Gradovi Zapadnog Balkana na vrhu liste najzagađenijih u Evropi u 2024. godini

Svih deset najzagađenijih gradova u Evropi u 2024. godini nalaze se na Zapadnom Balkanu, pokazuje Svetski izveštaj o kvalitetu vazduha koji je objavio IQAir.

Posmatrano prema prosečnim godišnjim koncentracijama mikroskopskih suspendovanih čestica tipa PM2.5, od deset najzagađenijih gradova u Evropi, tri su iz Srbije: Novi Pazar, Valjevo i Kosjerić. Prvo mesto na listi zauzeo je Novi Pazar, sa prosečnom godišnjom koncentracijom PM2.5 od 38,8 mikrograma po kubnom metru vazduha.

Crnogorski gradovi Bijelo Polje i Pljevlja zauzeli su drugo i treće mesto.

Od gradova Bosne i Hercegovine, na listi se nalaze Sarajevo, Gračanica, Banja Luka i Vogošća. Sarajevo je već godinama među najzagađenijima u Evropi. Prema podacima koje prenosi IQAir, često dospeva i na listu deset najzagađenijih velikih gradova na svetu.

Prema današnjim podacima, Sarajevo je devetom mestu, uz gradove sa višemilionskim brojem stanovnika poput Lahora u Pakistanu, Hanoja u Vijetnamu i Delhija u Indiji.

Na spisku najzagađenijih gradova u Evropi za 2024. godinu, deveto je Tetovo, grad na severozapadu Severne Makedonije.

Vazduh opasan po zdravlje

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da godišnja koncentracija PM2.5 ne prelazi pet mikrograma po kubiku. Iz izveštaja se zaključuje da je taj nivo u deset pomenutih gradova prošle godine prekoračen po šest do osam puta.

Zagađenje vazduha jedna je od najvećih pretnji po zdravlje. Prema podacima koje je nedavno objavila Evropska agencija za zaštitu životne sredine, u 2023. godini je na Zapadnom Balkanu usled izloženosti suspendovanim česticama prevremeno umrlo 22.426 osoba. Najveći broj je zabeležen u Srbiji, 8.735, zatim u BiH, 4.783, Albaniji, 3.551, Severnoj Makedoniji, 2.667, i u Crnoj Gori, 555.

Evropska unija je prošle godine usvojila novu Direktivu o kvalitetu ambijentalnog vazduha (AAQD), kojom je drastično oborila propisane granične vrednosti za određene zagađujuće materije. Godišnji limit za PM2.5 je smanjen sa 25 na 10 miligrama po kubiku vazduha. U Srbiji je prema važećem zakonodavstvu za PM2.5 propisan godišnji limit od 20 mikrograma po kubiku vazduha, što je četiri puta više u odnsu na vrednost koje propisuje SZO i dvostruko više u odnosu na propise EU.