Fukušima: od simbola nuklearne katastrofe do pionira energetske tranzicije

Fukušima se na desetogodišnjicu najsnažnijeg japanskog zemljotresa može pohvaliti da je na pravom putu da od simbola nuklearne katastrofe postane simbol energetske tranzicije. Istina, promene koje pravi su delom i iznuđene, ali su pre svega posledica shvatanja njenih stanovnika da je zelena energija u svakom pogledu, pa i u slučaju neke nove katastrofe, bolje rešenje od nuklearki ili fosilnih goriva.

Fukušima je postavila cilj da do 2040. godine 100 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora i za deset godina je stigla do 37,4 odsto.

Najveći deo zelene energije dolazi iz solara, gde su kapaciteti za deset godina od nula povećani na 2,1 GW, a u toku je realizacija plana da se izgrade solarne elektrane i vetroparkovi snage 600 MW. Ali, Fukušima je otišla i korak napred i razvija najmodernija rešenja koja nudi zelena energija.

Tako je instalirala jedno od najvećih svetskih postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika, snage 10 MW, koje koristi energiju iz solarnog parka, ali i naselje od 150 domova koje se potpuno snabdeva iz solarnih panela na svojim krovovima.

Solarno naselje budućnosti

Pojedina mesta u prefekturi Fukušima, kako piše Rojters, odlučila su da tragediju koja ih je zadesila posmatraju kao priliku i radikalno su preispitala same temelje svojih zajednica.

Ključ je energija koja se proizvodi lokalno i troši lokalno

Za mnoge je ključ prosperitetne i budućnosti koja će im omogućiti da se prilagode promenama koje dolaze, energija koja se proizvodi lokalno i troši lokalno – i na nju se možete osloniti čak i u slučaju neke druge velike katastrofe.

„Zbog naših iskustava iz Velikog istočnojapanskog zemljotresa i nuklearne katastrofe, ljudi su odlučili da žele da grad razmotri alternativne izvore energije koji bi bolje podneli katastrofu“, kaže Sakamoto Hiroshi, menadžer Odeljenja za promociju obnove Grada Narahe.

Sve kuće se snabdevaju iz solarnog sistema koji ima i bateriju

Grada u kojem je od talasa cunamija visokog deset metara stradalo 13 stanovnika (ukupno je u Japanu bilo 18.000 žrtava), a danas se u njega vratilo oko 60 odsto populacije pre katastrofe.

Naselje Emi Furu Naraha ima oko 140 domova u čijem centru je jedan komercijalni objekat i društveni centar. Sve kuće se snabdevaju iz sistema solarne energije koji stvara 1 MWh energije i ima bateriju od 600 kW, koja garantuje nezavisnost ovog naselja.

Ranije smo plaćali električnu energiju nekom proizvođaču izvan grada, ali sada je proizvodimo ovde i podržavamo sebe i svoju ekonomiju, kaže Sakamoto, dodajući da su čak i solarni paneli postavljeni na krovovima naselja proizvedeni u obližnjoj fabrici.

Inače, u Fukušimi je posađeno više od osam miliona suncokreta (pogledaj sliku) kao simbol nade i vere u obnovu Japana i pomogli su građanima da krenu ka boljoj budućnosti.

Energija za Tokio

Naravno, posledice katastrofe koja se desila, pre svega u nuklearki Dai-ichi, teško će biti sanirane, što opet Fukušima želi da iskoristi. Naime, u toku je gradnja 11 solarnih elektrana i 10 vetroelektrana na poljoprivrednom zemljištu koja se više ne može obrađivati i planinskim područjima odakle se nastavlja odliv stanovništva.

Još 600 MW solara i vetra

Instalisani kapacitet svih elektrana biće 600 MW što je isto kao dve trećine nekadašnje nuklearke, a proizvedena električna energija biće isporučivana Tokiju. Ceo projekat je vredan 2,7 milijardi dolara, preneo je Nikkei.

Najveće svetsko istraživačko postrojenje za vodonik

Iskorak koji je u oblasti zelene energije napravila Fukušima predstavlja i postrojenje za vodonik koje je izgradila  Toshiba pod nazivom Fukušima istraživačko polje za energiju vodonika (FH2R). Elektroliza vode obavlja se energijom iz obližnje solarne elektrane, ali se po potrebi koristi i energija iz mreže.

Gorivo za proizvodnju struje, transport i industriju

Kako kaže Eiji Ohira iz Organizacije za razvoj nove energije i industrijske tehnologije (NEDO) FH2R je trenutno najveće istraživačko postrojenje na svetu. Iskustvo i podaci stečeni njegovim radom biće neprocenjivi za komercijalnu primenu u budućnosti, dodaje on.

Vodonik proizveden u postrojenju koristi se za napajanje stacionarnih sistema vodoničnih gorivnih ćelija za proizvodnju električne energije, za automobile i autobuse sa gorivim ćelijama i u industriji.

Japan se, inače, nedavno obavezao da do 2050. bude klimatski neutralan, a iskustva Fukušime će u tome biti neprocenjiva.