EBRD opredeljen da investicije koje doprinese poboljšanju životne sredine stavi u središte aktivnosti

U prvom intervjuu otkako je preuzela dužnost regionalne direktorke EBRD-a za Zapadni Balkan, Zsuzsanna Hargitai predstavlja finansiranje Banke koje doprinosi poboljšanju životne sredine i planirane projekte u regionu. Hargitai kaže za Balkan Green Energy News da EBRD ozbiljno razmatra nedavne izveštaje nevladinih organizacija (NVO) o finansiranju hidroelektrana od strane finansijskih posrednika Banke, kao i da sa vlastima zemalja u regionu sarađuje na primeni Smernica za konkurentne postupke za obnovljive izvore energije, koje je Banka pripremila zajedno sa Sekretarijatom Energetske zajednice.

Okvirni investicioni plan EBRD-ovog programa Zeleni gradovi predviđa Projekat vodosnabdevanja Banjaluke, Zeleni vozni park Beograda, Nabavku autobusa za Skoplje, Tretman otpadnih voda u Skoplju i Energetsku efikasnost zgrada u Podgorici, kaže Hargitai.

Nedavno ste preuzeli dužnost regionalne direktorke EBRD-a za Zapadni Balkan. Da li sama ta pozicija najavljuje regionalniji pristup Banke ovom delu sveta? I da li je ovaj region na neki način specifičan u odnosu na druge regione u kojima je EBRD aktivan?

Postavljanjem regionalnog direktora za Zapadni Balkan i daljim razvojem kancelarije u Beogradu kao regionalnog centra želimo da ojačamo lokalno prisustvo kako bismo mogli da pružimo još bolje skrojene finansijske i savetodavne proizvode i usluge klijentima i finansijskim institucijama sa kojima sarađujemo u regionu. Naši proizvodi i usluge su prilagođeni specifičnostima pojedinačnih zemalja, kao i celog regiona,  uzimajući u obzir i približavanje Evropskoj uniji i razvoj regionalnog ekonomskog prostora.

Postavljanjem regionalnog direktora za Zapadni Balkan i daljim razvojem kancelarije u Beogradu kao regionalnog centra želimo da ojačamo lokalno prisustvo

Možete li nam reći koji su ključni projekti zelenog finansiranja koje EBRD planira u regionu? Koji će sektor iz zelenog portfolija Banke biti naročito u fokusu?

Tranzicija ka zelenoj ekonomiji je opredeljenje EBRD-a da investicije koje doprinese poboljšanju životne sredine stavi u središte  aktivnosti. Cilj nam je da finansiranje ovakvih investicija dostigne udeo od 40% ukupnog godišnjeg poslovanja do 2020. godine. I na dobrom smo putu da ga ostvarimo! Na Zapadnom Balkanu smo investirali preko 2,32 milijarde evra u 184 zelena projekta od 2006. godine, što čini 25% ukupnih investicija u regionu. Obezbeđujemo direktno finansiranje(npr. za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, unapređenje energetske efikasnosti u korporativnom sektoru) i indirektno, odobravanjem specijalizovanih kreditnih linija domaćim bankama. Istakla bih dva programa.

Regionalni program energetske efikasnosti za Zapadni Balkan (REEP), uspostavljen kroz strateško partnerstvo sa Evropskom unijom i uz podršku bilateralnih donatora, sprovodi se u bliskoj saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice. U okviru REEP programa obezbeđeno je 302 miliona evra od strane EBRD-a,bespovratna sredstva kao i tehnička pomoć za krajnje korisnike sredstava i za donosioce odluka. EU je podržala REEP  sa 34 miliona evra za bespovratne podsticaje i dodatnih 9,3 miliona evra za savetodavne usluge. Pored toga, ostali donatori su obezbedili još 19 miliona evra grantova. Sarađujemo sa domaćim bankama koje dalje plasiraju sredstva malim i srednjim preduzećima (MSE) za manje projekte, kao i domaćinstvima i stambenim zajednicama za projekte unapređenja energetske efikasnosti. REEP odobrava i direktne zajmove kako za održive energetske projekte u privatnom sektoru, tako i  za projekte energetske efikasnosti gradova i lokalnih javnih preduzeća.

Naš program Zeleni gradovi je osmišljen da pruži podršku gradovima u sistematskom rešavanju urbanih ekoloških problema (kvalitet vazduha, energetska efikasnost, komunalni otpad, prerada vode itd.). Do sada smo sa zemljama Zapadnog Balkana ugovorili  finansiranje pet projekata u vrednosti od 78 miliona evra : Vodovod Sarajevo, Zeleni bulevari Beograda, Daljinsko grejanje Banjaluka, Vodovod Tirana i Projekat poboljšanja energetske efikasnosti kroz rekonstrukciju Kantonalne bolnice Zenica. U narednom periodu naš okvirni investicioni plan predviđa Projekat vodosnabdevanja Banjaluke, Zeleni vozni park Beograda, Nabavku autobusa za Skoplje, Tretman otpadnih voda u Skoplju i Energetsku efikasnost zgrada u Podgorici. Ključna komponenta programa je Akcioni plan za zeleni grad, koji predstavlja viziju održivog razvoja određenog grada, kao i prioritete ulaganja u životnu sredinu. Prvi takav akcioni plan u regionu je usvojilo Gradsko veće Tirane. EBRD trenutno podržava razvoj akcionih planova za zeleni grad Sarajeva, Zenice, Banjaluke i Beograda. I drugi gradovi u regionu, poput Skoplja, planiraju da  se pridruže ovoj inicijativi.

Okvirni plan predviđa Projekat vodosnabdevanja Banjaluke, Zeleni vozni park Beograda, Nabavku autobusa za Skoplje, Tretman otpadnih voda u Skoplju i Energetsku efikasnost zgrada u Podgorici

Možete li da izdvojite projekat sa najvećim pozitivnim uticajem na klimatske promene u regionu koji je EBRD do sad finansirao?

EBRD podržava investicije usmerene na ublažavanje klimatskih promena (smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte) i adaptaciju i otpornost na posledice klimatskih promena. Što se ublažavanja klimatskih promena tiče, prošle godine smo sufinansirali dva projekta vetroparkova: Čibuk 1 (158 MW) kroz sindikovani zajam od 108 miliona evra i Kovačicu (105 MW) sa 50 miliona evra. Električna energija koju će proizvoditi ova dva vetroparka je dovoljna da pokrije 5% potrošnje električne energije domaćinstava u Srbiji. Očekuje se da samo Čibuk 1, koji je do sad najveći projekat vetroparka na Zapadnom Balkanu, doprinese smanjenju emisija CO2 od 370.000 tona godišnje kada bude priključen na mrežu sledeće godine.

Očekuje se da samo Čibuk 1, koji je do sad najveći projekat vetroparka na Zapadnom Balkanu, doprinese smanjenju emisija CO2 od 370.000 tona godišnje kada bude priključen na mrežu 2019.

A evo i primera našeg rada na polju otpornosti na klimatske promene – EBRD je obezbedio finansiranje u iznosu od 65 miliona evra javnom preduzeću Ceste Federacije BiH za modernizaciju i rekonstrukciju putne mreže oštećene tokom istorijskih poplava 2014. godine. Projektna dokumentacija je naročito uzela u obzir klimatske promene, a deo kredita je iskorišćen za mere podrške otpornosti na klimatske promene, kao što su poboljšanje odvodnih sistema, dublje ukopavanje potpornih stubova mostova, ojačavanje nestabilnih kosina.

Kako EBRD reaguje na navode ekoloških organizacija civilnog društva o projektima hidroelektrana i njihovoj peticiji protiv finansiranja hidroelektrana?

Ozbiljno razmatramo nedavne izveštaje NVO o finansiranju projekata hidroelektrana (HE) od strane naših finansijskih posrednika i trenutno razmatramo način na koji sarađujemo sa njima na takvim projektima. Ne finansiramo direktno nove projekte HE a da prethodno ne utvrdimo da nisu smeštene u zaštićenim područjima ili područjima za koja se predlaže da se proglase za zaštićena. U vrlo retkim slučajevima, određena područja su proglašena za zaštićena nakon što su projekti bili odobreni.

Uopšteno govoreći, rado prihvatamo dijalog sa organizacijama civilnog društva budući da nam je cilj da kontinuirano razvijamo i poboljšavamo našu politiku zaštite životne sredine i socijalnu politiku, kao i da održivi razvoj ugradimo u sve elemente poslovanja. Preduzeli smo korake ka jačanju našeg sistema procene projekata, što podrazumeva i rane preliminarne provere svih geografskih lokacija projekata HE (nezavisno od toga da li bi ih finansirao EBRD ili neki od njegovih finansijskih posrednika). Kriterijumi koje male HE treba da zadovolje su ažurirani i uvedena je nova alatka posebno za male HE za inicijalnu proveru uticaja na životnu sredinu i uticaj na društvo. EBRD je zapravo prva međunarodna finansijska institucija koja je objavila Smernice za održivi razvoj projekata HE.

Hidroenergija je ključna u energetskom miksu Zapadnog Balkana. Ona je takođe vrlo osetljiva na hidrološke i klimatološke oscilacije i na prognozirani uticaj klimatskih promena. EBRD pruža podršku svojim klijentima za ugradnju komponenata otpornosti na klimatske promene u svoje upravljanje. Na primer, naše ulaganje u KESH, albansku državnu elektroprivredu, je uslovljeno dogovorenim planom sveobuhvatnih reformi, koje se eksplicitno odnose i na poboljšanje upravljanja klimatskim rizicima. Pomažemo kompaniji da se informiše i upravlja rizicima klimatskih promena u poslovanju hidroelektrana, kroz bolji pristup i upotrebu hidrometeoroloških podataka, optimizaciju proizvodnje električne energije i upravljanje rizicima od poplava.

Ozbiljno razmatramo nedavne izveštaje NVO o finansiranju projekata hidroelektrana (HE) od strane naših finansijskih posrednika

Mnoge evropske zemlje prelaze na konkurentne postupke (aukcije i tendere) kao novi model podrške ulaganjima u obnovljive izvore energije. Kako će to uticati na zemlje u regionu s obzirom da nisu još dostigle nivo razvijenosti evropskih zemalja?

Prelazak na konkurentne postupke za obnovljive izvore energije je značajna novina. Ovaj proces je jedan od faktora koji su doprineli neverovatnom smanjenju troškova proizvodnje obnovljive energije poslednjih godina. U skladu s tim, želimo da pomognemo zemljama Zapadnog Balkana da takođe sprovedu ovu promenu. Međutim, važno je da sistemi podrške budu strukturirani tako da mogu da privuku širok krug investitora da bi prednosti konkurentnog postupka mogle da budu realizovane. Zajedno sa Sekretarijatom Energetske zajednice i u saradnji sa Međunarodnom agencijom za obnovljive izvore energije (IRENA) smo pripremili Smernice za konkurentne postupke za obnovljivu energiju. Smernice su objavljene u martu 2018. godine sa ciljem da daju konkretne preporuke za strukturiranje konkurentnih postupaka. Smernice uzimaju u obzir različite stepene tržišnog razvoja u regionu. Uz to, sistemi konkurentnih postupaka se mogu dodatno prilagoditi planiranim tržišnim reformama kakve su trenutno predviđene u regionu Zapadnog Balkana. Sada sa vlastima različitih zemalja sarađujemo na primeni Smernica u praksi.

Sada sa vlastima različitih zemalja sarađujemo na primeni Smernica za konkurentne postupke za obnovljivu energiju u praksi

EBRD je nedavno objavila sporazum sa Erste bankom u Srbiji u okviru programa Instrument finansiranja zelene ekonomije (GEFF) za Zapadni Balkan. Šta su sledeći koraci u okviru GEFF-a u Srbiji i susednim zemljama?

Instrument finansiranja zelene ekonomije (GEFF) je deo sveobuhvatnog Regionalnog programa energetske efikasnosti za Zapadni Balkan (REEP). Cilj je da se obezbedi finansiranje za poboljšanje energetske efikasnosti domaćinstava kroz mrežu partnerskih banaka. Nakon ulaganja, korisnici kredita mogu da dobiju bespovratna sredstva (koje odobrava EU) u iznosu do 20% investicionih troškova. Instrument je takođe namenjen energetskoj obnovi stambenih zgrada, a bespovratna sredstva za takve kompleksne projekte iznose do 35%.

Od novembra 2017. godine, GEFF se sprovodi i u Bosni i Hercegovini, Kosovu, BJR Makedoniji i, od ovog meseca, Srbiji. Do sada smo od ukupno 85 miliona evra, koliko je opredeljeno za ovaj program, dodelili 40 miliona evra finansiranja za 10 partnerskih banaka. Kroz program tehničke podrške GEFF-a, koji finansira Federalno ministarstvo finansija Austrije i Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), u ukupnom iznosu od 5,1 milion evra, sarađujemo sa dobavljačima i proizvođačima zelenih tehnologija za stambeni sektor koje program promoviše (npr. energetski efikasni kotlovi, prozori, toplotna izolacija, toplotne pumpe, solarni fotonaponski paneli itd.).

Do sada smo od ukupno 85 miliona evra, koliko je opredeljeno za ovaj program, dodelili 40 miliona evra finansiranja za 10 partnerskih banaka

Za Srbiju je od ukupnog finansiranja izdvojeno 25 miliona evra, podržano bespovratnim sredstvima EU u iznosu od 5 miliona evra. Erste Bank u Srbiji je prva banka u zemlji koja je postala deo programa GEFF kroz dinarsku kreditnu liniju u vrednosti 5 miliona evra. Želimo da proširimo saradnju sa lokalnim partnerskim bankama kako bismo ostvarili značajan pozitivan uticaj u Srbiji. Pozivamo vas da učestvujete na zvaničnom predstavljanju programa GEFF u Srbiji koje će se održati krajem septembra!