Evropa u pogledu veleprodajnih cena struje nije u krizi – analiza

U svetlu poziva da se meritorni redosled na tržištu električne energije reformiše, Eurelectric je naručio izveštaj, iz kojeg se vidi da Evropa ne prolazi ponovo kroz krizu vezanu za cene struje. Marginalno određivanje cena je standard za berzansku robu i sirovine, pa bi intervencija učinila arhitekturu tržišta kompleksnijom, upozoreno je u ovom radu. Zaključak je da bi takav potez povećao troškove za potrošače, a doveo u pitanje poverenje investitora.

Situacija na veleprodajnim tržištima električne energije u Evropi „apsolutno nije uporediva“ sa energetskom krizom 2022, smatra osnivač i direktor konsultantske kuće Neon Neue Energieökonomik Lion Hirt. U izveštaju kojeg je Eurelectric naručio od njegove firme zbog predstojećeg dvodnevnog sastanka Evropskog saveta, zakazanog za 19. mart, upozorio je da bi bilo kakva manipulacija cenama naškodila efikasnosti i povećala sistemske troškove, i to u najboljem slučaju. „U najgorem, to bi stvorilo haos i ugrozilo bezbednost snabdevanja“, naglasio je autor.

Nakon kontroverzne uredbe u Italiji i poziva iz drugih država da se ova tržišta podele na segment za obnovljive izvore i za elektrane na fosilna goriva, lideri EU i zemalja članica se spremaju da diskutuju kako će tržište nadalje biti ustrojeno.

Cene struje se uglavnom kreću između 50 i 90 evra po megavat-satu

„Utisak da su se cene električne energije vratile na krizne nivoe je pogrešan. Na vrhuncu energetske krize 2022. godine, terminske cene električne energije dostigle su 1.000 evra po megavat-satu. Danas se one u većini država članica kreću između 50 i 90 evra za megavat-sat”, izjavio je Hirt, koji je i profesor energetske politike na berlinskom privatnom fakultetu za postdiplomske studije Hertie School.

On je više cene električne energije u pojedinim delovima Evrope i drugim regionima sveta pripisao višim cenama prirodnog gasa i cenama dozvola za ispuštanje emisija gasova s efektom staklene bašte.

Prihodi nisu ekstraprofit

Marginalno određivanje cena (marginal pricing), koje se orijentiše prema graničnim troškovima, standardni je mehanizam za formiranje cena na tržištu gde vlada konkurencija – ne samo električne energije, nego i sirovina poput nafte, gasa i metala, piše u navedenom analitičkom memorandumu. Takozvana kriva meritornog redosleda (merit order curve) je samo drugo ime za krivu ponude na kratak rok, objasnio je Hirt.

„Cene na robnim tržištaima odražavaju granične troškove poslednjeg postrojenja potrebnog da se zadovolji potražnja. Tržišta električne energije funkcionišu na isti način. Prihodi koje ostvaruju proizvođači sa nižim varijabilnim troškovima nisu ekstraprofit; oni su neophodni za povraćaj investicionih i fiksnih troškova“, naglasio je autor.

Umanjivanje cena struje bi podrazumevalo davanje veće državne pomoći korisnicima mehanizama podrške

Predlozi poput mehanizama za subvencionisanje gasa ili razdvajanje tržišta električne energije na obnovljive i fosilne izvore učinili bi sistem kompleksnijim ili bi na kraju povećali troškove za potrošače, uz istovremeno narušavanje poverenja investitora, naglasio je Hirt.

„Subvencije koje se isplaćuju gasnim elektranama nadoknađuju se kroz novi namet, što povećava finalne cene električne energije. Štaviše, novčana podrška proizvođačima struje iz obnovljivih izvora često je strukturirana tako da se automatski prilagođava kada veleprodajne cene opadnu. Rezultat toga je da niže tržišne cene uvećavaju iznos subvencija za isplatu, koje, na kraju krajeva, finansiraju poreski obveznici ili potrošači električne energije“, dodao je ovaj ekspert.

On je ukazao na niz razumnih opcija za snižavanje cena struje za potrošače, od ciljane podrške socijalno ugroženim kategorijama do strukturnih reformi.