Klimatske promene

Evropljanima je sada imigracija veći problem nego klimatske promene – anketa

evropljani klimatske promene anketa imigracija democracy perception index 2024

Foto: Džoko Stach from Pixabay

Objavljeno

10.05.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

10.05.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Evropljani su više zabrinuti zbog imigracije nego klimatskih promena, dok manje od 15 odsto anketiranih širom sveta smatra da bi klimatska pitanja trebalo da budu među prva tri prioriteta njihovih vlada, navodi se u studiji danske think-tank organizacije Fondacija alijanse demokratija.

U prethodne dve godine u mnogim evropskim zemljama oštro je povećan broj ljudi koji smatraju da bi smanjenje imigracije trebalo da bude glavni prioritet vlada, pokazao je izveštaj Indeks percepcije demokratije 2024. (eng. Democracy Perception Index 2024).

Danska organizcija tvrdi da je to najveća svetska godišnja studija o tome kako ljudi vide demokratiju.

Rast onih koje smatraju da je imigracija najveći problem pratio je, kako se dodaje, pad  udela građana koji žele da klimatske promene budu prioritet.

Ta promena najizraženija je u Nemačkoj koja, gledano globalno, ima najveći udeo ljudi koji žele da se njihova vlada fokusira na smanjenje imigracije – 44 odsto, ili skoro dva puta više u odnosu na prioritet borbe protiv klimatskih promena – 24 odsto.

evropljani klimatske promene imigracija anketa democracy perception index 2024

Studija navodi i da uprkos činjenici da 33 odsto svetske populacija smatra da su klimatske promene jedan od tri glavna svetska izazova, samo 14 odsto smatra da bi borba protiv tih promena trebalo da bude među tri glavna prioriteta njihove vlade.

Ispitanici u zapadnim demokratijama, posebno u Evropi, češće vide klimatske promene kao glavni globalni izazov, ali i glavni zadatak njihovih vlada, navodi se u studiji.

Jaspers: Demokratske zemlje moraju da nađu rešenje za probleme, ili će izgubiti podrđku građana

Niko Jaspers, izvršni direktor agencije Latana, koja je sprovela istraživanje, izjavio je da rezultati pokazuju da se rat i nasilni sukobi smatraju najvećim svetskim izazovom, uz siromaštvo i klimatske promene.

„Ohrabrujuće je videti da je vera ljudi u ideju demokratije najveća dosad, ali ako demokratske zemlje ne budu u stanju da pomognu u rešavanju svetskih izazova, onda će biti samo pitanje vremena kada će ta podrška demokratiji početi da opada“, istakao je jaspers.

Indeks percepcije demokratije je studija koju su sproveli Latana i Alijansa u proleće 2024, između 20. februara i 15. aprila.

Izdanje iz 2024. nudi poređenje globalnih stavova prema demokratiji u vreme rastućih geopolitičkih tenzija i nasilnih sukoba. Rezultati su zasnovani na nacionalno reprezentativnim intervjuima sa više od 62.953 ispitanika iz 53 zemlje.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

10. maj 2024. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

asor cop29 radionice AQSIA baku

ASOR i azerbejdžanska AQSIA organizovali tri radionice o OIE na COP29

10. maj 2024. - Asocijacija za održivi razvoj i AQSIA organizovali su tri radionice o obnovljivim izvorima energije na COP29 u Bakuu

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

10. maj 2024. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

Sud doneo presudu da Shell ne mora da smanji emisije CO2

Shell oborio presudu da mora da smanji emisije CO2 mnogo više nego što je obećao

10. maj 2024. - Shell nije u obavezi da dramatično smanji svoje emisije ugljen-dioksida do 2030. godine, odlučio je Apelacioni sud u Hagu odbacivši presudu iz 2021. godine.