Postrojenja na obnovljive izvore energije će biti otvorena na obe strane granice Srbije i Hrvatske zahvaljujući prekograničnoj saradnji dve zemlje, koju je podržala EU. Nekoliko manjih solarnih elektrana će biti izgrađeno u Vinkovcima a kogeneracijsko postrojenje u Somboru.
Sporazum o partnerskim odnosima u izgradnji elektrana i kogeneracijskog postrojenja (CHP) u okviru projekta Exploitation of Different Energy sources for Green Energy production – X–DEGREE je prvo potpisan u Novom Sadu a onda i u Vinkovcima. Taj projekat, vredan oko 1,6 miliona evra se finansira iz Interreg IPA fonda kao deo Programa prekogranične saradnje Hrvatske i Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije.
Nosilac projekta je Univerzitet u Novom Sadu u partnerstvu sa komunalnim preduzećem Vodokanal Somboa i Fondom Evropski poslovi Vojvodine, preduzećem Vinkovački vodovod i kanalizacija i Poljoprivrednim institutom Osijek.
Projektom se predviđa izgradnja nekoliko manjih solarnih elektrane ukupne snage 380 kilovata (kW) na zgradama vinkovačkog vodovoda i kanalizacije i kogeneracijsko postrojenje na biogas proizveden prečišćivanjem otpadnih voda u Somboru.
Predsednik Uprave vodovoda u Vinkovicima Dražen Milinković je precizirao da će biti postavljeno šest solarnih generatora ukupne snage 380 kilovata vrednosti oko 545.000 evra. Ti solarni generatori će biti postavljeni na rezervoarima Lipovac (50kW), Vinkovce (140 kW) i Retkovce (40 kW) a ostala tri ukupne snage 50 kilovata će biti na pogonima za preradu otpadnih voda u Ivankovu, Cerni i Otoku.
On je rekao da će solarne elektrane dovesti do smanjenja emisija CO2 iz pogona za proizvodnju pijaće vode, javio je portal Seebiz.eu.
Direktorka Agencije za investicije i razvoj Grada Vinkovaca Mirta Štrk je izjavila da će uz izradu tehničke dokumentacije za izgradnju biogasnog CHP postrojenja u Somboru i solarne elektrane u Vinkovcima biti definisani uslovu za njihovu izgradju i da će stručnjaci osječkog Poljoprivrednog instituta i novosadskog Univerziteta raditi u mobilnoj laboratoriji na receptima za smesu za biogasnog postrojenja iz prečišćenih otpadnih voda komunalnih preduzeća.
Analizom kukuruza, koji je zastupljen u proizvodnji biogasa sa 70 odsto u Hrvatskoj, u mobilnoj laboratoriji ćemo dobiti podatake pomoću kojih će se odrediti najbolje kombinacije biljnih masa i hibrida kukuruza za proizvodnju biogasa i energije, izjavio je Branimir Šimić iz Poljoprivrednog instituta iz Osijeka.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.