Dva miliona građana Srbije udiše zagađen vaduh

Dva miliona građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh, pokazuju podaci sa xEco aplikacije. Od početka godine, 28 stanica je izmerilo prekoračenje zakonski dozvoljenog broja dana sa koncentracijama PM10 čestica većim od 50 mikrograma po kubnom metru. Pritom, u mnogim mestima monitoringa još uvek nema. U Valjevu, koje je drugo na listi po broju dana sa zagađenim vazduhom, još jedan u nizu požara na deponiji dodatno pogoršava kvalitet vazduha i ugrožava zdravlje stanovnika.

Zaječar je 6. februara postao prvi grad u Srbiji sa negativnim rezultatom od 35 dana sa prekoračenjem srednje dnevne granične vrednosti za mikroskopsku prašinu tipa PM10 u vazduhu. To je smeša dima, čađi i kiselina sa teškim metalima poput olova, kadmijuma, nikla i arsena. Promer ovih čestica manji je od 10 mikrona. Nastaju kao posledica grejanja, saobraćaja i industrijskih aktivnosti.

Od 65 dana 2025. godine, dozvoljena dnevna koncentracija PM10 čestica u Zaječaru bila je prekoračena čak 61 dan. To znači da su samo četiri dana ove godine građani tamo udisali vazduh koji nije prekomerno zagađen.

Sveukupno na 28 mernih stanica u Srbiji je već prekoračen zakonski dozvoljeni limit od 35 dana sa koncentracijom suspendovanih čestica PM10 u vazduhu većom od 50 mikrograma po kubnom metru, pokazuju podaci sa xEco aplikacije. Tako već sada znamo da će vazduh u ovim mestima biti svrstan u treću kategoriju, kao prekomerno zagađen.

Ovih 28 stanica pokriva teritoriju na kojoj živi približno dva miliona ljudi, što je skoro trećina građana Srbije. Tri stanice u tri beogradske opštine, takođe beleže prekoračenje. Dejan Lekić, tvorac xEco aplikacije, objašnjava da je dovoljno da jedna stanica na nivou aglomeracije Beograd ima prekoračenje da bi cela bila svrstana u treću kategoriju.

Veliki broj opština u Srbiji i dalje nema državni automatski monitorin

U februaru su u Srbiji uključene nove državne merne stanice Požega, Leskovac, Subotica, Čačak, Kosjerić 2, Bor 8. marta, Inđija i Prokuplje. U Nišu je dodata treća stanica. Međutim, i dalje nije uključena, jer postoji problem povezivanja sa elektromrežom, objašnjava Lekić. Još se čeka i uključenje merne stanice u Jagodini.

Lekić ističe i da su početkom godine dodati PM analizatori na merne stanice u Kikindi, Vršcu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Zaječaru, Ćupriji, Loznici, Kruševcu, Paraćinu, Kostolcu, Smederevu i Vranju. Sada sve postojeće automatske stanice koje su u gradovima imaju PM analizatore.

„Takođe od prošle godine radi stanica u Negotinu koja je nabavljena u saradnji lokalne samouprave i privatne kompanije“, kaže Lekić.

Ukupno, u Srbiji se PM čestice mere na 83 merne stanice. Lekić navodi da se na portalu Agencije za zaštitu životne sredine ne prikazuju sva mesta. „Neki od sistema nisu integrisani u SEPA prikaz, a jesu u xEco, a sa nekih nije moguće preuzeti podatke, pa ih nema ni na SEPA sajtu ni u xEco aplikaciji“,

Lekić: Teško je očekivati da će država ikada uspostaviti državni automaski monitoring u svim opštinama

U Srbiji i dalje velik broj opština nema državni automatski monitoring. „Ako kao kriterijum uzmemo mesta sa više od 25.000 stanovnika, sledeći gradovi-opštine nemaju državni automatski monitoring, prema veličini gradova: Požarevac, u kom stanica postoji, ali iz nekog razloga nigde nije prikazana, Stara Pazova, Bačka Palanka, Ruma, Aleksinac, Smederevska Palanka, Aranđelovac, Gornji Milanovac, Kula, Vrbas, Trstenik, Velika Plana, Bujanovac, Bečej, Prijeprolje, Tutin, Kovin, Šid, Bačka Topola, Preševo, Ivanjica, Petrovac na Mlavi i drugi. Teško je očekivati da će država ikada uspostaviti državni automaski monitoring u svim ovim opštinama“, izjavio je Lekić.

Požar na deponiji u Valjevu

Valjevo je trenutno drugo na listi gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom u Srbiji. „Zbog visokih koncentracija suspendovanih PM2.5 i PM10 čestica koje su registrovane u Valjevu prošle nedelje, stanovnici Valjeva su mogli osećati zdravstvene tegobe. Posebno je moglo biti ugroženo zdravlje osetljivih grupa stanovnika, kao što su deca, stariji sugrađani i osobe sa hroničnim oboljenjima“, piše u saopštenju Lokalnog odgovora, organizacije koja sprovodi akciju Aero Alarm već petu godinu zaredom, sa ciljem poboljšanja obaveštavanja građana Valjeva o aerozagađenju.

Ono što dodatno Valjevcima narušava zdravlje jeste nesanitarna gradska deponija, koja je od početka godine gorela nekoliko puta. Udaljena je tek nekoliko kilometara od centra grada i nalazi se na levoj obali reke Kolubare. Formirana je 1990. godine na površini od šest hektara kao privremeni objekat, a taj status ima i danas, samo što se proširila i sada zauzima 10 hektara.

Tim Građanskih inicijativa objavio je priču o deponijama sa fokusom na valjevsku deponiju. Građani su počeli da blokiraju njen prilaz i da sprečavaju odlaganja smeća, kako bi ukazali na problem ugroženosti njihovog zdravlja.

„Požari na deponijama su veoma opasni, posebno ako se stanovništvo nađe u zoni uticaja“, kazao je Lekić. Po njegovim rečima, dugotrajni efekat je još opasniji.

„Zagađujuće materije koje se oslobađaju od sagorevanja otpadnih materija na nižim temperaturama, kakvi su inače požari na deponijama, oslobađaju materije koje ulaze u lanac ishrane, odnosno dugotrajne organske zagađujuće supstance: dioksine i furane, koji kasnije dovode do mutagenih i kancerogenih bolesti“, upozorio je Lekić.

Zaštita se u fazi samog požara zasniva na izbegavanju dima, dok je nemoguće dugotrajno se zaštititi. „Potrebno je preventivno delovati, dakle onemogućiti pojavu požara“, objasnio je Lekić i dodao da je problem požara na deponijama ogroman jer se dešavaju i na sanitarnim deponijama, kao što je Duboko u Užicu. Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) ‘Uticaj požara na deponijama na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi u Srbiji’, 2021. godine je bilo 1,715 ovakvih požara.