IEA: Kriza ima potencijal da ubrza tranziciju ka održivom i sigurnijem energetskom sistemu

Globalna energetska kriza izaziva duboke i dugotrajne promene koje imaju potencijal da ubrzaju tranziciju na održiviji i sigurniji energetski sistem, navodi se u najnovijem izveštaju izdanju Međunarodna agencija za energetiku (IEA). World Energy Outlook za 2022. godinu ističe da globalna energetska kriza može biti istorijska prekretnica ka čistijoj i sigurnijoj budućnosti.

Današnja energetska kriza donosi šok neviđene širine i složenosti. Najveći potresi osetili su se na tržištima prirodnog gasa, uglja i električne energije, uz značajna previranja i na naftnim tržištima, saopštila je IEA.

Uz neumoljive geopolitičke i ekonomske brige, energetska tržišta su i dalje izuzetno ranjiva, a kriza je podsetnik na krhkost i neodrživost trenutnog globalnog energetskog sistema, upozorava IEA u godišnjem izveštaju World Energy Outlook za 2022.

Energetska tržišta su i dalje izuzetno ranjiva, a kriza je podsetnik na neodrživost trenutnog globalnog energetskog sistema

U analizi se napominje da postoje ogromne neizvesnosti oko toga kako će se ova energetska kriza razvijati i koliko dugo će cene fosilnih goriva ostati na povišenom nivou, dok su prisutni veliki rizici od daljih energetskih poremećaja i geopolitičke fragmentacije.

Nastupila je globalna kriza i Evropa je “glavno pozorište u kojem se ona igra.” Prirodni gas je u centru pažnje i to posebno u iščekivanju nadolazeće zime na severnoj hemisferi, navodi IEA.

Godišnja analiza predstavlja kritički uvid u globalnu ponudu i potražnju za energijom u različitim scenarijima i implikacije na energetsku bezbednost, klimatske ciljeve i ekonomski razvoj, navode autori.

U poslednjoj analizi IEA postavlja pitanje da li će kriza biti prepreka za prelazak na čistu energiju, ili katalizator za veće akcije? Kako bi reakcije vlada mogle da oblikuju energetska tržišta? Koji rizici energetske bezbednosti su pred nama na putu ka neto nultim emisijama?

Prognoze IEA i scenario tranzicije

Nove mere pomažu da se globalna ulaganja u čistu energiju podignu na više od dva biliona dolara godišnje do 2030. godine, što je porast od više od 50 procenata u odnosu na danas. Prednost koju ima energija iz uglja u današnjoj krizi je privremena, jer obnovljivi izvori energije podržani nuklearnom energijom mogu da ostvare dugoročnije dobitke.

Vrhunac globalnih emisija iz fosilnih goriva će uslediti oko 2025

Vrhunac globalnih emisija iz fosilnih goriva će uslediti oko 2025, prema navodima IEA, koja ističe da će međunarodna energetska tržišta proći kroz duboku „preorijentaciju“ tokom ove decenije, pošto se mnoge države prilagođavaju na prekidu tokova između Rusije i Evrope.

Za potrošače gasa, predstojeća zima na severnoj hemisferi obećava da će biti opasan trenutak i vreme testiranja za solidarnost u Evropskoj uniji, dok bi zima 2023-24 mogla da bude još teža, poručuju autori izveštaja.

Preokrenuti trend porasta emisija biće ključni trenutak u istoriji energetike

Globalna upotreba fosilnih goriva rasla je zajedno sa bruto društvenim proizvodom od početka industrijske revolucije u 18. veku. Emisije CO2 povezane sa energetskim sektorom iznose 36,6 gigatona u 2021. godini, što je bio najveći godišnji porast emisija ikada.

Preokrenuti trend rasta emisija biće ključni trenutak u istoriji energetike, napominju autori izveštaja.

IEA optimistično prognozira da će ukupna potražnja za fosilnim gorivima konstantno opadati od sredine ove decenije, pa do 2050. godine.

Današnje stope rasta za korišćenje solarne i energije vetra, električnih vozila i baterija, ukoliko se održe, dovele bi do mnogo brže transformacije nego što je predviđeno. Lanci snabdevanja za tehnologije obnovljivih izvora energije se šire brzinom koja podržava veće globalne ambicije, napominje se u izveštaju.

IEA ističe da su hitno potrebni veliki međunarodni napori da bi se uravnotežila raspodela u nivoima ulaganja u čistu energiju, između naprednih ekonomija i privreda u razvoju.

Period opadanja fosilnih goriva i širenje sistema čiste energije koegzistiraju, a oba ova sistema moraju dobro funkcionisati tokom energetskih tranzicija, što vlade i kreatori politika trebaju da usklade.

I dok se svet kreće kroz današnju energetske krize, moraju da se izbegnu ranjivosti koje proizilaze iz visokih i promenljivih cena minerala, sirovina i troškova visoko specijalizovanih lanaca snabdevanja čistom energijom.

Perspektiva za obnovljive izvore energije

Ono što je zajedničko za sva predviđanja IEA je da će udeo električne energije u globalnoj finalnoj potrošnji energije nastaviti da raste, daleko iznad 20 procenata koliko iznosi danas.

Svet nije ulagao dovoljno u energiju poslednjih godina, što je činjenica koja je ostavila energetski sistem mnogo ranjivijim na vrstu šokova koji smo videli 2022, navodi IEA. Ipak, u izvještaju se predviđa brži napredak u energetskoj efikasnosti i elektrifikaciji.

Kriza pruža kratkoročni podsticaj potražnji za naftom i ugljem, jer potrošači nastoje da nađu alternative skupom gasu, navodi IEA. Ali trajni dobitnici usled krize su na strani energetskih izvora sa niskim emisijama, uglavnom obnovljivim, ali u nekim slučajevima i nuklearnim izvorima.

Ovo je kriza u kojoj energetska tranzicija predstavlja rešenje, a ne problem, zaključuje IEA.