Evropska unija usvojila novu Direktivu o energetskoj efikasnosti, cilj za 2030. je 11,7 odsto

Članice Evropske unije moraće da se postaraju da finalna potrošnja energije u 2030. godini bude 11,7 odsto manja na nivou EU od one koja je predviđena 2020. godine.

Savet EU usvojio je novu Direktivu o energetskoj efikasnosti, koja definiše pravila za smanjenje finalne potrošnje energije na nivou Evropske unije. Odluka Saveta je poslednji korak u zakonodavnom procesu za reviziju Direktive koja je počela u julu 2021. kao deo paketa Fit for 55.

Države članice će zajednički obezbediti smanjenje finalne potrošnje energije od najmanje 11,7 odsto u 2030. u odnosu na prognoze potrošnje energije za 2030. koje su napravljene 2020. godine, saopštio je Savet.

To znači da bi gornja granica finalne potrošnje energije u EU trebalo da bude 763 miliona tona ekvivalentne nafte, a primarna potrošnja 993 miliona tona.

Ograničenje finalne potrošnje biće obavezujuće za članice EU

Granica finalne potrošnje biće obavezujuća za sve države članice zajedno, dok će cilj za primarnu potrošnju biti indikativan.

Sve članice su obavezne da doprinesu postizanju ukupnog cilja EU. Inače, sve one su prihvatile da definišu indikativne nacionalne doprinose i projekcije za postizanje cilja u svojim integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NEKP).

Nacrt ažuriranih NEKP-ova trebalo je da budu dostavljeni do kraja juna, a konačni planovi da budu gotovi 2024, naveo je Savet.

Evropska komisija ima zadatak da izračuna da li svi nacionalni doprinosi zbirno obezbeđuju da se dostigne cilj od 11,7 odsto i, ako to nije slučaj da pripremi korigovane doprinose.

Princip energetska efikasnost na prvom mestu po prvi put dobija značajnu zakonodavnu potporu

Izvršno telo EU je saopštilo da osim postavljanja pravno obavezujućeg cilja od 11,7 odsto, Direktiva uvodi niz mera koje će pomoći u ubrzavanju primene mera za energetsku efikasnost.

Tako će se od članica sada zakonski tražiti da daju prioritet energetskoj efikasnosti u kreiranju politika, planiranju i velikim investicijama, čime se principu “energetska efikasnost na prvom mestu” prvi put suštinski daje zakonodavna potpora, saopštila je Evropska komisija.

Nacionalne vlade su se, takođe, saglasile da skoro udvostruče pojedinačne godišnje uštede finalne potrošnje energije u narednim godinama.

Godišnji cilj smanjenja finalne potrošnje energije, naime, postepeno će se povećavati od 2024. do 2030. Članice će obezbediti nove godišnje uštede od 1,49 odsto u proseku tokom ovog perioda, u odnosu na trenutnih 0,8 odsto i postepeno će dostići 1,9 odsto do 31. decembra 2030, saopštio je Savet.

Javni sektor da vodi svojim primerom

Nova Direktiva dalje jača ulogu javnog sektora u unapređenju energetske efikasnosti.

Nova pravila postavljaju posebnu obavezu za javni sektor da dostigne godišnje smanjenje potrošnje energije od 1,9 odsto, s tim da se to ne mora odnositi na javni prevoz i vojsku. Članica će, kako se navodi, svake godine morati da renoviraju najmanje tri odsto ukupne površine zgrada u vlasništvu javnih organa.

Po oceni Evropske komisije, javni sektor će, takođe, imati pokretačku ulogu u razvoju tržišta energetskih usluga.

Ugovori o energetskim performansama biće prioritet u implementaciji projekata energetske efikasnosti u javnom sektoru, kad god je to moguće.

Obaveze za data centre

Evropska komisija je saopštila da s obzirom na značaj digitalizacije i data centara, Direktiva uvodi obavezu praćenja energetskih performansi data centara.

Baza podataka na nivou EU će prikupljati i objavljivati podatke koji su relevantni za energetske performanse i potrošnju vode data centara sa značajnom potrošnjom energije, navodi se u saopštenju.

Nova Direktiva, takođe, promoviše lokalne planove za grejanje i hlađenje u većim lokalnim samoupravama.

Na osnovu revidirane definicije efikasnog daljinskog grejanja i hlađenja uključene u Direktivu, minimalni zahtevi će se postepeno pooštravati u narednim godinama ka postizanju potpuno dekarbonizovanog snabdevanja daljinskim grejanjem i hlađenjem do 2050.

Direktiva je sada zvanično usvojena i stupiće na snagu 20 dana od objavljivanje u Službenom glasniku EU.