EU razvodnila svoj klimatski cilj za 2040. pred konferenciju COP30

Na svom sastanku uoči Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP30, Savet Evropske unije je podržao predloženo obaranje emisija za 90 odsto najkasnije 2040, ali uz značajna zaobilaženja oko potrebnih čvrstih mera. Ministarke i ministri životne sredine pored toga nisu uspeli da definišu ambiciju za 2035, ostavivši ciljano umanjenje godišnje količine ispuštenih gasova s efektom staklene bašte u rasponu – između 66,25 i 72,5 odsto.

Suočena sa slabljenjem konkurentnosti usled visokih cena energenata u Evropi i svojih strogih standarda za klimu i životnu sredinu, EU olabavljuje svoje težnje u pogledu dekarbonizacije. Posle maratonske sednice u Briselu, takozvani Savet za životnu sredinu je glasao za inicijativu da nivo emisija 2040. bude najmanje 90 odsto niži nego 1990, i sa tom brojkom će nastupiti na samitu COP30 u Belemu u Brazilu. Međutim, nadležni ministri koji čine pomenuto telo pristali su na nekoliko važnih fleksibilnih pristupa, kako im pregovori ne bi propali u poslednjem trenutku.

Konkretnije, Savet EU je izglasao ažurirani nacionalno određeni doprinos (NDC) za 27-člani blok i države članice pojedinačno. Biće predat na predstojećoj Konferenciji strana Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC). Politički lideri se okupljaju sutra, a COP30 zvanično traje od 10. do 21. novembra.

Nakon donošenja NDC-a 2020. i njegovog ažuriranja 2023, ovaj novi pokriva period zaključno sa 2035.

Autsorsovanje klimatskih mera umesto vlastite dekarbonizacije

Na putu ka eliminisanju neto emisija najkasnije 2050, EU se drži svog nominalnog cilja za deceniju između. S druge strane, ministarke i ministri su u poslednjoj verziji dopustili „adekvatan doprinos visokokvalitetnih međunarodnih kredita [za ispuštanje ugljenika] na način koji je i ambiciozan i isplativ“.

Naime, pet procentnih poena od navedenih 90 odsto bi moglo da se pokrije sertifikovanim umanjenjem emisija van EU, a državama bi bilo dozvoljeno da autsorsuju još do pet poena, upozorio je Greenpeace. To znači da bi u inostranstvu kupovale dozvole za ispuštanje štetnih gasova i tako administrativno pokrile svoje obaveze.

EU računa na kupovinu karbonskih kredita drugih zemalja za pokrivanje svojih emisija

„Evropski naučni savetodavni odbor za klimatske promene [ESABCC] je ranije pozvao na umanjivanje emisija za 90-95 procenata pre kraja 2040. i naglasio da ovaj cilj mora biti za domaće umanjenje klimatskog zagađivanja, a ne da se rezovi autsorsuju drugim zemljama. Ministri životne sredine su se takođe složili da Evropska komisija treba da ponovo razmotri i razvodni klimatski cilj u slučaju visokih cena energenata, opažanja negativnog uticaja na privredu ili u svetlu tehnološkog napretka. Da bi privoleli zemlje koje su oklevale, ministri su još pristali da odlože uvođenje tržišta ugljenika Evropske unije za zagađenje iz kola i sistema grejanja, da teškoj industriji produže važenje dozvola za zagađivanje i da izuzmu neka ‘niskougljenična’ goriva iz postepenog i potpunog ukidanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem“, napomenula je ova organizacija.

Što se tiče rečenog tržišta ugljenika, to je planirani Sistem za trgovanje emisijama 2 (EU ETS 2). Savet za životnu sredinu je predložio da se uspostavi godinu dana kasnije, 2028, i da se uvedu mere koje će ublažiti početne teškoće.

„Kako navodi ESABCC, samo 16 odsto potiranih količina je pokriveno istinskim smanjenjem emisija. Ali kada bi to bili visokokvalitetni ofseti, bili bi skupi, a oslanjanje na njih bi dovelo do preusmeravanja investicija u transformisanje industrija, privrede i radnika same EU“, istakao je Svetski fond za prirodu (WWF).

Indikativni raspon za cilj za 2035. je u celosti niži od potrebnog nivoa

Otezanjem pregovora među državama članicama je i odloženo proglašavanje indikativnog klimatskog cilja za 2035, u skladu sa Pariskim sporazumom. I ova odluka treba da se ozvaniči na Konferenciji UN o klimatskim promenama COP30.

„Ministri su propustili da odrede čvrst cilj za 2035, pa su umesto toga zadržali ranije dogovoren raspon smanjenja emisija između 66,25 i 72,5 odsto, a ni njegova gornja granica nije konzistentna sa kredibilnom putanjom ka smanjenju za 90 odsto predloženom za pet godina kasnije, što podriva poziciju EU kao klimatskog lidera na skupu COP30“, poručio je Greenpeace.