Geotermalni izvori omogućavaju Turskoj da postane jedna od glavnih proizvođača litijuma

Turska koristi samo deseti deo svog geotermalnog potencijala, izjavio je predsednik Asocijacije investitora u geotermalne elektrane (JESDER) Ufuk Šenturk. I ne samo to – on smatra da samo sa postojećim bušotinama ova zemlja može da postane jedna od glavnih proizvođača litijuma.

U toku su studije za utvrđivanje dostupnosti vrednih minerala u turskim geotermalnim vodama. U ovoj državi se iz oko hiljadu bušotina vuče stotinu hiljada tona vode na sat, kazao je za Energy Terminal novinske agencije Anadolu predsednik JESDER-a Ufuk Šenturk. On je ukazao na mogućnosti ekstrakcije litijuma, cezijuma, selena i silicijuma.

Turska upotrebljava tek deset odsto svog geotermalnog potencijala, naglasio je Šenturk. U izradi je registar bušotina koje su napravljene u potrazi za naftom i ostavljene neiskorišćene, dodao je. Temperature dostižu i 150 stepeni Celzijusa, a ti resursi mogu da obezbede grejanje 5.000 hektara pod staklenicima i plastenicima, naveo je šef navedene organizacije.

Istraživači su u Turskoj u geotermalnoj vodi pronašli izvor litijuma u razmeri dvadeset prema milion

Izmirski tehnološki institut (İYTE) i Univerzitet Afyon Kodžatepe (AKÜ) poslednjih dve godine u okviru Tursko-nemačkog energetskog partnerstva izučavaju ekstrakciju minerala, podsetio je Šenturk. Kazao je da u Nemačkoj postoji geotermalni izvor koji sadrži stotinu čestica litijuma u milion, a da je u Turskoj pronađeno dvadeset u milion.

Investicioni troškovi su mnogo niži bez istražnog bušenja, kada se litijum izvlači iz geotermalne vode koja već izlazi na površinu. Šef JESDER-a, Asocijacije investitora u geotermalne elektrane, procenio je da bi Turska mogla da proizvodi 35.000 tona godišnje i izjavio da prošlogodišnji globalni učinak iznosi 36.000 tona.

„Čak i ukoliko dobijemo deset procenata, opet ćemo biti među zemljama s najvećim izvorima litijuma na svetu“, poručio je.

Količine litijuma dobijene iz geotermalnih voda još simbolične

Budući da Šenturk nije obrazložio svoju tvrdnju, ostaje nejasno da li je potencijal svoje zemlje uporedio sa, na primer, globalnim učinkom direktne ekstrakcije litijuma (DLE) ili isparavanja podzemne vode iz slaništa. Te tehnologije čine jednu desetinu odnosno jednu četvrtinu od 240.000 litijuma proizvedenog prošle godine u svetu. Ostatak je iz rudarske eksploatacije.

Drugo merilo je ekvivalent litijum-karbonata, a tako gledana masa je skoro pet puta veća. Treba pomenuti i da se reciklira nekih pet odsto litijum-jonskih baterija. Količina dobijena iz geotermalnih voda je tek simbolična.

Budući da je sadržaj litijuma u podzemnoj vodi svakako veoma nizak, investitori računaju da će njegova ekstrakcija biti isplativa ukoliko se iskombinuje sa iskorišćavanjem geotermalne energije. Inače, direktna ekstrakcija tog alkalnog metala iz vode nemerljivo manje šteti okolini nego rudarenje.

Ipak, i u jednom i u drugom slučaju postoji rizik kontaminacije ukoliko u geotermalnoj vodi ima teških metala, a ona dospe u životnu sredinu. Pri eksploataciji geotermalne energije, iskorišćena voda se iz tih razloga obično vraća ispod zemlje.

Postojeće geotermalne elektrane u Turskoj mogu da greju 4.000 hektara pod staklenim baštama, plastenicima

Šenturk je naglasio da u Turskoj radi 65 geotermalnih elektrana od ukupno 1,74 gigavata. One su 2024. proizvele 11,2 teravat-sata od ukupno 350 teravat-sati struje u toj zemlji.

Geotermalnom energijom se u Turskoj trenutno greje 7.000 hektara pod staklenim baštama i plastenicima i 160.000 domaćinstava, kazao je Šenturk. Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva odobrava podsticaje za uspostavljanje specijalnih zona za staklenike i plastenike od ukupno 2.800 hektara. Predsednik asocijacije je procenio da bi uz takvu podršku samo postojeće geotermalne elektrane mogle da pokriju 3.500 do 4.000 hektara.

Što se tiče geotermalnih elektrana, Turska u svetu zaostaje jedino za Sjedinjenim Državama, Indonezijom i Filipinima. Međutim, nakon nekoliko godina naglog razvoja, kapacitet je od 2020. uvećan za samo 120 megavata.

Po podacima iz projekta Li+Fluids, u dubokim podzemnim vodama dva basena u Nemačkoj nalazi se od 0,39 do čak 26,51 milion tona litijuma. Očekuje se da će u toj zemlji godišnja potražnja 2030. dostići 0,17 miliona tona.