EU nema uvid u uticaj predložene reforme na tržište električne energije

U svetlu aktuelne reforme pravila tržišta električne energije, jedna nova studija pokazuje da su Evropskoj uniji potrebni podaci i mehanizam za modeliranje da bi sagledala efekat trenutnih postavki i uticaj predloženih rešenja.

Treća potpredsednica vlade Španije i ministarka za ekološku tranziciju i demografski izazov Teresa Ribera optimistična je da EU 17. oktobra može da postigne sporazum o reformi ustrojstva tržišta električne energije. Tada se u Luksemburgu sastaje Savet za saobraćaj, telekomunikacije i energetiku, a njena zemlja predsedava Savetom EU do kraja godine.

Potreba da se sistem preuredi postala je jasna tokom energetske krize, jer se uzlet cena gasa prelio na struju i pogodio potrošače: domaćinstva, privredu, institucije i udruženja. U to vreme, Evropska komisija je davala smernice, ali ona nije ovlašćena da nameće sveobuhvatna rešenja. Zemlje članice su uvele niz različitih mera, što je dalo naglasak težnji ka sistemskom pristupu. Cilj su pravična i efikasna tržišta.

Posle podužih rasprava između administracije u Briselu i država unije, izvršno telo ovog 27-članog privrednog i finansijskog bloka je u martu zvanično pokrenulo inicijativu za sprovođenje reforme. Evropski parlament je svoju pregovaračku poziciju izglasao pre tri meseca.

Za čvršće tržište električne energije nisu dovoljni pojedinačni novi instrumenti

EU investitore neće ohrabriti eksperimentisanjem sa pojedinačnim novim elementima u sistemu kojim se uređuje tržište električne energije da bi videla da li će da profunkcioniše, zaključila je grupa stručnjaka. Ona je izradila studiju za Generalni direktorat za unutrašnju politiku (DG IPOL).

Ovaj rad je naručio Odbor Evropskog parlamenta za industriju, istraživanja i energetiku (ITRE). Zove se ‘Ustrojstvo evropskog tržišta električne energije: Aktuelni predlozi i dalji koraci’ (The design of the European electricity market: Current proposals and ways ahead).

Zakonodavci nisu jasno predstavili ni očekivani način uticaja pojedinačnih elemenata reforme, a kamoli njihovo međusobno delovanje

Od investitora u elektroenergetski sektor se očekuje da izdvoje stotine milijardi evra za postrojenja za proizvodnju, prenos i potrošnju, istakli su autori. Ova grupa je objasnila da je pravni okvir za dugoročnije ugovore ranije izmenjen s namerom da se proizvođačima dozvoli da se bolje zaštite od naglih promena cena i da se, samim tim, lakše odlučuju na ulaganja. Ove intervencije su uvedene i da bi potrošači izbegli udarce od uzleta troškova, stoji u obrazloženju.

Zakonodavci nisu jasno predstavili ni očekivani način uticaja pojedinačnih elemenata reforme, a kamoli njihovo međusobno delovanje, naveli su stručnjaci u studiji. Podsetili su i da su u predlozima za reformu ključni elementi postojećeg sistema zadržani kako bi tržište nastavilo efikasno da funkcioniše.

Energetska kriza je dovela do znatnih preraspodela imovine

Iz ugla pravičnosti, jačina šoka je dovela do neočekivanih i pozamašnih preraspodela imovine, što je posebno pogodilo potrošače nezaštićene od naglih promena cena, piše u radu. Sistem nije razvio dovoljno kapaciteta za proizvodnju niti interkonekcija, nije bio dovoljno opremljen za održavanje i previše je zavisio od pojedinačnih izvora goriva, naglasili su stručnjaci.

„Predlog Evropske komisije o reformisanju ustrojstva tržišta električne energije ne uključuje radikalnu promenu postojećeg sistema, već sitno prilagođavanje postojećih tržišnih instrumenata od slučaja do slučaja. To uključuje predloge koji se tiču ugovora o razlici u ceni, obligacija po pitanju zaštite od naglih promena cena, osmišljavanja okvira za intervenisanje u slučaju budućih cenovnih kriza, dodatnog proizvoda za skraćivanje vršnog opterećenja (smanjivanje potrošnje tokom postojećih sati sa visokom potražnjom) i razmene energije. Fundamentalni i zabrinjavajući zaključak našeg rada je da Evropi nedostaje neophodan okvir za procenjivanje da bi objektivno analizirala uticaje predloženih izmena ovako izolovanih tržišnih instrumenata“, zaključili su autori.

Svaka vrsta zaštite ponuđene potrošačima od budućih skokova cena ne bi smela da remeti kratkoročne podsticaje koji se tiču cena, naveli su. Eksperti su među kratkoročne prioritete uvrstili povećanje kapaciteta prenosa širom kontinenta uz obrazloženje da bi to smanjilo troškove za električnu energiju.