OIE

Dubrovnik uveo grejanje i hlađenje na morsku vodu u četiri objekta

dubrovnik morska voda grejanje

Photo: Dubrovnik.hr

Objavljeno

24.12.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

24.12.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Sistem grejanja i hlađenja u Kneževom dvoru je završen, a pokriva i zgrade Gradske uprave, Kino Sloboda i Kazalište Marina Držića, objavljeno je na zvaničnoj veb stranici Dubrovnika.

Radovi su finansirani iz projekta Seadrion, u kojem je učestvovala Dubrovačka razvojna agencija (DURA). Podržala ga je Evropska unija. Ugrađeno je šest toplotnih pumpi koje izmenjuju energiju sa morskom vodom i omogućavaju grejanje i hlađenje. Zahvat je u Gradskoj luci, a recirkulacija u stanici. Podstanice su u Kneževom dvoru, zgradi Gradske uprave i u pozorištu.

Poduhvat je koštao 3,19 miliona hrvatskih kuna (428.100 evra) pre obračunavanja poreza na dodatu vrednost, a maksimalni iznos sredstava iz fondova EU je 70.000 evra. Na zamenu dela grejne mreže ka pozorištu potrošeno je 151.400 kuna bez PDV-a. Dubrovačke vlasti ističu da je pilot-projekat izveden u Uneskovom zaštićenom području.

Seadrion uključuje saradnju istraživačkih institucija i privatnih partnera u tehnologiji. Oni prikupljaju podatke o potražnji za energijom u regionima koji učestvuju i takođe određuju ciljne grupe korisnika. Još jedan projekat je u toku u Crikvenici, a treći je u Grčkoj.

Glavni partner je Sveučilište u Zagrebu i njegov Fakutet strojarstva i brodogradnje, a aktivni su i Golea (Goriška lokalna energetska agencija) iz Nove Gorice u Sloveniji, Opština Izola, grčki Certh (Centre for Research and Technology Hellas), italijanska Cortea i Nacionalna agencija za prirodne resurse (AKBN) Albanije.

Dvogodišnji projekat za grejanje i hlađenje na morsku vodu završava se na kraju januara. DURA je dobila 1,08 miliona kuna nepovratnih sredstava. Ukupni budžet je 824.000 evra, od čega je 642.000 iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF). Iz pretpristupnog fonda IPA 2 je obezbeđeno 58.100 evra.

U isto vreme, renoviran je vrtić Izviđač. Uloženo je preko 3,8 miliona kuna, od čega je Dubrovnik iz fondova EU povukao 2,1 milion.

Na kraju godine se završava konkurs za energetsku obnovu stambenih zgrada po evropskom sedmogodišnjem programu koji ističe za godinu dana. Gradska uprava je saopštila da je dosad dobila 24 uredne prijave za izradu projektne dokumentacije, koju sufinansira sa čak 85 odsto, i same radove, koje pokriva sa 20 procentata. Za to je odvojeno 686.200 kuna, od čega za drugi deo 200.000.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

LUCE Awards – glasaj da promovišeš odlučujuću ulogu žena u zelenoj tranziciji

LUCE Awards – glasaj da promovišeš odlučujuću ulogu žena u zelenoj tranziciji

24. decembar 2019. - LUCE Awards ističe izuzetne doprinose i dostignuća žena koje predvode zelenu tranziciju

Z-energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije u ruralnim zajednicama Zlatiborskog okruga

Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije u ruralnim zajednicama Zlatiborskog okruga

24. decembar 2019. - Regionalna razvojna agencija Zlatibor organizovala je energetske razgovore sa članicama udruženja žena iz ruralnih područja, a glavna tema bili su energetska efikasnost i održivi izvori energije

Beogradski energetski forum 2025, BEF2025

Beogradski energetski forum 2025 – mesto susreta lidera energetske tranzicije Jugoistočne Evrope (14-15. maj)

24. decembar 2019. - Treći Beogradski energetski forum biće domaćin 14. i 15. maja ključnim akterima energetske tranzicije Jugostočne Evrope.

Projekat unapređenja energetske efikasnosti i dekarbonizacije u opštinama Apatin, Odžaci i Šid kroz javno-privatno partnerstvo

24. decembar 2019. - U okviru projekta javno-privatnog partnerstva sa kompanijama Negawatt Solutions i B&S immobilien, članicom EnergyNet grupe, tokom 2024. godine u opštinama Apatin, Odžaci i Šid 64 kotlarnice su sa mazuta, lož ulja i uglja prešle na prirodni gas.