Implikacije EU ETS za Srbiju – povećava se cena električne energije proizvedene iz uglja

Obaveza proizvođača električne energije da plaćaju za emisije ugljen-dioksida pojaviće se u Srbiji negde u periodu 2020-2025, kada bi Srbija trebalo da uđe u Evropsku uniju (EU). To će neizbežno povećati cenu električne energije proizvedene iz uglja i biti podstrek da se više energije proizvede iz obnovljivih izvora.

Ovo je jedna od poruka radionice posvećene Sistemu trgovanja emisijama EU (EU ETS) i implikacijama za Srbiju, održane u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u organizaciji kompanije PostScriptum i Asocijacije za održivi razvoj (ASOR). Glavni predavač bio je Tom Lord, šef za trgovinu i upravljanje rizicima londonske konsultantske kuće Redshaw Advisors, sprecijalizovane za trgovinu ugljen-dioksidom.

EU ETS, uveden 2005. godine, je trenutno u III fazi (2013-2020). Priprema IV faze počela je u julu 2016. godine, kako bi se odredila pravila za upravljanje EU ETS od 2021 do 2030.

„Predviđa se da će se cene ugljenika rasti veoma brzo u narednim godinama pošto Evropska komisija preduzima korake kako bi se rešila prevelike ponude (emisionih jedinica CO2, prim. aut) na tržištu. U kombinaciji sa smanjenjem besplatne raspodele (jedinica, prim. aut.) troškovi usklađivanja emitera sa obavezama koje nameće EU ETS biće mnogo veći nego dosad“, rekao je Tom Lord, šef za trgovinu i upravljanje rizicima u Redshaw Advisors.

U prethodnim godinama kompanije u EU nisu obraćale previše pažnje na EU ETS. Posmatrali su to kao porez, koji su plaćali na kraju godine tako što bi kupili onoliko emisionih jedinica CO2 koliko su morali. To je bilo kada je cena tih jedinica bila pet evra po toni, ali sada je veća od 15, pa se sve dramatično promenilo. Opšti konsenzus je da se cena CO2 kreće na gore, prognoza je da će ići od 25 do 35 evra do 2030.

Troškovi CO2, na primer, za Elektroprivredu Srbije (EPS), sa cenom od 15 evra, kreću se od 400 do 450 miliona evra godišnje.

Elektrane EPS-a moći će da rade samo 17% vremena

Ako Srbija pristupi EU, odmah se automatski uključuje u EU ETS. Bugarska i Rumunija pridružile su se EU 1. januara 2007. i odmah je za njih važio EU ETS. Ne postoji opt-aut mehanizam za članice EU, rečeno je tokom predavanja.

Međutim, troškovi sektora proizvodnje električne energije su ublaženi besplatnom raspodelom emisionih jedinica i Fondom za modernizaciju, dok za industriju postoji besplatna raspodela i tzv. leakage lista za većinu. Međutim, troškovi poštovanja obaveza za sve će verovatno biti veći nego u III fazi iz raznih razloga, a smanjenja besplatne raspodele kompanijama koje nisu na leakage listi besplatne raspodele biće smanjene na nulu do 2030.

„U okviru nove šeme za regulisanje termoelektrana koja se zove BREF, dozvoljeni limiti za zagađujuće materije će postati mnogo oštriji nego danas. Elektrane u Srbiji verovatno nikada neće moći da ispune zahteve koje donosi BREF, čak i sa velikim investicijama, tako da će neke srpske elektrane postati elektrane „vršne energije“ koje rade samo 17% vremena „, rekao je Mark Crandall, predsednik kompanije PostScriptum, dodajući da to znači da će Srbiji biti potrebne nove elektrane, i najverovatnije će to biti obnovljivi izvori energije (OIE), jer su sada najjeftiniji.

BREF se odnosi na tzv. Najbolje dostupne tehnologije (Best Available Techniques – BAT) odnosno dokumenta koja određuju limite za elektrane sa velikim ložištima na čvrsta goriva (ugalj, lignit i biomasu).

Da li će BREF zatvoriti 56% elektrana u EU?

BREF donosi strožije limite emisija od onih propisanih Direktivom o emisijama velikih ložišta (LCPD) i Direktivom o industrijskim emisijama (IED), koji počinju da važe od 2021. godine. Odnosi se na emisije sumpora, azotnih oksida, fine čestice i živu. Trenutno su ovo limiti BREF: za sumpor od 130 do 180 mg/m3 u odnosu na sada propisanih 200 mg/m3, za azotne okside 175 mg/m3 u odnosu na 200 mg/m3, za živu 1-7 mg/m3 (nije dosad postojao limit) i za fine čestice 10 mg/m3 u odnosu na 20 mg/m3.

Elektrane imaju tri mogućnosti – da se zatvore, nadograde tehnologiju za smanjenje emisija i podnesu zahtev za izuzeće od primene IED.

Većina elektrana koje su najveći zagađivači trenutno koriste Tranzicioni nacionalni plan (Transitional National Plan – TNP), kao jedan od modela izuzeća od propisanih obaveza, i to do jula 2020. Ne postoji mogućnost ponovnog korišćenja TNP kada se uvedu strožiji limiti. Kao rezultat toga više od polovine elektrana na ugalj i lignit u EU prekoračiće limite za sumpor i/ili za azotne okside.

Konsultantska kuća Energy Aspects’ procenila je da će biti zatvoreno 27% elektrana na severozapadu Evrope, 86% u centralnoj Evropi, 69% u južnoj Evropi ili ukupno 56% u celoj EU.

Treća faza – osam zemalja EU dodeljuje besplatne emisione jedinice elektroprivredama

Od početka III faze EU ETS proizvođači električne energije nisu mogli da dobiju besplatne emisione jedinice, ali postoji mogućnost izuzeća od ovog pravila za određene države članice. Da bi se kvalifikovala, članica mora da ispuni jedan od predviđenih uslova. Osam država je odlučilo da koriste izuzeće kako bi odobrile besplatne emisione jedinice elektroprivredama: Bugarska, Kipar, Češka, Estonija, Mađarska, Litvanija, Poljska i Rumunija.

Ali, da bi se dobilo ovo izuzeće države moraju da pripreme plan za modernizaciju sektora proizvodnje električne energije i da diverzifikuju energetski miks. Izuzeća će se nastaviti i u IV fazi EU ETS, ali sa još strožim uslovima.

Kako bi se pomoglo članicama da modernizuju energetski sektor, EU će uspostaviti Fond za modernizaciju, za podršku ulaganjima u proizvodnju iz OIE, energetsku efikasnost, skladištenje energije i energetske mreže. Da bi se kvalifikovale za ovu pomoć države moraju imati BDP po glavi stanovnika ispod 60% proseka EU u 2013. godini, ali ovo je jedna od glavnih tačaka o kojoj će se tek pregovorati u vezi sa IV fazom EU ETS-a.