Energetika, životna sredina i Energetska zajednica – održiva rešenja za Zapadni Balkan i šire

Autor: Peter Vajda, stručnjak Energetske zajednice za životnu sredinu

Spoljni troškovi proizvodnje energije

Bilo da govorimo o posledicama globalnih ili lokalnih promena klime, zdravstvenim problemima koje izazivaju zagađivači ili održivosti savremenog načina života uopšte, energetska politika i odluke koje se u vezi s njom donose uvek imaju velik uticaj. Sve u svemu, rasprava se uglavnom usredsređuje na tri glavne teme, a to su pristupačnost (cene energije), sigurnost snabdevanja i održivost energetskih sistema.

Više zainteresovanih strana smatra da su pristupačnost i sigurnost snabdevanja elementi koji održavaju jaku argumentaciju u korist proizvodnje energije u termoelektranama od fosilnih goriva. Stoga se u raspravi često čuje da će energetska bezbednost zasnovana na domaćim resursima biti glavna briga u nacionalnoj energetskoj politici, za očuvanje radnih mesta u energetskom sektoru i da se osigura da cena struje bude pristupačna svakome.

Održivost se svakako razmatra, ali je daleko na trećem mestu.

Treba da bude jasno, ipak, da su spoljni troškovi od nesputanog ispuštanja štetnih gasova ogromni, a te troškove snosi društvo u celini – posledicama po zdravlje i preranom smrću, smanjenim prinosom od useva, šteti nanesenoj građevinama, šumama, poljoprivrednom zemljištu itd. Istaknut primer za ovu golu ekonomsku logiku je savremena Kina, gde stanovnici jako zagađenih gradova doslovno plaćaju čist vazduh tako što kupuju pakovanja uvezenog „planinskog povetarca“ iz seoskih područja zemlje kao i iz inostranstva. Ljudi koji ne mogu da plate kanistere to zapravo čine, ali u svom slučaju vlastitim zdravljem.

Iako nismo u istoj situaciji što se tiče ugovornih strana Energetske zajednice, postoje važni problemi. Studija koju je 2013. sproveo Sekretarijat Energetske zajednice pokazala je da kod većine ugovornih strana korist od sprovođenja odredbi direktiva za velike fabrike sa sagorevanjem i ispuštanje štetnih gasova u industriji premašuje troškove preko 15 puta. To je zadivljujući broj i jasno pokazuje da su ekonomski razlozi za smanjivanje emisija jaki i na Zapadnom Balkanu i u zemljama Istočne Evrope.

Ipak, ukoliko zasnujemo procenu na pretpostavci da će udaljavanje od uglja neizostavno značiti da zemlje treba da se odreknu energetske bezbednosti, to će neizostavno voditi varljivim zaključcima. Štaviše, ukoliko gledamo na ugalj kao jedini garant energetske bezbednosti, to je dobro utaban put ka scenariju za zaglavljivanje, gde se ulaže u još veće kapacitete sa skrivenim troškovima da bi nastavili da još decenijama dominiraju energetskim sektorom zemalja.

Potreba za podrškom u javnosti

Jednostavno rečeno, smanjivanje emisija dovodi do zdravijeg i dužeg života u boljem okruženju. Stoga svaka investicija u obaranje količine ispuštenih štetnih gasova – bilo u vidu tehnologija koje ograničavaju emisije, mera energetske efikasnosti ili alternativnih kapaciteta za proizvodnju – jeste ulaganje u kvalitet života pojedinca kao i u našu budućnost. Od suštinskog značaja je da građani razumeju ove ciljeve i da se prepoznaju u njima te je široka podrška javnosti ograničavanju emisija presudna.

Uloga civilnog društva je vrlo značajna u ovom procesu. Organizacije civilnog društva kampanjama podizanja svesti i informisanjem lokalnog stanovništva o stvarnim troškovima proizvodnje energije iz fosilnih goriva mogu da obave jako vredan posao, tako što će usmeravati javno mnjenje ka mnogo većoj osetljivosti od puke brige za cenu energije.

Put napred i uloga Energetske zajednice

Energetska zajednica je jedan od glavnih nosilaca obaranja emisija u energetskom sektoru. Ugovor o osnivanju Energetske zajednice spaja Evropsku uniju sa šest zemalja Zapadnog Balkana kao i sa Moldavijom i Ukrajinom i, uz predstojeće pristupanje sporazumu, Gruzijom. Tri glavna cilja ovog međunarodnog ugovora su dolaženje do rešenja za viši nivo sigurnosti snabdevanja, stvaranje uslova za bolje funkcionisanje tržišta energenata i sve veća održivost.

Paket o životnoj sredini koji je Ministarski savet usvojio 14. oktobra 2016. daje snažan oslonac trećem stubu Energetske zajednice, održivosti, s uvođenjem direktiva o strateškoj proceni o uticaju na životnu sredinu i odgovornosti za posledice u pravni okvir Energetske zajednice, zatim ažuriranjem direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu i o sumporu u gorivu, te usvajanjem preporuke o mehanizmu praćenja ispuštanja gasova s efektom staklene bašte. To je jasan znak da se ova zajednica sve više pretvara u zajednicu za energiju i životnu sredinu, što takođe potvrđuje da su i jedna i druga politika snažno povezane.

Kada govorimo o povezanosti, ni pitanje klimatskih promena ne sme da se zaobiđe, kako su energetska i klimatska politika zapravo dve strane istog novčića. Uticaji ovih trendova su već vidljivi, a pored toga je u naučnoj zajednici univerzalno prihvaćeno da su klimatske promene multiplikator za rizike u više oblasti; sve od prirodnih katastrofa, poput razarajućih poplava u zemljama Zapadnog Balkana 2014, preko krčenja šuma i promene namene zemljišta do migracija.

Energetska tranzicija je uvek teška. Za nju je potrebna posvećenost, kao i investicije, pregovori i mnogo svakodnevnog rada. Na kraju, ipak, može da se dođe do mnogo boljeg rezultata nego što je scenario za status kvo.

Sekretarijat Energetske zajednice pred sobom ima fascinantan i istovremeno jako izazovan zadatak za energetsku tranziciju i smanjenje emisija zajedno s ugovornim stranama. Iskreno, to nije lak zadatak i javlja se analogija zatvorenikove dileme, gde teorija igara zaključuje da se pojedincima uvek više isplati da ne sarađuju. Istovremeno, tom teorijom je zaključeno da iako jednokratno nesarađivanje može da bude korisno, na dug rok se saradnja uvek (mnogo) više isplati nego samoizolacija. U Sekretarijatu Energetske zajednice iskreno verujemo da ćemo zajedno uspeti da nađemo izvodljiva i korisna rešenja.

Odricanje od odgovornosti: „Izraženi stavovi su isključivo autorovi i ne predstavljaju obavezno stavove Sekretarijata Energetske zajednice.“