Industrija lobiranjem pokušava da spreči zabranu upotrebe večnih hemikalija

Više od 23.000 lokacija širom Evrope zagađeno je perfluoroalkilnim i polifluoroalkilnim supstancama (PFAS), poznatim i kao večne hemikalije. Taj epitet dobile su zbog svoje izuzetne stabilnosti: u prirodi se gotovo uopšte ne razgrađuju. Uprkos tome što su PFAS-i povezane sa ozbiljnim bolestima, industrija intenzivno lobira da se spreči njihova zabrana u Evropskoj uniji.

Perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance, takođe poznate kao večne hemikalije, velika su porodica od preko 10.000 visokopostojanih jedinjenja. Napravio ih je čovek i u prirodi se gotovo ne razlažu, a dodatan problem je što vrlo često imaju tendenciju da se akumuliraju u živim organizmima.

Svoju primenu nalaze u velikom  broju industrija i proizvoda, kao što su nelepljivi premazi za posuđe (teflon), vodootporne tkanine, ambalaža za hranu, protivpožarne pene i industrijski proizvodi kao što su sredstva za čišćenje i maziva.

Ovim hemikalijama smo izloženi kroz proizvode koje svakodnevno koristimo, ali i kroz vodu za piće i određenu hranu. Pronađene su u krvi i u majčinom mleku kod ljudi i životinja.

Brojne studije povezuju PFAS-e sa kancerom, visokim holesterolom, bolestima štitne žlezde, oštećenjem jetre, astmom, alergijama. Te hemikalije su takođe povezane sa smanjenom plodnošću, smrću novorođenčadi, malom porođajnom težinom, urođenim defektima i zaostalošću u razvoju.

Prema upozorenjima naučnika, regulatora i civilnog društva, ovo je otrov veka i stvorio je najgoru krizu zagađenja s kojom se čovečanstvo ikada suočilo.

Godine 2023. je pet evropskih zemalja predložilo univerzalno ograničenje PFAS-a

Kako bi se stalo na put ovim hemikalijama, u februaru 2023. su Danska, Nemačka, Holandija, Norveška i Švedska predložile suEvropskoj agenciji za hemikalije (ECHA) univerzalno ograničenje za PFAS-e u skladu sa regulativom Evropske unije o hemikalijama, a konkretno Uredbom o registraciji, evaluaciji, autorizaciji i ograničenju hemikalija (REACH). Zabrana bi uključivala ceo hemijski univerzum PFAS, uz izvesne izuzetke dok se ne pronađu alternative.

Međutim, nisu svi bili oduševljeni ovim predlogom. Stotine industrijskih lobista koji brane interese petnaestak sektora preplavilo je institucije EU, kao i institucije zemalja koje su predložile zabranu. Priložen je veliki broj komentara i argumenata kako bi se predlog ublažio ili čak sprečilo njegovo usvajanje.

Forever Pollution Project: Novinari i stručnjaci protiv zagađenja PFAS-ima

Godine 2022. pokrenut je Forever Pollution Project, kojeg predvodi Le Monde, a uključuje 46 novinara iz 16 zemalja. Ova pionirska prekogranična i interdisciplinarna saradnja okupila je novinare i stručnjake da otkriju i po prvi put mapiraju obim zagađenja PFAS-ima širom Evrope.

U februaru 2023. godine, projekat je objavio interaktivnu mapu koja prikazuje skoro 23.000 lokacija kontaminiranih PFAS hemikalijama širom Evrope, kao i 21.500 potencijalno kontaminiranih lokacija povezanih sa trenutnim ili prošlim industrijskim aktivnostima.

Nastavljajući svoje istraživanje o otrovu veka, pomenuta grupa novinara i stručnjaka se u drugoj fazi pod nazivom Forever Lobbying Project  fokusira na industrijske i političke aspekte, posebno na aktivnosti lobiranja industrije povezane sa regulativom za PFAS-e u Evropskoj uniji.

Tim je više od godinu dana istraživao lobiranje industrije i njihovih savezničkih organizacija sa ciljem ublažavanja predloga o zabrani večitih hemikalija u EU, kao i troškove sanacije zagađenja PFAS-ima širom Evrope.

Troškovi sanacije postojećeg zagađenja PFAS-ima iznosili bi dva biliona evra

Mesecima je tim istraživao ključne lobističke tvrdnje koje su izneli proizvođači plastike i drugi korisnici u industriji PFAS-a u pokušaju da dobiju izuzeće za celu kategoriju poznatu kao fluoropolimeri. To je unosna vrsta plastike, a uključuje teflon, koji nalazi primenu od tiganja sa nelepljivim premazom i odeće, do zaptivača u hemijskim postrojenjima i izolacije kablova u avionima.

Novinari i stručnjaci su pregledali preko 14.000 dokumenata kako bi identifikovali taktike lobista

Novinari su pregledali više od 14.000 neobjavljenih dokumenata, kako bi identifikovali taktike i argumente koje koriste lobisti. U istrazi je učestvovala i ekspertska grupa od 18 međunarodnih akademika i pravnika. Izdvojeno je 1.178 lobističkih tvrdnji. Grupa predvođena Garijem Fuksom sa Univerziteta u Bristolu, istraživačem štete koju izazivaju korporacije, otkrila je da je većina argumenata obmanjujuća, preterana, čak i lažna.

„Naše istraživanje otkriva masivnu, organizovanu kampanju lobiranja i dezinformacija koja dopire do vodećih donosilaca odluka u Evropi, kao što su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predstavnici nemačkih regionalnih i saveznih vlasti“, piše na sajtu Forever Lobbying Project.

Istraživači su izvršili kategorizaciju argumenata po tri teme: naučni, argumenti o nepostojanju alternative i ekonomski argumenti.

Naučni argumenti: Propaganda industrije i dezinformacije

Lobisti industrije plastike se u svojim komentarima često pozivaju na naučne dokaze kako bi podržali svoje stavove. U analiziranim lobističkim dokumentima izbrojano je 977 pozivanja na dva naučna članka čiji su autori zaposleni u industriji ili angažovani kao konsultanti. U radovima se tvrdi da su fluoropolimeri među polimerima zbog kojih je zabrinutost mala (PLC) jer ne prodiru u ćelije i ne izazivaju štetu. Autori radova se pozivaju na kriterijume koje je definisala Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). OECD je demantovao postojanje ovakvih kriterijuma.

Jedan od obmanjujućih argumenata koji su lobisti često koristili jeste da nisu sve PFAS hemikalije jednako toksične. Iako je ovaj argument istinit, naučnici naglašavaju da je visoka postojanost zajednička karakteristika svih PFAS-a. Martin Šeringer, hemičar za životnu sredinu na Tehnološkom univerzitetu u Cirihu (ETH Zurich) u Švajcarskoj, kaže da visoka postojanost povećava trajanje i nivo izloženosti PFAS-ima i da na taj način direktno povećava verovatnoću toksičnih efekata.

Predstavnici industrije fluoropolimera tvrde da se emisije PFAS-a tokom proizvodnje i korišćenja mogu smanjiti skoro na nulu zahvaljujući naprednim tehnologijama. Ova tvrdnja služi da umanji zabrinutost u vezi sa njihovim negativnim uticajem na životnu sredinu. Istraživanja pokazuju da dolazi do značajnog ispuštanja PFAS-a tokom proizvodnje i odlaganja, pre svega tokom transporta i upotrebe.

Industrija promoviše tehnologije koje navodno efikasno uništavaju PFAS-e, ali istraživanja pokazuju da one nisu u potpunosti testirane ili dostupne u velikim razmerama. Čak i kada se koriste, postoji rizik od nepredviđenih posledica, poput stvaranja još toksičnijih nusproizvoda. Na primer, uništavanje PFAS-a zahteva temperature od 1.050 do 1.100 stepeni Celzijusa, što trenutno nije ostvarivo u postojećim tehnologijama za spaljivanje.

Alternativni materijali – mit o nezamenljivosti

Mantra industrije koja lobira za derogaciju zabrane PFAS hemikalija je da nema alternative. Kompanije tvrde da ne postoje alternative PFAS-ima u kritičnim sektorima poput medicine, elektronike i baterija.

Argument o neophodnosti PFAS-a se koristi za izbegavanje odgovornosti

Iako su koristi neosporne u određenim sektorima, istraživači upozoravaju da se argument o neophodnosti koristi i za izbegavanje odgovornosti.

„Industrija preuveličava nedostatak alternativa kako bi opravdala nastavak proizvodnje i odložila ulaganja u istraživanje održivijih rešenja“, ističe Sara Li, ekotoksikološkinja sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Ekonomski uticaji i manipulacije

Industrija koristi taktiku ekonomskog zastrašivanja, tvrdeći da će ograničenja za PFAS-e uništiti industriju i izazvati ekonomski haos: gubitak radnih mesta, zamrzavanje investicija, prekide u lancu snabdevanja, zatvaranje proizvodnih linija i pogona, preseljenje i ozbiljan uticaj na međunarodnu trgovinu i konkurentnost.

„Tvrdnje industrije o troškovima su u skladu s onim što se naziva politička distopija“, tvrdi Fuks i dodaje da je sve deo velikog narativa da će predložene mere dovesti do širokoraširene, neselektivne i značajne štete kao i do društvenih i ekonomskih posledica.

Nigde se ne pominju pozitivni efekti zabrane PFAS-a

Sa druge strane, pozitivni efekti zabrane večitih hemikalija se ne pominju nigde. Eliminacija emisija PFAS-a u životnu sredinu znači manju izloženost ljudi, što dovodi do nižeg nivoa bolesti, manjeg broja smrtnih slučajeva i mnogih drugih, indirektnih koristi.

„Problem PFAS-a nije samo u ovoj ili onoj vrsti tiganja ili jakne. To je ozbiljan problem javnog zdravlja koji pogađa milione ljudi širom Evrope i uzrokuje ogromne troškove društvu“, naglašava Šeringer. Po izveštaju Nordijskog saveta ministara iz 2019. troškovi nedelovanja su procenjeni na 52–84 milijarde evra godišnje samo u Evropi.

Ograničavanje PFAS-a nije samo ekološko, već i pitanje javnog zdravlja sa značajnim ekonomskim implikacijama. Iako industrija tvrdi da nema alternativa i da regulacija šteti ekonomiji, nauka i istraživanje Forever Lobbying Projecta pokazuju drugačiju sliku.