Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije u ruralnim zajednicama Zlatiborskog okruga

Autor: Stevan Vujasinović

Stanovnici seoskih područja u opštinama Priboj, Čajetina i Arilje već godinama muku muče sa čestim i dugotrajnim prekidima u snabdevanju električnom energijom. Ovi prekidi ne samo da narušavaju svakodnevni život, već i ozbiljno ometaju razvoj porodičnih poslova, naročito u turizmu i poljoprivredi. Ipak, rešenja postoje.

Protekle nedelje Regionalna razvojna agencija “Zlatibor” je gotovo istovremeno obeležila Svetski dan energetske efikasnosti (5. mart) i Međunarodni dan žena (8. mart). Tim povodom organizovala je “energetske razgovore” sa članicama udruženja žena iz ruralnih područja ovih opština, a glavna tema bili su energetska efikasnost i održivi izvori energije za ruralna domaćinstva.

Energetske potrebe i izazovi u ruralnim domaćinstvima

„Zimi ostajemo i po nekoliko sati bez struje. To nije samo neudobnost, već ozbiljan problem za grejanje i čuvanje hrane, a posebno za nas koji imamo goste u seoskom turizmu,“ kaže jedna od učesnica razgovora u Čajetini, koji je okupio članice „Saveza seoskih žena Čajetine“ i udruženja „Zlata“.

Kroz razgovore je jasno istaknuto da postoji veliko interesovanje za instalaciju solarnih panela, kako u privatnim domaćinstvima, tako i u ugostiteljskim objektima. Međutim, pristup ovim tehnologijama često je otežan zbog visokih početnih troškova i složenih procedura za dobijanje subvencija, koje uprkos rastućem obimu dostupnih sredstava za ovu namenu i dalje ne zadovoljavaju svu postojeću tražnju.

Visoki početni troškovi i složene procedure za dobijanje subvencija otežavaju instalaciju solarnih panela

Ovaj problem komplikuje činjenica da su mnoge kuće u selima nelegalno izgrađene, što otežava pristup subvencijama za energetsku efikasnost. Osim toga, ovi konkursi su prečesto dostupni prevashodno onim korisnicima koji već imaju početni kapital za ulaganje, a često prođu i mimo znanja stanovništva u selima.

Opština Čajetina prepoznaje značaj energetske efikasnosti i prošle godine je raspisala javni poziv za sufinansiranje mera energetske efikasnosti u porodičnim kućama i stanovima. Ipak, još uvek nije obezbeđena posebna podrška za korisnike sa statusom energetski ugroženog kupca, što bi moglo dodatno unaprediti dostupnost ovih mera široj populaciji, i to upravo onim ljudima kojima je pomoć i najpotrebnija.

Mogućnosti za upotrebu obnovljivih izvora energije

Jedan od ključnih zaključaka diskusije bio je da solarni paneli i toplotne pumpe mogu značajno poboljšati situaciju. Aleksandar Macura iz RES fondacije istakao je da zakon već omogućava domaćinstvima da proizvode sopstvenu energiju i razmenjuju je sa Elektroprivredom Srbije. „Primera dobre prakse ima dovoljno – oko 2.500 domaćinstava u Srbiji već koristi krovne elektrane i funkcioniše kao kupac-proizvođač,“ naglasio je Macura.

Međutim, solarni paneli i dalje zahtevaju inicijalna ulaganja od nekoliko hiljada evra, što za mnoge predstavlja nepremostivu prepreku. Učesnice razgovora predložile su rešenja poput subvencionisanih kredita sa odloženim plaćanjem na rate, kako bi ova tehnologija bila dostupnija i penzionerima i socijalno ugroženim licima.

Udruživanje i energetske zajednice

Još jedan važan aspekt diskusije bila je mogućnost osnivanja energetskih zajednica. Srbija, u skladu sa evropskim regulativama, otvara prostor za zajedničku proizvodnju i korišćenje solarne energije unutar lokalnih zajednica.

To znači da bi mesne zajednice mogle instalirati solarne elektrane i raspodeliti energiju među domaćinstvima. Ovo bi bilo posebno korisno za žene koje vode porodične poslove u poljoprivredi i turizmu, jer bi im obezbedilo stabilan izvor energije bez oslanjanja na nepredvidivu distributivnu mrežu.

Drvo kao tradicionalni, ali neefikasan energent

U mnogim ruralnim domaćinstvima i dalje dominira korišćenje drvne biomase. U Arilju su se čuli i sledeći stavovi: „drvo je nezamenljivo“ i „verujemo u drva!“ Međutim, ljudima na selu drvo, iako im je najbliže, skoro nikada nije i najefikasnije rešenje za grejanje, jednim delom zbog problema vlažnosti ovog ogreva, a većim delom zbog neefikasnih uređaja.

Na selu je sve manje ljudi pa se sve teže i skuplje dolazi do blagovremene usluge seče i pripreme drva, čak i iz sopstvenih šuma:„Drvo koristimo decenijama, ali ko danas može sebi da priušti kvalitetno osušeno drvo? Često grejemo mokrim drvetom, što samo povećava potrošnju i zagađenje vazduha,“ podelila je svoje iskustvo jedna od učesnica razgovora u Arilju, u kojem su učestvovale žene iz dva udruženja: „Sibirka“ i „Ariljka“.

Kako dalje?

Jasno je da u procesu energetske tranzicije ruralne zajednice ne smeju ostati skrajnute. Solarni paneli, energetske zajednice i subvencije za efikasnije grejanje su rešenja koja mogu doneti konkretne promene. Međutim, ključ uspeha leži u većoj dostupnosti ovih rešenja svim građanima, bez obzira na njihovu finansijsku situaciju i mesto stanovanja.

Energetska održivost u ruralnim sredinama nije samo pitanje komfora, već i opstanka i razvoja lokalnih zajednica. Ako želimo da sela budu vitalna i ekonomski jaka, neophodno je omogućiti im stabilan, održiv i pristupačan izvor energije. Kroz pametna ulaganja, bolju organizaciju subvencija i razvoj energetskih zajednica, moguće je značajno unaprediti kvalitet života u ovim oblastima. Pored toga, dodatna edukacija o korišćenju i održavanju energetski efikasnih sistema može doprineti većem stepenu usvajanja ovih tehnologija.

“Energetski razgovori” sa ženama Zlatiborskog okruga deo su projekta „Unapređenje korišćenja održive energije u Zlatiborskom regionu“, koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa Regionalnom razvojnom aggencijom “Zlatibor”. Projekat implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.