Vodonik koji se proizvodi uz niske troškove i niske emisije CO2 biće ključan za obaranje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte na nulu najkasnije 2050. godine, ali tehnološki i ekonomski potencijali za njegovu proizvodnju nisu ravnomerno raspoređeni u svetu, jer regioni koji mogu da ga proizvode nisu uvek isti oni u kojima se očekuje visoka potražnja. Ova neravnoteža može dovesti do nastanka novog međunarodnog tržišta obnovljivog vodonika i njegovih derivata, što će promeniti svetsku trgovinu energijom i otvoriti nove prilike za zemlje u razvoju, ali i stvoriti potencijalne probleme u pogledu održivosti, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).
Pored uvođenja novih igrača, ovo novo globalno tržište vodonika moglo bi da stvori i veoma složene međunarodne lance snabdevanja, što će zahtevati sveobuhvatan pristup po pitanju održivosti, posebno kod zemalja u razvoju, napominje IRENA u izveštaju pod nazivom Shaping Sustainable International Hydrogen Value Chains.
Četvrtina globalne potražnje za vodonikom bi 2050. mogla biti pokrivana međunarodnom trgovinom
Budući da proizvodnja neće uvek biti u blizini centara najveće potražnje, IRENA predviđa da će se do 2050. godine oko 25% globalne potražnje za vodonikom podmirivati putem međunarodne trgovine. Od toga oko 55% će verovatno biti transportovano u obliku čistog vodonika kroz prilagođene gasovode, dok bi preostalih 45% bilo transportovano uglavnom u obliku amonijaka.
Izvor: IRENA
U izveštaju, koji se fokusira na zemlje u razvoju kao dobavljače vodonika i bogate privrede kao buduće centre potražnje, IRENA napominje da razvijene zemlje imaju sisteme podsticaja za proizvodnju obnovljivog vodonika i da se mnogi od njih odnose i na proizvodnju na stranim tržištima.
IRENA takođe smatra da novi lanci snabdevanja vodonikom treba da budu zaista održivi i pravični. To zahteva sveobuhvatan pristup koji ne uzima u obzir samo intenzitet emisija, već i ekonomske, ekološke i socijalne aspekte, navodi se u izveštaju.
Održiva trgovina vodonikom zahteva brigu o ekološkim i društvenim aspekatima
Da bi obnovljivi vodonik doprineo pravednoj energetskoj tranziciji, važno je obezbediti da zemlje u razvoju koje ga proizvode i izvoze od toga imaju i koristi, kako ekonomske tako i društvene, navodi se u izveštaju. To se može postići podrškom lokalnom industrijskom razvoju, koji bi omogućio zemljama u razvoju da otvore održivija radna mesta, ostvare dugoročnu dobit i povećaju svoju konkurentnost na međunardnom planu.
U zemljama izvoznicama treba graditi više obnovljivih kapaciteta nego što je potrebno za industriju vodonika
Takođe je ključno smanjiti potencijalno ekološko opterećenje na zemlje u razvoju pri proizvodnji zelenog vodonika za izvoz, navodi se u izveštaju. U tom smislu, IRENA preporučuje da se obezbedi da razvoj vodonične privrede u izvoznim regionima istovremeno pokreće i širu energetsku tranziciju, a to uključuje podršku u izgradnji obnovljvih kapaciteta većih od onih koji su potrebni za snabdevanje postrojenja za proizvodnju vodonika.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.