EIB usvojio novu politiku za kreditiranje energetike – od kraja 2021. prestaje da finansira fosilna goriva

Odbor direktora Evropske investicione banke (EIB) odobrio je novu politiku kreditiranja energetskog sektora, koja predviđa i prestanak finansiranja projekata povezanih sa fosilnim gorivima, od kraja 2021. godine.

EIB više neće razmatrati nova finansiranja projekata, koji se odnose na fosilna goriva, uključujući i prirodni gas, od kraja 2021. godine, navodi se u saopštenju banke.

Osim toga, banka je postavila novi standard o emisijama (Emissions Performance Standard) od 250 grama CO2 po kilovatu-satu (kWh), koji će zameniti važeći standard od 550 g CO2/kWh. Prethodna revizija politike kreditiranja energetike, obavljena 2013, već je omogućila, kako se navodi, da EIB bude prva međunarodna finansijska institucija, koja je efikasno okončala finansiranje proizvodnje električne energije iz uglja primenom strogog standarda za emisije.

Inače, javna rasprava o novoj politici banke, koja je u vlasništvu članica EU, trajala je od januara ove godine.

Nova politika kreditiranja energetike

Nova politika kreditiranja energetike sadrži pet principa koji će upravljati budućim angažmanom banke u ovom sektoru:

• Davanje prioriteta energetskoj efikasnosti kako bi se obezbedila podrška novom cilju EU u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti EU;
• Omogućavanje dekarbonizacije energetike povećanjem podrške tehnologijama sa niskim ili nula emisijama ugljenika, sa ciljem da se do 2030. dostigne udeo OIE od 32%;
• Povećanje finansiranja za decentralizovanu proizvodnju energije, inovativno skladištenje energije i e-mobilnost;
• Obezbeđivanje investicija u elektroenergetsku mrežu, koja je neophodna za nove intermitentne (promenljive) izvore energije, kao što su vetar i solar, i jačanje prekograničnih veza;
• Povećanje uticaja investicija za podršku energetskoj tranziciji van EU.

Predsednik EIB Werner Hoyer: Revolucinarni skok u ambicijama EIB-a

„Klima je glavno političko pitanje našeg vremena. Naučnici procenjuju da trenutno idemo ka porastu temperature od 3-4 stepena Celzijusa. Ako se to dogodi, veliki delovi naše planete neće biti pristupačni za stanovanje, sa katastrofalnim posledicama po ljude širom sveta. EIB je klimatska banka Evrope već duži niz godina i sada je odlučila da napravi revolucionarni potez u svojim ambicijama. Prestaćemo sa finansiranjem fosilnih goriva i pokrenućemo najambiciozniju strategiju ulaganja u klimu bilo koje javne finansijske institucije na planeti.“

Nova strategija za klimatsku akciju i održivost životne sredine

Tokom poslednjih pet godina EIB je obezbedila više od 65 milijardi evra finansiranja za OIE, energetsku efikasnost i distribuciju energije. A, od 2012. banka je obezbedila 150 milijardi evra kao podršku za ulaganja vredna 550 milijardi evra u projekte koji smanjuju emisije i pomažu zemljama da se prilagode uticaju klimatskih promena.

Odbor direktora je, takođe, odobrio novu strategiju za klimatsku akciju i održivost životne sredine sa tri ključna elementa:

• Cilj banke će biti da podrži ulaganja od 1 bilion evra u klimatsku akciju i održivost životne sredine od 2021. do 2030;
• Banka će postepeno povećavati udeo svog finansiranja namenjenog klimatskoj akciji i održivosti životne sredine kako bi 2025. dostigao 50% u ukupnom kreditiranju;
• Banka će sve svoje aktivnosti finansiranja uskladiti sa principima i ciljevima Pariskog sporazuma do kraja 2020. godine. U bliskoj budućnosti to će biti dopunjeno merama kojima će se obezbediti da finansiranje banke doprinese pravednoj tranziciji za one regione ili zemlje koji su više pogođeni, tako da niko ne bude ostavljen na cedilu.

Dubravka Negre*: Nova era bitna za planetu i buduće generacije

„Finansiranje EIB grupe imaće za cilj da podrži ulaganja od milijardu evra u životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena u deceniji do 2030. godine, dok će sve aktivnosti finansiranja biti usklađene s ciljevima Pariskog sporazuma od kraja 2020. godine. Sve to govori u prilog da je EIB, ujedno najveći kreditor i zajmoprimac na svetu, zaista evropska banka klimatskih promena i da otvara jedno novo poglavlje u Evropi i svetu. Poglavlje koje ima za cilj da kaže „ne“ prljavoj energiji i kaže „da“ borbi protiv klimatskih promena. Drago nam je da smo pokrenuli jednu novu eru bitnu za našu planetu i buduće generacije“. (*direktorka Kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan)

EIB bi trebalo da pojača podršku zelenim projektima u srednjoj i istočnoj Evropi

Ako će EIB postati evropska klimatska banka, što je nagovestila nova predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, mora brzo da pojača svoju podršku projektima energetske efikasnosti i OIE, ne samo u bogatim državama članicama EU, već i u regionima kao što su centralns i istočna Evrope koji tradicionalno zavise od fosilnih goriva, saopštila je nevladina organizacija Bankwatch Network.

To se može postići predloženim paketom za energetsku tranziciju, dodala je ova mreža, navodeći da ovaj instrument mora biti pojačan konkretnim merama kako bi se omogućila energetska tranzicija u tim regionima.

Anna Roggenbuck*: Odluka EIB imaće velike implikacije na region JIE

„Ovo je istorijski trenutak za EU. Njena finansijska institucija odustala je od finansiranja projekata koji se odnose na fosilna goriva, jer ih smatra neekonomičnim i štetnim za životnu sredinu. Za pohvalu je to što je EIB prva međunarodna razvojna banka koja je rekla „ne“ fosilnim gorivima. Ali, i ostale međunarodne finansijske institucije bi trebalo da urade isto. Odluka EIB-a imaće velike implikacije i na region JIE jer će od 2022. godine EIB finansirati samo projekte OIE i energetske efikasnosti“. (*Bankwatch)

Odluka EIB-a trebalo bi, takođe, da podstakne i druge međunarodne finansijske institucije – naročito multilateralne razvojne banke – da odmah zaustave svu podršku industriji fosilnih goriva. I EBRD i Svetska banka trebalo bi da slede EIB, smatra Bankwatch.

Između 2013. i 2018. godine, EIB je za fosilna goriva obezbedila ukupno 13,5 milijardi evra

Prema analizi organizacije Bankwatch, između 2013. i 2018. godine, EIB je industriji fosilnih goriva dodelila ukupno 13,5 milijardi evra – ili 6,2 miliona evra svakog dana tokom ovog šestogodišnjeg perioda.

Pippa Gallop*: EBRD sada ima dosta posla pred sobom

„EIB je podigla lestvicu i kolege u EBRD banci sada pred sobom imaju dosta posla. U elektroenergetskom sektoru EBRD sve više i više radi na podršci OIE i energetskoj efikasnosti, ali između 2014. i 2017. i dalje je veliki procenat odobrenih kredita u sektoru energetike – 41%, bio namenjen za fosilna goriva. Nova politika kreditiranja u energetici EBRD-a, usvojena 2018, skoro da uopšte nije bila usklađena sa Pariskim sporazumom, ali banka sada ima šansu da to nadoknadi prilikom usvajanja predstojeće Strategije za usklađivanje sa ovim sporazumom“. (*Bankwatch)