Evropskoj Uniji preti prvi godišnji pad instalacija solarnih panela od 2015.

Evropska unija će 2025. godine prvi put u poslednjih deset godina instalirati manje solarnih panela u odnosu na godinu ranije, pokazao je izveštaj asocijacije SolarPower Europe.

Nova analiza tržišta fotonaponskih elektrana u EU za prvih šest meseci 2025, koju je sproveo SolarPower Europe, otkriva da se očekuje smanjenje godišnjih instalacija za 1,4 odsto. To se nije dogodilo od 2015. godine.
Kada se pogledaju poslednje tri godine, tržište je poraslo 47 odsto u 2022, 51 odsto u 2023, ali samo 3,3 odsto prošle godine, što je već govorilo da investicije usporavaju.

EU bi ove godine, prema prognozama, trebalo da instalira ukupno 64,2 GW u poređenju sa 65,1 GW u 2024.

Analiza dolazi u trenutku kada je solarna energija prvi put postala najveći izvor električne energije u EU u junu 2025. Ember je naveo da su solarne elektrane u junu proizvele 22,1 odsto električne energije u EU (45,4 TWh), što je više nego bilo koji drugi izvor energije i međugodišnje povećanje od 22 odsto.

Dris Ake, zamenik generalnog direktora asocijacije SolarPower Europe, rekao je da 1,4 odsto deluje malo, ali simbolika je velika. Smatra da pad tržišta, baš kada se očekuje da solarna energija ubrza, zaslužuje pažnju lidera EU.

Evropi su, kako je dodao, potrebna konkurentna električna energija, energetska bezbednost i klimatska rešenja. Solarna energija ispunjava sve te potrebe, naglasio je on.

Sada kreatori politike, prema njegovim rečima, moraju da obezbede okvire za elektrifikaciju, fleksibilnost i skladištenje energije koji će pokrenuti rast solarne energije do kraja decenije.

Cilj Evropske komisije za solarnu energiju za 2025. od 400 GW će biti premašen jer se očekuje da ukupan kapacitet na kraju godine bude 402 GW. Ali, da bi se ispunio cilj za 2030. i ostvarili ciljevi dekarbonizacije i konkurentnosti kontinenta, Evropa mora da instalira skoro 70 GW godišnje do kraja decenije, naveo je SolarPower Europe.

Sektor solarnih elektrana na krovovima podbacio

Projektovani pad solarne energije prvenstveno je vođen padom segmenta krovnih soalrnih elektrana, posebno kućnih solarnih sistema, navodi se u izveštaju.

Zabeleženo je usporavanje na tradicionalno jakim tržištima solarnih elektrana na krovovima stambenih objekata, poput Italije, Holandije, Austrije, Belgije, Češke i Mađarske. Domaćinstva, kako se navodi, sada odlažu instaliranje soalrnih panela s obzirom da slabi uticaj energetske krize iz 2022. kada su cene struje bile visoke.

Međutim, postoji još jedan razlog – ukidanje podsticajnih šema bez adekvatnih mera koje bi ih zamenile. Rezultat je smanjenje tržišta krovnih solarnih sistema na stambenim objektima 60 odsto u poređenju sa 2023. Poljska, Španija i Nemačka doživljavaju pad veći od 40 odsto.

Dobre vesti dolaze iz sektora velikih solarnih elektrana, u kojem se očekuje rast i polovina svih novih instalacija.

Razlozi su poboljšani modeli aukcija i uticaj hibridnih i projekata za skladištenja pored već instaliranih fotonaponskih postrojenja, posebno u Nemačkoj i Bugarskoj. Nemačka prednjači u aukcijama za solarnu energiju, slede je Holandija, Francuska i Italija, dok Poljska i Irska takođe povećavaju ovaj način investicija, ističe se u izveštaju.

Takođe se ukazuje na promenu u vezi sa korporativnim ugovorima o otkupu električne energije (PPA). Oni su bili ključni pokretač gradnje velikih solarnih elektrana poslednjih godina. Međutim, pad cena električne energije 2025. smanjio je interes potrošača da potpisuju dugoročne ugovore.

Tako je broj novih potpisanih PPA ugovora smanjen 41 odsto između prvog i drugog kvartala ove godine, navodi se u Izveštaju.