Geopolitičke tenzije i fragmentacija su ozbiljan rizik po energetsku bezbednost i borbu protiv klimatskih promena, a ukazuju i na značajne slabosti u globalnom energetskom sistemu i naglašavaju potrebu za ubrzavanjem prelaska na čiste izvore energije, navodi se u novom godišnjem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Očekuje se da će potražnja za fosilnim gorivima svoj vrhunac dostići do kraja ove decenije, dok svet ubrzano ulazi u „doba električne energije,“ dodaje se u dokumentu.
U najnovijem izdanju izveštaja World Energy Outlook (WEO) predviđa se da će svetsko tržište energije u narednim godinama dobiti novi okvir, obeležen stalnim geopolitičkim pretnjama, ali i relativno obilnom ponudom različitih energenata i tehnologija.
Već pre kraja 2030. godine će se više od polovine svetske električne energije proizvoditi iz izvora sa niskim emisijama, ali se i dalje očekuje da će potražnja za sva tri fosilna goriva – ugljem, naftom i gasom – nastaviti da raste i dostići vrhunac do kraja decenije. Iako čista energija ulazi u energetski sistem do sada nezabeleženom brzinom, njen razvoj je daleko od ujednačenog, kako u pogledu tehnologija tako i u pogledu različitih tržišta, navodi se u izveštaju.
I dalje se očekuje da potražnja za ugljem, naftom i gasom dostigne vrhunac najkasnije 2030. godine
„Očekivana veća ponuda – ili čak višak – nafte i prirodnog gasa u drugoj polovini ove decenije, u zavisnosti od toga kako se geopolitičke tenzije budu razvijale, odvela bi nas u veoma drugačiji energetski svet od onog koji smo imali poslednjih godina tokom globalne energetske krize,” izjavio je izvršni direktor IEA Fatih Birol.
Predviđena prevelika proizvodnja nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG), kao i ekspanzija kapaciteta za proizvodnju nekih tehnologija za čistu energiju, posebno solara i baterija, verovatno će smanjiti cene energije i otvoriti prostor za povećanje investicija u prelazak na čistu energiju i ukidanje subvencija za fosilna goriva, navodi se u saopštenju.
Birol: svet ulazi u doba električne energije
U tom svetlu, izveštaj ukazuje da će sa porastom globalne potražnje nastati novi energetski sistem, sa većim udelom električne energije. „U istoriji energetike imali smo doba uglja i doba nafte – a sada se ubrzano krećemo ka dobu električne energije, koje će definisati globalni energetski sistem i koje će se sve više zasnivati na čistim izvorima energije,” tvrdi Birol.
Blumbergov kolumnista za energetiku Havijer Blas istakao je da je očekivana potražnja za ugljem za period 2020-2030. revidirana naviše jer ukupna potražnja za električnom energijom raste brže od proizvodnje iz obnovljivih izvora. U objavi na mreži X, on je primetio da je projekcija za 2030. godinu, 300 miliona tona ekvivalenta uglja, za 6% veća nego u prošlogodišnjem izveštaju WEO.
Havijer Blas: Potražnja za električnom energijom raste brže od proizvodnje iz obnovljivih izvora, što povećava potražnju za ugljem
Tokom poslednje decenije, svetska potrošnja električne energije je rasla dvostruko brže od ukupne potražnje za energijom, pri čemu je Kina zaslužna za dve trećine globalnog povećanja potražnje za električnom energijom, navodi IEA. Kina danas igra jednu od najvažnijih uloga u skoro svakom trendu u energetici – bilo da se radi o investicijama, potražnji za fosilnim gorivima, potrošnji električne energije, razvoju obnovljivih izvora energije, tržištu električnih vozila ili proizvodnji čistih tehnologija, naglasio je Birol.
Kina je zaslužna za dve trećine povećanja potražnje za električnom energijom u svetu
Da bi se održao brzi rast korišćenja čiste energije, neophodna su mnogo veća ulaganja u nove energetske sisteme, posebno u električne mreže i skladištenje energije, navodi se u izveštaju. Takođe se upozorava da je svet još uvek daleko od putanje usklađene sa ciljevima za dostizanje nultih neto emisija, uprkos sve većem zamahu u tranziciji ka čistoj energiji.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.