Ubrzavanje energetske tranzicije radi ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5°C do 2050 bi moglo povećati svetski BDP za 2,4% tokom naredne decenije u odnosu na scenario koji podrazumeva postojeće planove za razvoj energetike, saopštila je Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA).
U najnovijem izveštaju o perspektivama energetske tranzicije u svetu (World Energy Transitions Outlook), IRENA predviđa da će 2050. godine biti 122 miliona radnih mesta u energetskom sektoru, što je dvostruko više nego sadašnjih 58 miliona, pri čemu će 43 miliona radnih mesta biti samo u sektoru obnovljivih izvora energije. Najveći udeo biće u sektoru solara, a potom bioenergije, vetroenergije i hidroenergije.
Potrebne investicije su velike ali dostižne, a korist će biti mnogo veća od ulaganja
Potrebne godišnje investicije u skladu sa scenarijem globalnog zagrevanja od 1,5°C su procenjene na 4,4 biliona američkih dolara, a IRENA kaže da je to visok ali dostižan iznos, koji je jednak 5% svetskog BDP-a iz 2019. godine. Do 2030. godine, potrebne su dodatne investicije od ukupno 33 biliona dolara u oblastima poput energetske efikasnosti, obnovljivih izvora, elektromreža, vodonika i inovacija, ali će korist biti mnogo veća od ulaganja, navodi IRENA.
Svaki dolar potrošen na energetsku tranziciju doneće korist između dva i 5,5 dolara, što kumulativno iznosi između 61 bilion i 164 biliona dolara do polovine stoleća.
Korist je još veća kada se uzme u obzir pozitivan uticaj na kvalitet vazduha, ljudsko zdravlje i klimatske promene, dodaje IRENA.
Čiste tehnologije za energetsku tranziciju će lakše dobijati povoljno dugoročno finansiranje
Scenario sa zagrevanjem od 1,5°C zahteva, između ostalog, prestanak upotrebe uglja i ograničavanje investicija u naftu i prirodni gas. IRENA predviđa da će čiste tehnologije za energetsku tranziciju lakše dolaziti do povoljnih dugoročnih kredita u narednim godinama, dok će privatni finansijeri sve više izbegavati fosilna goriva, pa će takve kompanije biti prinuđene da obezbeđuju finansiranje iz sopstvenih izvora.
Međutim, državne investicije ostaju ključne i one će omogućiti brzu i pravednu energetsku tranziciju, ali i podstaći privatno finansiranje, navodi IRENA, dodavši da scenario sa zagrevanjem od 1,5°C predviđa da će takve investicije porasti sa 450 milijardi dolara iz 2019. godine na oko 780 milijardi dolara godišnje.
Vlade treba da napuste politike koje favorizuju fosilna goriva, uključujući i subvencije
IRENA poziva vlade da ukinu prakse koje favorizuju fosilna goriva na tržištu, što podrazumeva i napuštanje subvencija za fosilna goriva i poreske izmene koje bi odražavale njihov negativan uticaj na životnu sredinu, zdravlje i društvo.
Međunarodna saradnja je jedan od ključnih elemenata globalne energetske tranzicije
Potrebno je i jačanje međunarodne saradnje, koju IRENA smatra jednim od ključnih elemenata globalne energetske tranzicije. Ovo podrazumeva sveobuhvatan okvir globalne politike koji je potreban da bi se zemlje širom sveta zajednički obavezale na sprovođenje pravedne tranzicije i omogućio međunarodni protok finansijskih sredstava, kapaciteta i tehnologija, navodi se u izveštaju.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.