Dostizanje ciljeva održivog razvoja zahteva individualnu odgovornost i prekogranične projekte

Ujedinjene nacije u Srbiji renoviraju svoje buduće sedište tako da bude energetski efikasno i čak proizvodi energiju. Ugrađuju se pametni merači potrošnje struje, vode i toplotne energije, a vrše se i značajne tehničke prepravke, kaže Irena Vojačkova-Solorano. U intervjuu za Balkan Green Energy News, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija i stalna predstavnica Programa UN-a za razvoj u Srbiji (UNDP) istakla je da, na primer, arhitekti povećavaju dostupnost dnevnog svetla ugradnjom staklenih zidova na većini spratova. Ona ističe da održivost dolazi iz posvećenosti svake osobe, a da grupacije i i političke zajednice u društvu, sve do vlada i međunarodnih tela, deluju u skladu sa globalnim konsenzusom definisanim u 17 tačaka.

Na ravan krov zgrade UN na Novom Beogradu biće postavljeni solarni paneli. „Pa ipak, dobijanje dozvola za to predstavlja izazov i organizacija je u pregovorima s gradom i nadležnim ministarstvom. To je veoma skupo pa radimo sa privatnim sektorom i tražimo niže cene, kao i donacije, da vidimo koje bismo još energetski efikasne tehnologije mogli da uvedemo“, kaže Vojačkova-Solorano. Projekat je još u fazi razvoja a, prema proračunu, renoviranje će koštati oko milion dolara (880.000 evra). „Pošto će nam troškovi za energiju biti značajno manji, investicija će se s vremenom isplatiti“, rekla je. Zgrada bi trebalo da bude završena do sredine juna, a energetska oprema će moći još da se unapređuje.

Vojačkova-Solorano ima državljanstvo Nemačke. Stupila je na dužnost u Srbiji u oktobru 2013. godine. Predvodila je aktivnosti UN-ovih tela u zemlji tokom poplava 2014. zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kao i napore tokom izbegličke i migrantske krize sa Visokim komesarijatom UN za izbeglice (UNHCR).

Pre dolaska u Srbiju radila je 28 godina u Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM) na različitim pozicijama u Aziji i Evropi. Njen prethodni angažman bio je na čelu IOM-ovog Odeljenja za upravljanje migracijama (2010-2013) u Ženevi. Diplomirala je istoriju i političke nauke na Univerzitetu u Hajdelbergu, završila postidplomske studije istorije, geografije i međunarodnog prava na Univerzitetu u Beču i diplomirala na Diplomatskoj akademiji u Beču.

Kako vidite ulogu Srbije u sprovođenju 17 ciljeva održivog razvoja koje su Ujedinjene nacije usvojile prošle godine? Koje je korake vlada preduzela i koji su ciljevi iz Agende za 2030. najveći izazov za našu zemlju?

Srbija je duže od dve godine bila veoma aktivna na diplomatskom planu i u pripremi, sve dok ciljevi nisu određeni. Pomoću nacionalnog tima Ujedinjenih nacija uključili smo šire slojeve društva u debatu, osluškujući njihove reakcije kroz društvene medije. Takođe smo radili sa nevladinim organizacijama i privatnim sektorom. Mladi ljudi su bili posebno zainteresovani, da bi se uverili kako će biti posla i prilike da se do njega dođe, kao i da će živeti u društvu stabilnosti i ravnopravnosti. Ono što je karakteristično za Srbiju i još šest zemalja širom sveta jeste što mladi žele da kultura bude uključena u razmatranje kada se razgovara o razvoju – o tome kakva je budućnost naše kulture. Kulturom se ne smatra samo odlazak u muzej već način na koji se ponašamo i komuniciramo. Tu se radi o prihvatanju odgovornosti. Mladi ljudi žele da preuzmu odgovornost za sopstveni život. Svaka osoba može da izabere neki cilj i promeni nešto. Porodica ili škola mogu da izaberu cilj održivog razvoja i rade na njemu.

Da li je ispravno reći da zemlje Balkana imaju zajedničke izazove kada je održivi razvoj u pitanju?

Sada su se sve zemlje uključile u održivi razvoj. Sve će biti ocenjivane na isti način i izveštavati o tih 17 ciljeva – više nemamo podelu između razvijenih i zemalja u razvoju. Iako se mnogi ciljevi ocenjuju i postižu na nacionalnom nivou, puno ih ima koji ne poznaju granice. Na zaštiti životne sredine i smanjenju rizika od prirodnih katastrofa mora se raditi sa susedima, ali takođe i na ekonomskom razvoju. Klimatske promene, čista voda i kanalizacije su još neki od ciljeva održivog razvoja koji zahtevaju regionalno delovanje.

U pogledu Agende za 2030, učesnici konferencije o o održivom razvoju održane 4. aprila u Srbiji zaključili su da je postojanje transparentnih i efikasnih institucija ključno za dostizanje bilo kojeg od tih ciljeva, zajedno sa postizanjem šireg društvenog konsenzusa. Koji su to prirodni partneri države u pogledu održivog razvoja?

Mir, pravda i jake institucije su cilj broj 16. Društvo je sagrađeno na temelju institucija – i vladi i parlamentu, i građanskom društvu i nezavisnim institucijama, svima je potrebna pravna osnova i da budu poštovani.

Diverzifikacija izvora i veće korišćenje obnovljivih vidova energije su neophodni za održivi energetski razvoj. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi projekat „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“. Koji su njegovi rezultati i šta su najveće prepreke?

Održiva energetika i diverzifikacija izvora su zadatak za cele Ujedinjene nacije. U ovdašnjem timu imamo mnogo organizacija koje to podržavaju na različite načine. Srbija je tek na početku tog puta – nema mnogo kompanija niti lokalnih samouprava koje koriste taj veliki potencijal. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i UNDP su veoma aktivni i imaju mnoge projekte u saradnji sa vladom i lokalnim vlastima. Nekoliko projekata GEF-a (Global Environment Facility) su zajedno iskoristili Ministarstvo rudarstva i energetike i UNDP. Poboljšavamo energetsku efikasnost javnih zgrada mereći potrošnju i pokušavamo da je smanjimo.

Osim toga, promovišemo bio-masu kao obnovljiv izvor energije. Očekujemo da će 20 lokalnih samouprava uvesti mere za poboljšanje efikasnosti i koristiti to gorivo. Planiramo da za tu oblast privučemo 15 miliona dolara investicija.

Ima mnogo prepreka koje usporavaju početak proizvodnje čiste energije i zato to ide tako sporo. Sa svim pravnim i administrativnim preprekama koje treba prevazići, zakon o fidin tarifama još čeka na svoju primenu. Želimo to da ubrzamo organizujući radionice i seminare za zaposlene u ministarstvima i lokalnim samoupravama. Do sada je znanje o tome bilo na niskom nivou.

Jedan od segmenata projekta je i elektronska platforma za trgovanje biomasom. Za kada je planirano da taj sistem proradi?

Početak rada se očekuje do kraja godine, kao rezultat saradnje Privredne komore Srbije i UNDP-a. Trudimo se da unapredimo znanje i razumevanje kod dobavljača bio-mase i kupaca, kao i da uspostavimo standarde.

Suština UNDP-a je osnaživanje, uključujući emancipaciju pomoću poslovnih veština. Iz vašeg iskustva, pogotovo u sektoru zelene energije, koji su mehanizmi uspešni u mobilisanju ljudi iz marginalizovanih grupa?

Prvi korak je edukacija, da bismo omogućili ljudima da sami naprave izbor, a ne da zavise od drugih koji će im reći šta bi trebalo da urade. Osim saradnje Unicefa sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, UNDP prati situaciju u opštinama da bi marginalizovane grupe imale pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju i zapošljavanju. Sagradili smo reciklažni centar u blizini Novog Pazara i pobrinuli se da u obližnjem naselju ljudi imaju vodu, kanalizaciju, a takođe i posao. Postrojenje je predato lokalnoj kompaniji koja se bavi upravljanjem otpadom. To radimo da bismo pokazali lokalnim samoupravama šta mogu i same da učine. UNDP nije ovde da bi brinuo o svakom ponaosob, odgovornost za to je na vlastima. Mi im samo pokazujemo šta se može uraditi.

Nakon poplava 2014. primenili smo mnoge mere na opštinskom nivou, poput građenja brana protiv bujičnih tokova. Pazimo na to da kompanije koje obavljaju taj posao budu iz te oblasti kako bismo pokrenuli zapošljavanje i unapredili znanje, kao i svest o životnoj sredini.

Kakve su mere za poboljšanje upravljanja energijom potrebne na lokalnom nivou, u opštinama i gradovima, i gde je tu UNDP?

Pre svega, meri se potrošnja energije, upoređuju se podaci i gledaju primeri kako potrošnja može biti smanjena. UNDP pomaže opštinama merenjima i traženjem individualnih rešenja, u zavisnosti od toga da li radi o planinskoj oblasti, ima li šume ili reka. Takođe pomažemo u pisanju projekata i potrebno je još mnogo stručnog kapaciteta kako bi lokalne samouprave mogle da iskoriste fondove koji su im na raspolaganju. Potrebna im je valjana dokumentacija da bi mogle da se prijave.

A da li su stručni kapaciteti na terenu dovoljni za taj posao? Kolike se uštede očekuju?

Stručnost je tu i treba je iskoristiti. Mi pomažemo upoređujući i povezujući. UNDP sprovodi istraživanje  o basenu reke Kolubare, o rečnim tokovima i onome što treba da se uradi kako bi se kontrolisale poplave. To zahteva analizu mnogih stručnjaka i kompanija. Mi ih povezujemo i oni pišu studiju.

Region su 2014. pogodile velike poplave i događaji su istakli hitnost stematizacije upravljanja u nesrećama i radova na polju prilagođavanja klimatskim promenama. Koliko je u međuvremenu urađeno u tom pogledu i kako tome doprinose UN?

To je bila snažna saradnja sa vlastima, uspostavljena u trenutku. Kada smo primili zahtev za pomoć, bukvalno za jedan dan smo poslali materijal, ali i eksperte koji su procenjivali situaciju dok je sve trajalo i preporučivali preventivne mere.

Prošle godine je u Sendaju u Japanu potpisana deklaracija o smanjivanju rizika od katastrofa na globalnom nivou. Srbija se bila prisutna na visokom nivou i učestvovala u donošenju standarda za izradu dokumenta. Jedna je od prvih zemalja koje su ga potpisale i ratifikovale. Radili smo na tome zajedno sa Vladom Srbije i vlasti su bile brze u traženju načina da uvedu nove mere. Zakonska rešenja bi trebalo uskoro da budu usvojena. Radili smo na izradi akcionog plana za narednih pet godina kako bismo uspostavili sistem smanjenja rizika od katastrofa.

Prošle godine Srbija je prva od kandidata za članstvo u Evropskoj uniji objavila svoje mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Kakva je njena pozicija u pogledu održivog razvoja?

Srbija je postavila osnove i mislim da su ciljevi ostvarivi, ali već sad je vreme za akciju. Emisije ugljen-dioksida moraju se drastično smanjiti, korišćenjem obnovljivih energenata i drugim merama, ali država mora mnogo aktivnije da se uključi u taj proces. Postupak priključenja Evropskoj uniji takođe podrazumeva različite mere, ali Pariska deklaracija tiče se svetskih ciljeva. Mislimo da to udvostručuje potrebu da Srbija uradi prave stvari, ali mora veoma brzo da počne sa tim.

 „Žene su često glavne u upravljanju energijom u svojim domaćinstvima i zajednicama, tako da mogu biti moćne pokretačice promena pri prelasku na održivu, čistu, zelenu energiju“, rekao je generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun na Svetskom samitu o energetskoj budućnosti u Abu Dabiju u januaru. Kakvi su primeri rodno osvešćene politike u projektima UN-a u Srbiji i regionu, posebno na na polju klimatskih promena i održivog energetskog razvoja?

Rodno osvešćena politika je zastupljena u svim našim projektima. Šta god da radimo, pazimo da potrebe i energija oba roda budu podjednako predstavljeni. U mere za umanjenje rizika od katastrofa kao što je obučavanje spasilačkih timova uključujemo i žene, za razliku od ranije. UNDP ima projekat uključivanja žena u sprovođenje zakona. Jedan o energetskoj efikasnosti je na opštinskom nivou. Edukacija je na ovom nivou veoma važna i svojim stvaranjem kapaciteta i jačanjem svesti želimo da dođemo do toga da 50% učesnika budu žene.