IEA: Potrošnja struje nezadrživo raste, vođena toplotnim talasima, elektrifikacijom, data centrima

Globalna potražnja za energijom povećala se u 2024. godini skoro duplo bržim tempom od proseka u poslednjih deset godina. Povećanje je predvodio sektor električne energije, a razlozi su visoke temperature, elektrifikacija i digitalizacija. Obnovljivi izvori energije i prirodni gas pokrili su većinu dodatnih energetskih potreba, dok su obnovljivi izvori i nuklearna energija obezbedili većinu rasta proizvodnje električne energije, pokazali su podaci iz izveštaja Global Energy Review Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Najnovije izdanje Globalnog energetskog pregleda donosi podatke o potražnji za energijom, snabdevanju, usvajanju novih energetskih tehnologija i emisijama ugljen-dioksida (CO2) koje se odnose na energetiku.

Globalna potražnja za energijom porasla je za 2,2 odsto prošle godine – manje od rasta BDP-a od 3,2 odsto, ali znatno brže od prosečnog godišnjeg rasta od 1,3 odsto između 2013. i 2023. godine, piše u izveštaju.

Ekonomije rastućih i zemalja u razvoju bile su odgovorne za više od 80 odsto povećanja globalne potražnje za energijom. U Kini je potrošnja porasla za manje od tri odsto, što je upola manje od stope iz 2023. i znatno ispod proseka koje je beležila poslednjih godina.

Nakon nekoliko godina pada, napredne ekonomije su se vratile rastu potrošnje, pri čemu je njihova potražnja za energijom porasla za skoro jedan odsto u ukupnom iznosu, navodi se u izveštaju.

Povećanje je predvodio energetski sektor pošto je potražnja za električnom energijom porasla 4,3 odsto što je znatno iznad rasta globalnog BDP-a od 3,2 odsto.

Globalna potrošnja električne energije porasla je za skoro 1.100 TWh, što je više nego dvostruko više od godišnjeg prosečnog povećanja u protekloj deceniji. Kina je činila više od polovine tog rasta.

Glavni pokretači potrošnje struje veća potražnja za hlađenjem, rastuća potrošnja u industriji, elektrifikacija transporta i rast korišćenja data centara i veštačke inteligencije, navodi se u izveštaju.

Potrošnja električne energije u zgradama činila je skoro 60%odsto ukupnog rasta. Energetski kapacitet data centara je prošle godine povećan oko 20 odsto, ili oko 15 GW, uglavnom u SAD i Kini. U međuvremenu, globalna prodaja električnih automobila porasla je za više od 25 odsto, premašivši 17 miliona vozila i činila je jednu petinu ukupne prodaje automobila.

Obnovljivi izvori su činili najveći deo rasta globalnog snabdevanja energijom (38 odsto), zatim prirodni gas (28 odsto), ugalj (15 odsto), nafta (11 odsto) i nuklearna energija (osam odsto), navodi se u izveštaju.

Na drugoj strani, obnovljivi izvori i nuklearna energija su obezbedili 80 odsto rasta globalne proizvodnje električne energije. Zajedno su po prvi put doprineli sa 40 odsto ukupnoj proizvodnji, s tim da su obnovljivi sami obezbedili 32 odsto.

Kapacitet novih elektrana na zelenu energiju dostigao je rekordan nivo 22. godinu zaredom, sa oko 700 GW, od čega su skoro 80 odsto fotonaponske elektrane.

Birol: Uprkos svemu, izveštaj IEA donosi jasne  činjenice o tome šta se dešava globalno

Proizvodnja struje iz solarnih elektrana i vetroparkova porasla je za rekordnih 670 TWh, dok je proizvodnja iz prirodnog gasa pvoećana 170 TWh i uglja 90 TWh. U Evropskoj uniji, udeo proizvodnje solara i vetra po prvi put je premašio kombinovani udeo uglja i gasa. U Sjedinjenim Američkim Državama, udeo solara i vetra dostigao je 16 odsto, prestigavši udeo uglja, a u Kini skoro 20 odsto ukupne proizvodnje.

Prema rečima izvršnog direktora IEA Fatiha Birola, svet je danas pun neizvesnosti i različitih stavova o energetici, ali ovaj izveštaj donosi jasne činjenice o tome šta se dešava globalno.

“Ono što je sigurno je da upotreba električne energije brzo raste, povlačeći sa sobom ukupnu potražnju za energijom do te mere da je to dovoljno da se preokrenu godine pada potrošnje energije u naprednim ekonomijama. Rezultat je da je potražnja za svim glavnim gorivima i energetskim tehnologijama porasla 2024, pri čemu obnovljivi izvori pokrivaju najveći udeo rasta, praćen prirodnim gasom. Ubrzani rast solara, vetra i nuklearne energije sve više slabi veze između ekonomskog rasta i emisija”, naglasio je on.

Najveći rast potražnje među fosilnim gorivima zabeležio je prirodni gas

Kao rezultat veće potrošnje energije, najveći rast potražnje među fosilnim gorivima zabeležio je prirodni gas. Potražnja je porasla 2,7 odsto, povećavši se za 115 milijardi kubnih metara (bcm), u poređenju sa prosekom od oko 75 milijardi kubnih metara godišnje tokom protekle decenije.

Kina je imala najveći apsolutni rast potražnje za gasom, veći od sedam odsto – 30 milijardi kubnih metara. Potražnja se povećala za oko dva odsto – 20 milijardi kubnih metara u SAD i skromno u Evropskoj uniji.

Uzrok povećanja potražnje za ugljem bile su potrebe za hlađenjem

Globalna potražnja za ugljem porasla je jedan odsto, što je upola manje od stope rasta u porethodnoj godini.

Intenzivni toplotni talasi u Kini i Indiji povećali su potrošnju električne energije za hlađenje. Tako su te dve zemlje zaslužne za više od 90 odsto ukupnog godišnjeg povećanja potrošnje uglja, ističe se u izveštaju.

Emisije CO2 iz energetskog sektora nastavile su da rastu 2024, ali sporije nego 2023. Rast tih emisija, ipak nastavlja da se odvaja od globalnog ekonomskog rasta. Emisije su povećane 0,8 odsto, dok je globalna ekonomija porasla za više od tri odsto, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku.