EU predložila odlaganja, smanjenje obuhvata za CBAM, izveštavanje o održivosti

Evropska komisija je objavila mere za racionalizovanje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i drugih propisa, čime namerava da privredi i javnim institucijama omogući uštedu 6,3 milijarde evra administrativnih troškova. Predviđeno je da 91 odsto kompanija u četiri od šest segmenata navedene carine na CO2 iz uvoza dobije izuzeće, kao i 80 procenata subjekata koji potpadaju pod Direktivu o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD).

Činilo se da bi Evropska unija mogla da suspenduje i revidira niz propisa o održivosti i investicijama, ali široki paket kojeg je danas objavila tiče se pojednostavljenja. Ipak, i te mere bi olakšale poslovanje stotina hiljada firmi ukoliko se Evropski parlament i Savet EU slože da ih primene.

Među predlozima za takozvani objedinjeni paket regulative – omnibus, iz dva dela, najistaknutija su odlaganja za plaćanje i izveštavanje u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Taj sistem služi oporezivanju ili, tačnije, carinjenju ugljen-dioksida ispuštenog pri proizvodnji inostranih sirovina, robe i električne energije koji su na spisku. Troškove snose uvoznici, ali najveći deo efekta bi se prelio na njihove snabdevače u trećim zemljama, poput onih na Zapadnom Balkanu.

Pojednostavljenje grupe propisa o izveštavanju oslobodilo bi 50 milijardi evra za investicije

Evropska komisija je plan objavila zajedno sa svojim Dogovorom o čistoj energiji (Clean Industrial Deal), čiji je integralni element, kao i Akcioni plan za priuštivu energiju. Omnibus donosi uštede na ime administrativnih troškova od 6,3 milijarde evra, procenilo je izvršno telo EU. Još tvrdi da će tako biti oslobođeno 50 milijardi evra za javne i privatne investicije.

Velike kompanije neće morati da opterećuju dobavljače u svom lancu vrednosti izveštavanjem po CSRD-u

Što se tiče omnibusa, iz aktuelnog obuhvata Direktive o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) bi bilo isključeno 80 procenata privrednih subjekata. Velike kompanije ne bi morale da opterećuju manje firme iz svog lanca vrednosti tim obavezama.

Predložene izmene ograničavaju izveštavanje po Taksonomiji EU na najveće kompanije. Time bi bilo svedeno na obuhvat Direktive o dužnoj pažnji u oblasti korporativne održivosti (CSDDD ili CS3D).

Izuzeće od CBAM-a za firme koje godišnje uvoze manje od 50 tona obuhvaćene robe

U formalnom otvaranju postupka preuređenja CBAM-a, Evropska komisija je utvrdila prag za uvoznike po principu de minimis, dakle izostavljajući sve za šta smatra da nije suštinski važno. Onima koji godišnje kupuju manje od 50 tona u inostranstvu sledi izuzeće. Većina su mala i srednja preduzeća.

Tako bi, po proceni, bilo oslobođeno 91 odsto subjekata – njih 182.000 – koji su sada u CBAM sektorima gvožđa i čelika, aluminijuma, cementa i đubriva. Oni su odgovorni za manje od jedan odsto emisija! Preostale dve stavke su električna energija i vodonik.

Za druge uvoznike se sprema pojednostavljenje registracije, obračuna emisija, obaveza vezanih za izveštavanje i usklađivanje u domenu finansijske pasive.

Od promena se očekuje ušteda troškova i za javne institucije, navedeno je u planu.

EU obećala da će umanjiti obavezan udeo sertifikata koji se moraju kupiti unapred

Jedna od najbitnijih mera je odlaganje obaveze kupovine CBAM sertifikata za deklarante. Ovi instrumenti bi postali dostupni u februaru 2027, za pokrivanje emisija za robu i struju sa spiska koje su uvezene 2026. godine.

Uredba o CBAM-u obavezuje deklarante da na svom računu u CBAM registru pri završetku tekućeg kvartala imaju onoliki broj sertifikata-dozvola koji pokriva barem 80 odsto podrazumevanih emisija gasova s efektom staklene bašte. Po predlogu bi ovaj udeo bio srezan na 50 procenata.

Kompanije u sistemu bi inače verovatno morale da kupe mnogo više sertifikata nego što će trebati da predaju, što bi dovelo do disproporcionalnog opterećenja. Ono bi posebno pogodilo firme koje uvoze iz zemalja u kojima postoje mehanizmi za naplaćivanje emisija CO2, na primer Velike Britanije.

U tim slučajevima, deklaranti imaju pravo na umanjenje. Radi tog pitanja predloženo je da se omogući opcija kupovanja onog broja dozvola koje je obveznik predao prethodne godine za istu robu.

Plan za CBAM predviđa olakšice i za subjekte iz trećih zemalja

S druge strane, budući da su u nekim trećim zemljama cene ugljenika niske u poređenju sa onima iz Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS), predviđeni troškovi izračunavanja i sertifikacije za odbitak trenutno nadmašuju korist. Stoga je Evropska komisija predložila da ona svakoj zemlji razrezuje cene ugljenika za svaku zemlju, za prosečnu uplatu na ime emisija iz svake godine, izraženu u evrima po toni ekvivalenta CO2.

Predloženo pojednostavljenje prvenstveno bi umanjilo administrativno opterećenje operatora proizvodnih postrojenja u trećim zemljama koje se tiče dokazivanja da su na matičnom tržištu već platili za ugljen-dioksid, piše u jednom od pratećih dokumenata.

Evropska komisija namerava da za svaku zemlju određuje zadatu cenu CO2, za prosečnu uplatu na ime emisija iz svake godine, izraženu u evrima po toni ekvivalenta CO2.

„S obzirom na to da su troškovi ovog obračuna i sertifikacije u najvećoj meri fiksni, mnogo više malih instalacija i instalacija koje izvoze samo mali udeo svoje proizvodnje u EU moći će da sastavi deklaraciju da su ugljenik platile po nekoj ceni u onoj meri koliko su locirane u nekoj zemlji gde za CBAM robu postoji efektivan instrument naplate ugljenika. Zauzvrat, umanjenje cene ugljenika za CBAM deklarante će postati šire dostupno“, piše u objavi.

Evropski parlament i Savet EU dobijaju navedene zakonske predloge na razmatranje. Dogovor o čistoj industriji podrazumeva kompletnu analizu CBAM-a u pogledu mogućnosti njegovog proširenja na druge sektore ETS-a, na fabričku iliti robu višeg stepena prerade kao i na indirektne emisije. Komisija ima zadatak da predstavi nalaze u drugoj polovini godine, a početkom godine predlog zakona.