Trenutno ne postoji nijedno funkcionalno tržište električne energije u ugovornim stranama Energetske zajednice (EnZ), naveo je Sekretarijat EnZ u Smernicama za povećanje konkurencije i likvidnosti veleprodajnih tržišta električne energije, uključujući i berze električne energije. Sekretarijat u ovom dokumentu preporučuje zakonske i regulatorne mere koje bi ugovorne strane trebalo da usvoje.
Izradu smernica za likvidnost veleprodajnih tržišta od Sekretarijata EnZ je zatražio Atinski forum održan prošle godine.
Smernice sadrže preporuke o pravnim i regulatornim merama za uvođenje konkurencije na nacionalnom nivou i omogućavanje prekogranične trgovine u situaciji kada nacionalne kompanije još dominiraju veleprodajnim tržištima ugovornih strana, saopštio je Sekretarijat.
U dokumentu se, takođe, predlažu zakonske i regulatorne mere koje bi mogle biti iskorišćene da se uvede ili poveća likvidnost na organizovanim tržištima, posebno na berzama električne energije.
Sekretarijat smatra da nacionalne regulatorne institucije i institucije za zaštitu konkurencije u ugovornim stranama EnZ imaju nadležnost da takve mere i usvoje.
Zato ih Sekretarijat poziva da se ugledaju na iskustvo EU, da budu proaktivni i da počnu efikasno da koriste svoja ovlašćenja.
Spisak mera:
- I Mere koje su osmišljene da ograniče uticaj operatora sa značajnom tržišnom snagom i koncentracijom u sektoru ili da ojačaju male igrače u cilju povećanja njihovog ili učešća industrijskih korisnika na veleprodajnim tržištima električne energije.
- II Mere koje imaju za cilj da eliminišu unakrsne subvencije, smanjenje marži ili dogovorene aktivnosti u okviru vertikalno integrisanih kompanija.
- III Mere koje direktno povećavaju likvidnost na organizovanim tržištima.
- IV Mere usmerene na sprečavanje zloupotrebe tržišne moći na berzama električne energije.
- V Mere koje sprečavaju zloupotrebu tržišne moći od strane samih berzi čime se utiče na pristup tržištu i likvidnost.
Tržištima i dalje vladaju dominantne kompanije
Sekretarijat u Smernicama navodi da umesto funkcionalnih tržišta, ugovorne strane EnZ imaju tržišta koja su i dalje nacionalna, i osmišljena prema sopstvenim modelima.
Iako broj trgovaca koji su aktivni u ugovornim stranama nije zanemarljiv, nacionalnim tržištima vladaju dominantne kompanije, a berze jedva da postoje. Bilateralni ugovori su glavni model trgovanja, a čak ni sve ugovorne strane ne učestvuju u koordiniranoj platformi za raspodelu kapaciteta, naveo je Sekretarijat.
Sekretarijat zato savetuje ugovornim stranama da reformišu svoje postojeće nacionalne tržišne modele na takav način da ubrzaju uspostavljanje organizovanih veleprodajnih tržišta električne energije koja su preduslov za regionalno i panevropsko spajanje tržišta.
A, i prekogranična konkurencija je posebno važna za stvaranje panevropskog unutrašnjeg tržišta električne energije, zaključio je Sekretarijat.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.