Evropa ima potencijal agrosolara od 51 teravata, pokazuje novo istraživanje

Istraživači sa Univerziteta Orhus u Danskoj proučili su više tipova agrofotonaponskih konfiguracija i njihov uticaj na useve. Rezultati su pokazali znatne razlike u potencijalu za razvoj agrosolara po Evropi. Irska ima čak 63,9 odsto pogodnog zemljišta, dok udeo u Norveškoj iznosi samo jedan procenat.

Agrosolar je proizvodnja električne energije pomoću solarnih panela uz poljoprivredne aktivnosti na istoj lokaciji. Solarnim elektranama se često zamera da zauzimaju veliku površinu zemljišta. Međutim, u kombinaciji poljoprivredne proizvodnje i solarnih panela, dobit je dvostruka. Paneli štite useve, dok istovremeno proizvode električnu energiju.

Istraživači su analizirali dve karakteristike izvodljivosti postavljanja agrosolarnih sistema: fotonaponski potencijal i uticaj na zemljište iznad kog se nalaze. Zatim su izračunali potencijalnu površinu zemljišta u zemaljama širom Evrope koju mogu da iskoriste za razvoj agrovoltaike.

Testirane su tri konfiguracije panela sa različitim razmacima između redova i visinama

Paneli koji su analizirani, postavljeni su na tri različita načina: statično i sa optimalnim nagibom, horizontalno jednoosno pomeranje (panel se rotira od istoka ka zapadu tokom dana na fiksnoj osi) i vertikalno bifacijalno (panele čine dvostrane solarne ćelije, koje su postavljene vertikalno).

Biljke koriste sunčevo zračenje kako bi obavljale proces fotosinteze. Ovaj proces se dešava samo u nekim periodima godine i koristi samo deo sunčeve svetlosti. Iz tog razloga su testirane tri konfiguracije sa različitim razmakom između redova i različitim visinama, u zavisnosti od tipa useva koji se nalaze ispod panela.

Tim je razvio model koji simulira senke na solarnim panelima i na tlu, omogućavajući precizno analiziranje smanjena proizvodnje nastalog zbog gubitaka u senci za svaki simulirani sat, umesto da samo pretpostavlja opšti faktor gubitka. Ovo je važna stavka prilikom analize i poređenja tri različite konfiguracije agrosolara, kako bi se maksimizovala proizvodnja energije uz istovremeno očuvanje zemljišta pogodnog za useve.

Potencijal agrovoltaike se razlikuje po regionima

Najviše električne energije donosi jednoosno pomeranje panela postavljenih vodoravno. Međutim, ako se gleda proizvodnja po danu, ponderisana po ceni električne energije, onda su vertikalno instalirani bifacijalni solarni sistemi pogodniji za neke države.

Istraživači su se vodili ciljem da 80 odsto zemljišta na kom se nalaze solarne elektrane bude dostupno za poljoprivrednu proizvodnju, uz istovremenu maksimizaciju proizvodnje električne energije.

Rezultati su pokazali da je potencijal agrosolara u Evropi ogroman: 51 teravat. To bi donelo 71,5 petavat-sati proizvedene električne energije godišnje, što je neverovatnih 25 puta više od trenutne potražnje u Evropi.

U većini zemalja udeo kvalifikovanog zemljišta iznosi između 12 i 29 odsto

Ipak, potencijal nije isti u svim evropskim regionima. Prihvatljiva površina je prilično neravnomerno raspoređena. U većini zemalja udeo kvalifikovanog zemljišta iznosi između 12 i 29 odsto. Najveći procenat prihvatljivog zemljišta imaju Irska (63,9), Mađarska (58,6) i Danska (53,9). Sa druge strane, u Norveškoj je samo jedan odsto zemljišta pogodno za razvoj agrovoltaike.