Ember: EU treba da do 2026. instalira duplo više zelene energije da ispuni klimatske ciljeve

Evropska unija mora konstantno da uvećava nove elektroenergetske kapacitete iz obnovljivih izvora, čak i da duplira plan do 2026. godine da bi globalno zagrevanje zadržala na najviše 1,5 stepeni. Izračunato je da će samo četiri od 27 zemalja članica ovim tempom dostići cilj u domenu vetroelektrana, a među njima je Hrvatska. Sektor solara ima malo bolju perspektivu, ali projekcije su takođe podbacile.

Postupak izdavanja dozvola za projekte solarnih i vetroelektrana u Evropskoj uniji je jedna od glavnih barijera za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, objavio je Ember u izveštaju Priprema, pozor, sad: Evropska trka u vetru i solaru (Ready, Set, Go: Europe’s race for wind and solar). Taj nezavisni institut za energetiku i klimu otkriva da je u pojedinim zemljama članicama EU za dobijanje saglasnosti za izgradnju vetroparkova treba i do 120 meseci, što je pet puta duže od važećeg roka.

Hrvatska ima najsporiji proces izdavanja dozvola u EU, ali s predviđenim tempom bi u segmentu vetra svejedno dostigla klimatski cilj u segmentu vetra

Po informacijama dobijenim od investitora i industrijskih asocijacija, vreme potrebno za neophodne saglasnosti za solarne elektrane ide od 12 meseci u Litvaniji do 48 meseci u Hrvatskoj. Od 12 zemalja za koje su prikupljeni podaci, a u njima je 91 odsto instaliranog kapaciteta u EU, samo Belgija, Litvanija i Holandija su ispod propisana 24 meseca.

Rumunija najbrža u EU u izdavanju dozvola za vetroparkova

Investitorima u vetroelektrane na kopnu treba još više vremena da prikupe dozvole: od 30 meseci u Rumuniji do 120 meseci u Hrvatskoj. Nijedna od 18 zemalja obuhvaćenih analizom nije ispod 24 meseca. U njima je 96 odsto ukupnog instaliranog kapaciteta.

Ipak, Ember je izračunao da je Hrvatska u maloj grupi država članica, sa Finskom, Litvanijom i Švedskom, za koje se predviđa da će podići godišnje uvećanje kapaciteta vetra dovoljno da bude u skladu sa ciljem održavanja globalnog zagrevanja na najviše 1,5 stepeni Celzijusa.

Planirani novoinstalirani kapaciteti za solarne parkove i vetroelektrane u EU moraju da se do polovine decenije udvostruče da se ispune klimatske ambicije, stoji u izveštaju. Novi plan REPowerEU Evropske komisije predviđa dostizanje ukupne snage elektrana na obnovljive izvore od 1,24 teravata, u poređenju sa ranijih 1,08 teravata i 513 gigavata registrovanih prošle godine.

Godišnji novoinstalirani kapacitet mora da se do 2030. uveća četiri puta

U EU je 2021. pušteno u rad 34 gigavata kapaciteta iz vetra i solara. Za dostizanje cilja od 1,5 stepena neophodno je da se novoinstalirani godišnji kapacitet do 2026. uveća na 76 gigavata. Po trenutnim projekcijama, on će dostići samo 38 gigavata, ističe Ember.

Novi mehanizam podsticaja za energiju iz obnovljivih izvora u Nemačkoj je svetla tačka u EU

Rezultati istraživanja otkrivaju da je obavezan konstantan snažan rast novih kapaciteta i da do 2030. mora da se učetvorostruči u odnosu na 2021. godinu.

Autori analize su takođe ukazali na nove ambicije Nemačke da od 2025. svake godine gradi vetroelektrane na kopnu ukupne snage 10 gigavata, a 19 gigavata u vetroparkovima na moru od 2026. do 2030. To bi ovoj zemlji otvorilo put ka dostizanju 145 gigavata kapaciteta iz vetra, u skladu sa ciljem da se globalno povećanje temperature ograniči na 1,5 stepen.