deo posla trajao je tri meseca.

Velika strmina učinila je teren nekorisnim, ali taj problem je rešen podizanjem “suhozida”. Radi se o vrsti kamenog zida bez maltera koji podržava terasasto zemljište, a na Visu se koristi od 4. veka pre nove ere.  Na taj način formiraju se zaravnate površine koje mogu poslužiti kao poljoprivredno zemljište ili arhitektonski funkcionalne zone.

Te površine predviđene su za maslinjak, koji će služiti i za pasivno hlađenje kuće. Zamišljeno je da gusti hlad stvara hladniji vazduh, koji se zbog vazdušnog pritiska penje do kuće i rashlađuje je.

Prostorije za dnevni boravak imaju “zeleni krov” i samo su pojedini delovi kuće iznad nivoa terena. Minimalistički dizajn kuće usmeren je ka osnovnim potrebama – postoje kuhinja, prostorije za spavanje, odmor i rad. Izgled koji je postignut na ovaj način je nenametljiv, suptilan i u skladu sa topografijom.

Kako bi dizajn objekta imao bioklimatski karakter, obavljeno je istraživanje u konsultaciji sa stručnjacima. Proučene su jednostavne, tradicionalne građevinske tehnike tipične za mediteransko područje. Iako je visokotehnološka arhitektura na njih zaboravila, one potpuno zadovoljavaju potrebe savremenog čoveka.

Davor Mateković i njegov studio

Davor Mateković je hrvatski arhitekta rođen u Zagrebu, u Hrvatskoj. Osnivač je i glavni arhitekta Proarh studija. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.

Proarh je arhitektonski studio osnovan 1992. godine sa sedištem u Zagrebu. Pod vođstvom Matekovića kompanija se razvila u multidisciplinarnu radionicu, koja stvara projekte različitih funkcija, tipologija, programskih i prostornih dimenzija. Arhitekturi se pristupa kao bogatoj i složenoj temi.

Proarhova inovativnost, kreativnost, posvećenost radu i iskustvo stečeno u nemilosrdnim tržišnim uslovima rezultovali su velikim brojem uspešnih projekata. Njegov prepoznatljiv arhitektonski rad i progresivne autorske ideje prepoznate su izvan lokalne arhitektonske scene. Radovi Proarha bili su nominovani i osvojili su niz međunarodnih arhitektonskih nagrada. Predstavljeni su na velikom broju izložbi i objavljivani u renomiranim domaćim i međunarodnim profesionalnim publikacijama.