Dolazi 5G, a Srbija se sprema da testira automobile bez vozača na autoputu i u prekograničnom saobraćaju

Srbija se priključila evropskom projektu uspostavljanja 5G koridora za testiranje automobila bez vozača. Šta projekat koji se sprovodi u saradnji sa Grčkom i Bugarskom čini naročito privlačnim proizvođačima opreme i autonomnih vozila, kao i kada se očekuje testiranje u saobraćaju, u intervjuu za Balkan Green Energy News priča Irini Reljin, pomoćnik ministra za elektronske komunikacije i poštanske usluge u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i profesor na Elektrotehničkom fakultetu (ETF) Univerziteta u Beogradu.

Srbija je dobila poziv da učestvuje u evropskom projektu uspostavljanja 5G koridora za testiranje autonomnih vozila. Možete li da nam kažete nešto više o projektu i očekivanom vremenskom okviru za sprovođenje?

Testiranje počinje već na 4G mreži. Poenta ovih projekata je da imate 5G kao krajnji cilj, a da u međuvremenu koristite sve raspoložive tehnologije i da mozete da primenjujete interopabilnost – da vidite kako sve te tehnologije mogu da se međusobno koriste i dopunjavaju. Počećemo sa 4G sistemima, za koje se pri uvođenju govorilo da imaju mala kašnjenja. Međutim, kod povezanih vozila (connected cars) bitno je da imate izuzetno mala kašnjenja, a takva mala kašnjenja 4G ne može da priušti.

4G sistemi su za automobile dovoljni za neke situacije u saobraćaju, ali za vrlo složene situacije 4G tehnologijom ne može da se obezbedi preciznost. Postoji nekoliko slučajeva koji su pri testiranju označeni kao slučajevi koji zahtevaju mnogo manja kašnjenja, što pruža 5G, koji obezbeđuje vrlo mala kašnjenja koja se mere milisekundama.

Cilj je da dođemo do 5G, ali su svi testovi i svi koridori u EU do sada počeli testiranje da rade već sa 4G.

Kako je teklo formiranje koridora za testiranje automobila bez vozača u Evropskoj uniji i kako se Srbija priključila projektu?

Na Digitalnom danu 1 (Digital Day 1) je 20 članica EU potpisalo Pismo o namerama kojim se slaže da će raditi zajedno na formiranju koridora za testiranje automobila bez vozača. Jedan od prvih koridora koji je napravljen bio je nemačko-francuski, a onda se i Luksemburg pridružio. Sledeći je bio skandinavski koridor. Od tih projekata postoje brojni rezultati, tako da ćemo mi naravno iskoristiti njihova iskustva.

U koridorima obično učestvuju po tri države. Srbija je jedina zemlja koja nije članica EU koja je dobila poziv da se priključi projektu. Srbija je sa Grčkom i Bugarskom potpisala Pismo o namerama u Sofiji u junu ove godine. Formirana je grupa u kojoj su predstavnici kabineta premijerke Ane Brnabić, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, drugih ministarstava i operatora – Telekoma Srbije.

Prekogranični koridor u koji se Srbija uključila treba da krene od Soluna u Grčkoj, ide preko Bugarske i završi u Nišu u Srbiji. Dalje se proširenje predviđa ka Mađarskoj, što je Srbija predložila pošto na tom pravcu ima dosta razvijenu putnu infrastrukturu, i možda ka Rumuniji.

Planira se da testiranje počne na autoputu, a da se kasnije vrši i na običnim putevima, mada je obične puteve mnogo teže snabdeti telekomunikacionom infrastrukturom. Srbija za sada ima dosta dobre uslove – nacionalni operator, Telekom Srbija, ima 4G mrežu duž autoputa na kom će se vršiti testiranje, a razvija svoju mrežu i unutar tunela, a za autonomnu mobilnost je bitno da mreža bude neprekidna.

Zašto je za projekat odabran Telekom Srbija?

Ono što je naročito značajno je da Telekom Srbija ima optičku mrežu, koja je najpouzdanija podrška 5G mreži. Kompanija ne samo da ima kapacitete na magistralnim pravcima, već razvija i mrežu za pristup. To je bitno zato što je za kontrolu saobraćaja neophodan računarski oblak, tzv. edge cloud, ivični – duž autoputa, a poenta je u što kraćim rastojanjima i što kraćim kašnjenjima u reakcijama automobila bez vozača, koja treba da se svedu na nivo percepcije čoveka.

Poenta je u što kraćim kašnjenjima u reakcijama automobila bez vozača, koja treba da se svedu na nivo percepcije čoveka

Za projekat je značajno da sami automobili budu povezani, a oni će verovatno imati 5G, tako da će automobili podobni za vožnju bez vozača, koji učestvuju u saobraćaju, moći međusobno da komuniciraju. Telekom Srbija je takođe već imao iskustva na projektima koji su se odnosili na mala kašnjenja (LOLA projekti iz programa Horizon, od LOw LAtency), a kompanija je i testirala 5G signal.

Da li je još neka kompanija ili institucija uključena u projekat?

Jeste. Osim operatora, morali smo da nađemo i proizvođača opreme za projekat, a na toj trasi je zastupljena 4G oprema kompanije Nokia. Nokia takođe ima iskustva na projektima testiranja vozila bez vozača, što nam je posebno važno.

U grupi koja se bavi projektom imamo predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su značajni za telekomunikacije, a sada ćemo pozvati i predstavnike Saobraćajne policije, bez kojih ne bismo mogli da ostvarimo nikakav napredak na projektu. Sa njima i predstavnicima Agencije za bezbednost saobraćaja ćemo raditi na pripremi propisa koji će omogućiti testiranje automobila bez vozača, a lično smatram da bi ti propisi trebalo da budu usvojeni do kraja 2018. godine da ne bi bilo kašnjenja na projektu.

Propisi bi trebalo da budu usvojeni do kraja 2018. godine

Očekujemo i da ćemo biti interesantni nekim proizvođačima vozila za testiranje automobila bez vozača, posebno zato što je u projekat uključena i jedna država van Evropske unije, koja još uvek nema potpuno usaglašen pravni sistem sa EU.

Kažete da bi propisi trebalo da budu usvojeni do kraja godine. Šta bi tačno ti propisi trebalo da regulišu?

Propisi će sadržati spisak zahteva za automobile bez vozača, kao i za vozače koji će sedeti u tim vozilima i imati paralelne komande. Najzad, moraćemo da razvijemo i protokole sa operatorima i proizvođačima opreme.

Kako će izgledati testiranje i koji je glavni cilj testiranja?

Testiranje će u projektu u koji je uključena Srbija biti vršeno sa automobilima bez vozača u normalnom saobraćaju. To možda deluje strašno, ali će postojati i vozač sa paralelnim komandama. U Americi su, na primer, već na stepenu testiranja bez ikakve podrške.

Glavni cilj testiranja je da se vidi kako će autonomna vožnja da se odvija na prekograničnim prelazima

Glavni cilj testiranja je da se vidi kako će autonomna vožnja da se odvija na prekograničnim prelazima. Tu će biti potrebna razmena podataka i donošenje odluka sofisticiranih softvera o tome da li treba kočiti, ubrzati i slično, a to znači da softveri dobijaju mnogo podataka, delom preko mobilne mreže, delom vizuelno – posmatranjem saobraćajnih znakova i slično ili preko GPS-a, što sve mora da bude umreženo, pa prekogranični prenos podataka mora da bude rešen, a to je vrlo ozbiljna procedura koja će okupiti mnogo učesnika.

Kada mislite da će se testiranje obaviti?

Mislim da je realno očekivati da se samo testiranje obavi u 2020. godini. Tad će već postojati i 5G mreža u svetu.

Mislim da je realno očekivati da se samo testiranje obavi u 2020. godini

U Srbiji se razvija mreža autoputeva, a što se tehnološke strane tiče, Srbija je u dobroj poziciji da iskoristi neki svoj zaostatak i preskoči određeni korak u tehnološkom razvoju mreža.

Postoji, međutim, nešto čega se bojim, a to je ružna navika u Srbiji da se saobraćajni znaci šaraju i prelepljuju nalepnicama, što može biti jako opasno za sva automatizovana vozila, čiji senzori moraju dobro da vide saobraćajne znake, što u krajnjoj liniji važi i za ljude. To može da se reši održavanjem i dodatnim kontrolama.

I kada jednom bude omogućena autonomna vožnja, čemu će ona služiti?

Svim vrstama prevoza. Prema onome što sam čula na konferenciji u Mađarskoj u januaru prošle godine, za Budimpeštu se, na primer, predviđa da građani u perspektivi neće želeti da imaju automobile. Tako nešto se već događa u određenim zemljama EU koje imaju dobro razvijen javni prevoz i ljudi uzimaju rent-a-car ako im je potreban automobil.

Predviđa se da će u perspektivi postojati električni automobili koji će se kretati sporije nego regularni automobili, ali će obezbediti veću protočnost saobraćaja, što je sve jako bitno i za smanjenje emisija sa efektom staklene bašte i zaštitu životne sredine.

Električni automobili i veća protočnost saobraćaja važni za smanjenje emisija

Za Peštu predviđaju da je to budućnost udaljena nekoliko godina. U Ajndhovenu u Holandiji već nekoliko godina postoje autobusi bez vozača, koji idu specijalnim trasama. To je bila prva faza uvođenja takvih vozila, da idu specijalnim trasama. Ono što mi planiramo je malo složenije testiranje, uz prisustvo vozača sa strane i svih mogućih mreža za kontrolu. To bi trebalo da da dobar rezultat.

Inače se autonomna vozila već koriste u robotizovanim stokovima u Zapadnoj Evropi, na primer u pretovaru sa kontejnerskih brodova. To sve u perspektivi može biti i rešenje za problem manjka vozača.

Kada se očekuje lansiranje 5G?

Očekuje se da sve tri zemlje koje učestvuju u projektu prodaju 5G opsege telekomunikacionim operatorima u 2019. godini. Postoji i sigurnosni, safety opseg za sigurnost vozila, koji je već na raspolaganju. To je nelicencirani opseg koji se koristi po principu opšteg ovlašćenja. U Srbiji je ovaj opseg već namenjem tome čemu treba da služi i usaglašen je sa EU, ali će testiranje autonomnih vozila verovatno da se vrši i u licenciranom i u nelicenciranom opsegu.

Prodaja 5G opsega se očekuje u 2019.

Licencirani opseg će u Srbiji biti prodat na aukciji, domaćim operatorima.

Da li mislite da će projekat doprineti razvoju mreže punjača električnih vozila?

Razvoj mreže punjača nije primarni cilj projekta, ali projekat će sigurno da doprinese tome. Razvijena infrastruktura za punjenje električnih vozila je cilj svih evropskih država. Od susednih zemalja, mogu da pomenem Mađarsku, gde je prošlog januara bilo oko 80 punjača. U Mađarskoj su inače zainteresovani i za kupovinu autobusa od Ikarbusa, u koje bi ugrađivali električni pogon.