EU usvojila strategiju za metan u okviru Evropskog zelenog plana

EU planira da deluje van svojih granica i kroz ceo lanac snabdevanja da bi sprečila da metan odlazi u atmosferu. Administracija u Briselu je predstavila strategiju za smanjenje emisija tog gasa s efektom staklene bašte.

Evropska komisija je objavila strategiju Evropske unije za snižavanje emisija metana. Taj gas je najveći izazivač klimatskih promena posle ugljen-dioksida, a osim toga zagađuje vazduh s efektom na lokalnom nivou.

Izvršno telo EU je saopštilo da ovaj izazov mora da se prevaziđe da bi se postigli klimatski ciljevi za 2030. i da bi blok mogao da do 2050. postane klimatski neutralan. Strategija uključuje delovanje van Evrope i uzduž lanca snabdevanja, jer su 27 država članica zajedno najveći svetski uvoznik energenata i značajan faktor u sektorima poljoprivrede i upravljanja otpadom, navodi se u dokumentaciji. EU je odgovorna za pet odsto globalnih emisija metana.

EU u energetici vidi najbolju priliku da suzbije štetu koju pravi metan

Komesari i komesarke su predstavili zakonodavne i druge planove za energetiku, poljoprivredu i oblast otpada, na koje otpada ukupno 95 procenata svetskih emisija metana izazvanih ljudskom aktivnošću.

„Satelitska tehnologija Evropske unije će nam omogućiti da detaljno pratimo emisije i doprineti podizanju međunarodnih standarda“, kazao je izvršni potpredsednik komisije za Evropski zeleni plan Frans Timmermans. Dodao je da strategija otvara mogućnosti da se u ruralnim područjima pokrene proizvodnja biogasa od otpada.

„U energetici se emisije mogu smanjiti najbrže i uz najmanje troškove. Evropa će biti predvodnica, ali sami to ne možemo da postignemo“, izjavio je evropski komesar za energetiku Kadri Simson.

Oslonac na podacima

Jedan od prioriteta u strategiji je unapređivanje merenja i obaveštavanja o ispuštanju metana. Nivo monitoringa trenutno nije ujednačen među sektorima i državama članicama i širom međunarodne zajednice, navedeno je u dokumentu.

Evropska komisija je dodala da će sarađivati s Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), njenom Koalicijom za klimu i čist vazduh (CCAC) i Međunarodnom agencijom za energetiku – IEA u cilju osnivanja međunarodne opservatorije za emisije metana. EU-ov satelitski program Kopernik će unaprediti nadzor i pomoći u identifikovanju globalnih superemitera te uočavanju velikog curenja metana, stoji u strategiji.

Velik potencijal za proizvodnju biogoriva

EU je otkrila da namerava da uvede propis za bolje detektovanje i suzbijanje curenja u gasnoj infrastrukturi. Saopštila je da će izveštavanje o emisijama u poljoprivredi poboljšati putem prikupljanja podataka i ohrabrivanjem da se širi dobra praksa u inovativnim tehnologijama, ishrani životinja i upravljanju razmnožavanjem, a sve uporedo s istraživanjima.

Tokovi organskog ljudskog i poljoprivrednog otpada i ostataka koji se ne recikliraju mogu da se preusmere u proizvodnju biogasa, prirodnih materijala i biohemikalija, piše u materijalima, uz napomenu da će biti uvedeno još podsticaja. Redukovanje količine biorazgradivog otpada koji ide na deponije ima ključan značaj u sprečavanju da se formira metan, kažu u vrhu EU.

 U EU se 53 odsto antropogenih emisija metana odnosi na poljoprivredu, 26 na otpad, a 19 procenata na energetiku

Evropska komisija je ukazala na podatke koji pokazuju da bi prepolovljivanje emisija antropogenog metana, onog koji nastaje usled ljudske aktivnosti, moglo da smanji porast globalne temperature do 2050. za 0,18 stepeni Celzijusa.

Nekih 41 odsto svetskih emisija metana dolazi iz prirodnih izvora poput močvara ili šumskih požara. Preostalo je pripisano ljudima, od čega poljoprivreda čini između 40 i 53 procenta – s naglaskom na intenzivnu proizvodnju. Proizvodnja i korišćenje fosilnih goriva čine 19 do 30 odsto, dok 20 do 26 procenata dolazi iz otpada. U EU se 53 odsto antropogenih emisija metana odnosi na poljoprivredu, 26 na otpad, a 19 procenata na energetiku.