Hrvatska ima najviše sveže vode u EU po stanovniku

Dok su Poljska, Češka, Kipar i Malta u kategoriji nedovoljnog pristupa najvažnijem resursu, Hrvatska je supersila u okviru Evropske unije s količinom po glavi stanovnika. Srbija se kotira blizu vrha celog kontinenta, a Grčka je šampion regiona u preradi otpadnih voda.

Eurostatovi poslednji podaci pokazuju da najnovija članica ima dugoročni prosek od 27.330 kubnih metara sveže vode i da daleko premašuje sledeću u rangu – Finsku. Zemlja hiljadu jezera ima registrovanih 20.050 kubnih metara, a slede 18.870 izmerenih u Švedskoj i letonskih 17.130. Dugoročni prosek se računa iz najmanje dvadeset godina, napominju statističari. Iz Estonije nema valjanih podataka.

Slovenija, inače na petom mestu, druga je po redu odozgo među balkanskim zemljama u EU, sa svojih 15.550 kubnih metara. Ali podaci iz Srbije, koji se takođe prate, pokazuju 24.420 kubnih metara. To je jedna od četiri zemlje van bloka, a daleko zaostaje za Islandom, apsolutnim šampionom sa 528.200, i Norveškom, koja ima 77.800 kubnih metara za svakog stanovnika – da ih čuva.

Od drugih zemalja u našem području, Bugarska je sedma od 28 članica, sa 14.160. Grčka je na relativno dobrom nivou, sa 6.680 kubnih metara. Rumunskih 1.840 je već blizu praga od 1.700 kubnih metara koji su odredile Ujedinjene nacije. Belgija i Poljska su oko neutralnog nivoa, dok Malta, mala ostrvska država, ima samo 220. Kipar raspolaže sa 380 kubnih metara sveže vode, a prosek za Češku je 1.510 po glavi.

S druge strane, najnoviji podaci stavljaju Maltu na najviši nivo u kategoriji prerade gradskih i drugih otpadnih voda, gotovo sto odsto, posle izgradnje postrojenjâ početkom decenije. Na Balkanu, Bugarska i Slovenija su istaknute jer su im stope napretka među najvećima u EU. Njihovi udeli pokrivenosti stanovništva su od 2003. do 2015. skočili sa 40,1 na 62,3 procenta odnosno sa 39,6 odsto na 57,6.

Ukoliko se u kategoriji gradova uračuna sekundarno prečišćavanje otpadnih voda, najažurnije informacije stavljaju Bosnu i Hercegovinu, prisutnu u seriji podataka, gotovo na dno lestvice: dostupno je za samo 1,8 procenata stanovnika. Ali Island je najgori, sa jedan odsto izmerenih 2010. godine. Srbija je imala neuglednih 10,6 procenata pretprošle godine, posle mršavog rasta.

Ujedinjeno Kraljevstvo je uspostavilo pun kapacitet, a prati ga Holandija, sa samo delićem procentnog poena u zaostatku. Najbolju poziciju u regionu kojeg prati Balkan Green Energy News drži Grčka, koja prerađuje otpadne vode 92,8 odsto stanovnika. Bugarska je došla do 60,6 procenata, Slovenija je ojačala čak do 57,6 a Turska je pokazala pokrivenost od 43,1 odsto. Rumunija je 2015. bila na putu da dosegne 40 procenata, a u isto vreme Hrvatska je stagnirala na 36,9.

Kipar je dao zastarele podatke, pokazavši da je pre više od jedne decenije udeo stanovnika bio 29,8 odsto, a relativno sveža statistika iz Albanije otkrila je da je ta zemlja u sistem uključila 28 procenata svog stanovništva.