EU prepoznala značaj zelene energije za poljoprivredu i hranu

Solarni paneli, vetroturbine i biogas kao i energetske zajednice otvaraju mogućnosti farmerima za adekvatno snabdevanje energijom i ostvarivanje prihoda, objavila je Evropska komisija u svojoj Viziji za poljoprivredu i hranu. SolarPower Europe je pohvalio to što je prepoznala ulogu fotonaponskih sistema i ukazao na doprinos agrosolara prilagođavanju na klimatske promene.

EU takođe priprema mere podrške poljoprivrednicima kroz dodelu unovčivih sertifikata-kredita na ime uvođenje održive prakse u domenu sekvestracije ugljenika i zaštite prirode.

Evropska komisija je predstavila svoju Viziju za poljoprivredu i hranu. Saopštila je da je to mapa puta ka atraktivnom, konkurentnom, istrajnom, održivom i pravičnom sistemu poljoprivredne i proizvodnje hrane okrenutom ka budućnosti.

Agrar i prehrambeni sektor trpe usled klimatskih promena, globalne konkurencije i viših cena energenata, navelo je izvršno telo Evropske unije.

„Dalje pojednostavljenje naših propisa i veće usvajanje inovacija i digitalizacije su preduslovi za sve aktivnosti ocrtane u ovoj viziji. Komisija će kasnije tokom 2025. predložiti sveobuhvatan paket za pojednostavljenje aktuelnog pravnog okvira za poljoprivredu zajedno sa digitalnom strategijom EU za poljoprivredu, u cilju pružanja podrške prelasku na uzgoj osposobljen za digitalizaciju“, stoji u objavi.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora otvara značajne mogućnosti poljoprivrednicima

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora otvara značajne mogućnosti, navedeno je u novom planu. Ta delatnost unapređuje energetsku bezbednost, umanjuje emisije gasova s efektom staklene bašte i omogućava poljoprivrednicima i šumarima dodatnu zaradu i prilike za inovacije, napominju u komisiji.

„Solarni paneli, vetrenjače i proizvodnja biogasa, na primer, trebalo bi da poljoprivrednike učine ne samo adekvatnije snabdevenima energijom, već i da im omoguće da plasiraju svoje energente na tržište, i to uključujući preko energetskih zajednica“, napisali su u poruci drugim institucijama EU zaduženim da razvijaju navedeni pravni okvir.

U Evropi postoji preko dve stotine agrosolarnih elektrana

Evropska unija je ovim prvi put u jednom dokumentu te vrste prepoznala značaj fotonaponske tehnologije za jačanje energetske bezbednosti, dekarbonizaciju ovog sektora i dopunjavanje prihoda farmerima, naglašava SolarPower Europe.

„Koncepcija agrosolara – kombinovanja solara s poljoprivredom – dokazala se širom Evrope, sa preko 200 projekata koji su trenutno u pogonu. Ova solarna integracija jača klimatsku izdržljivost jer daje senku koja se može pomerati, smanjuje potrošnju vode, regeneriše zemljište te štiti useve i uzgajane životinje od ekstremne vrućine“, izjavila je Lina Dubina, koja je u asocijaciji SolarPower Europe savetnica za pitanja pravnog okvira.

Jedna studija je pokazala da regenerativna poljoprivreda i agrosolar mogu da uvećaju profit malih farmi i za po 17.000 evra, a velikih do 235.000 evra

Ova organizacija je u svom priručniku o smernicama najbolje prakse Agrisolar Best Practice Guidelines v2.0 ukazala na poboljšanje efikasnosti potrošnje vode za 20 do 30 procenata, povećanje za do 80 odsto količine ugljenika kojeg apsorbuje zemljište i rast prisustva oprašivača za do 60 procenata. Studija koju su prošle godine objavili Boston Consulting Group i kompanija BayWa r.e iz Nemačke pokazala je da regenerativna poljoprivreda i agrosolar mogu da uvećaju profit malih farmi i za po 17.000 evra, a velikih do 235.000 evra.

Solar se primenjuje u poljoprivredi na nekoliko načina. Na primer, između nizova fotonaponskih panela se ostavljaju prazni redovi za poljoprivredne aktivnosti. Solarne instalacije mogu i da se postave na nosače na par metara iznad njive ili bašte, a postoje i prozirne varijante za staklenike.

Fotonaponske elektrane na zemlji često zauzimaju ogromne površine, ali njihovi operateri mogu ublažiti štetu po biodiverzitet uređivanjem staništa za oprašivače i drugim merama.

Poljoprivredne tehnike za skladištenje ugljenika već postaju dodatni izvor prihoda

Agrarni sektor mora da bude dovoljno stabilan da privuče mlade ljude u tu profesiju, gde su neophodni pravični prihodi i unapređivanje namenske podrške iz javnih sredstava, navela je Evropska komisija u novoj mapi puta.

Poljoprivrednicima takođe treba podrška da bi mogli da imaju koristi od inovacija i novih poslovnih modela, dodala je. Posebno je istakla dodelu unovčivih sertifikata-kredita na ime uvođenje održive prakse u domenu sekvestracije ugljenika (carbon sequestration) i zaštite prirode. Uspostavljanjem tržišta za takve emisione jedinice, one bi postale dodatni izvor prihoda.

„Bioekonomija i cirkularnost otvaraju velike mogućnosti za poljoprivredu, šumarstvo i celokupan prehrambeni sistem kao i za umanjivanje naših kritičnih zavisnosti“, podvukli su komesari i komesarke.

Poljoprivredne tehnike za skladištenje ugljenika (carbon farming) već postaju dodatni izvor prihoda, napomenuli su. Uredbom o uklanjanju ugljenika i sekvestraciji ugljenika u poljoprivredi (CRCF) je uspostavljen prvi okvir za celu EU za sertifikovanje tih aktivnosti i uskladištavanje ugljenika u proizvodima, pri čemu su metodologije za sertifikovanje u pripremi.

Komisija je obećala i da će se potruditi oko stvaranja sistema za kredite doprinosa prirodi (nature credits), kojima bi se nagrađivalo postupanje u domenu zaštite prirode.

„Ova vizija prepoznaje potrebu za usklađivanjem klimatske akcije sa bezbednošću snabdevanja hranom kao i izazove specifične za dati sektori. Farmere treba nagrađivati za usvajanje prakse korisne za prirodu. U tom kontekstu, komisija će razmotriti pažljivo mogućnost bilo kakve dalje zabrane upotrebe pesticida kada alternativa nije dostupna u razumnom periodu, a pojednostaviće pristup biopesticidima na tržištu EU“, saopšteno je.