Đokić: Očekujemo da EU prihvati zahtev da se primena CBAM-a odloži

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić očekuje da Evropska komisija uvaži argumente za odlaganje prekogranične takse na CO2 i odloži primenu zakazanu za 1. januar 2026. godine.

Ministar Petar Đokić je učestvovao na konferenciji Energetska sedmica Zapadnog Balkana gde je podsetio da je Republika Srpska potpisala više ugovora sa domaćim i stranim partnerima u oblasti energetike ukupne instalisane snage oko 2.170 MW, što predstavlja investicije vredne oko pet milijardi konvertibilnih maraka (1,5 milijarde evra), prenela je Srna.

Đokić je istakao da su u toku radovi na dve velike hidroelektrane snage 159 MW i 34 MW, kao i na projektu Hidroelektrane Buk Bijela u saradnji sa Srbijom.

Đokić: Ostatak sveta više ne prati evropsku politiku

Dosad su, kako je naveo, zaključena dva ugovora za izgradnju vetroparkova, od kojih je jedan u poodmakloj fazi gradnje. Plan je, prema njegovim rečima, da svi ugovoreni projekti budu završeni u naredne tri godine. To će dodatno uvećati udeo čiste energije u ukupnoj proizvodnji, naveo je Đokić.

Ministar je skrenuo pažnju na izazove koje proizvodi evropske politike, a pre svega prekogranična taksa na CO2 (eng. CBAM). Njena primena bi, smatra, mogla jako negativno da se odrazi na lokalnu ekonomiju.

Ako ostatak sveta, kako je ukazao, više ne prati evropsku politiku, postavlja se pitanje da li Evropa ima pravo da svojim članicama nameće nove obaveze. I to, dodao je, one koje izazivaju ekonomske poremećaje.

Đokić: BiH je ispunila i poslednji uslov

Đokić je naglasio da zahtev Republike Srpske za odlaganjem primene CBAM-a, zakazane za 1. januar 2026, opravdan. BiH je ispunila i poslednji uslov, a to je usvajanje zakona o regulatoru, prenosu i tržištu električne energije BiH, koji je sada u proceduri usvajanja u parlamentu, podsetio je on.

Na uvoz električne energije, cementa, gvožđa i čelika, aluminijuma, vodonika i đubriva u Evropsku uniju iz zemalja koje nemaju adekvatno oporezivanje CO2 od 1. januara 2026. moraće da se plaća taksa na CO2. Među tim zemljama su i države Zapadnog Balkana.

Jedna od njih, Srbija, pre nedelju dana otvorila je javnu raspravu o nacrtima Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Osim Đokića, u diskusiji su učestvovali i ministar energetike i rudarstva Crne Gore Admir Šahmanović, ambasadorka Republike Italije u Crnoj GoriAndreina Marsela, predsednik Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) Dejan Popović i suosnivač i izvršni partner kompanije Alcazar Energy Danijel Kalderon.