Foto: UNDP Srbija
Srbija se suočava se sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena, koje uzrokuju zagrevanje znatno iznad globalnog proseka. Prosečna temperatura u zemlji je već porasla za 1,8 stepeni Celzijusa. Ako se ne preduzmu ozbiljne globalne mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, predviđa se da bi rast u Srbiji do kraja veka mogao dostići 5,8 stepeni Celzijusa. Klimatske promene izazivaju i velike materijalne štete. Od 2000. godine, ekstremni vremenski događaji su uzrokovali najmanje 6,8 milijardi evra štete. Ministarstvo za zaštitu životne sredine uvelo je program prilagođavanja klimatskim promenama sa fokusom na poljoprivredu, kao i sistem za izdavanje dozvola za emisije gasova, čime Srbija preduzima konkretne korake ka ublažavanju efekata klimatskih promena.
U susret najvažnijem svetskom skupu o klimatskim promenama, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ujedinjene nacije u Srbiji i Program UN za razvoj (UNDP) organizovali su Dijalog o klimatskim promenama.
Klimatske promene u Srbiji imaju kompleksne posledice, a statistika pokazuje da se Srbija zagreva brže od globalnog proseka – porast temperature je dostigao skoro dva stepena Celzijusa, izjavila je u svom obraćanju državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić.
Po njenim rečima, ukoliko se ambiciozno ne bude radilo na globalnom nivou na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, do kraja veka se može očekivati povećanje temperature od čak 5,8 stepeni Celzijusa u našoj zemlji.
Suše i visoke temperature su odgovorne za više od 70 odsto štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja
„Od 2000. godine, minimalne materijalne štete i gubici nastali kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene su na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto štete”, rekla je državna sekretarka.
Dodala je da su drugi glavni uzrok gubitaka poplave i podsetila da su u maju i junu 2023. godine jake kiše i izliveni bujični i drugi vodotokovi izazvali štetu na regionalnoj i lokalnoj infrastrukturi. „Takođe, već narednog meseca pojavile su se za naš region i nove klimatske opasnosti – superćelijske oluje, nanoseći razorne štete i gubitke u veoma kratkom vremenskom periodu”, izjavila je Dokić.
Prema dostupnim podacima, 2024. će biti toplija od prošle godine
Prošla godina je bila najtoplija ikada zabeležena u Srbiji. Međutim, po svemu sudeći, 2024. će je nadmašiti. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, jul ove godine je bio najtopliji od kada se rade merenja u našoj zemlji i ekstremniji je za skoro 5,7 stepeni Celzijusa u odnosu na referentni period.
„Ministarstvo zaštite životne sredine nastavlja da beleži značajne rezultate, pa je usvojilo Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023 do 2030. godine. Ovaj dokument je prvi takve vrste u Srbiji i predstavlja ključni korak ka povećanju otpornosti najranjivijih sektora. Njime je definisano 25 prioritetnih mera prilagođavanja koje su neophodne da bi se umanjili budući gubici i unapredila spremnost društva na klimatske rizike“, objasnila je državna sekretarka.
Dokić je istakla da je Ministarstvo zaštite životne sredine na polju ublažavanja klimatskih promena, po uzoru na Evropsku uniju, uspostavilo sistem za izdavanje dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte operaterima energetskih i industrijskih postrojenja. Mehanizam je digitalizovan i operativan, dodala je.
Srbiji će biti potrebno 9,5 milijardi dolara u narednoj deceniji kako bi zaštitila ljude i imovinu od klimatskih pretnji
Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, istakao je značaj ubrzanja dekarbonizacije i povećanja otpornosti Srbije na klimatske promene. Po njegovim rečima, proračuni te organizacije pokazuju da će renoviranje 26 državnih zgrada uštedeti energiju i smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte ekvivalentne godišnjoj proizvodnji termoelektrane Kostolac.
„Pored toga, godišnje se na deponijama u Srbiji nakuplja 1,5 miliona tona biorazgradivog otpada koji bi mogao da se koristi za proizvodnju biometana. Ovaj napredni izvor energije mogao bi da zameni do 27 odsto potrošnje prirodnog gasa u Srbiji do 2027. godine“, istakao je.
Za povećanje klimatskih ambicija potrebna su dodatna finansijska sredstva i raznovrsni izvori finansiranja, naglasio je stalni predstavnik UNDP-a, ističući da procene Svetske banke pokazuju da će Srbiji biti potrebno 9,5 milijardi dolara u narednoj deceniji kako bi zaštitila ljude i imovinu od klimatskih pretnji.
Srbija je u dobroj poziciji da dodatno ojača svoj odgovor na klimatske promene
Matilda Mort, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji, istakla je da je klimatska akcija hitna, naglašavajući da je period od 2014. do 2023. najtoplija decenija ikada i da vodi blizu probijanja granice od 1,5 stepeni Celzijusa, koja je dogovorena u Parizu.
Ona je upozorila da trenutni nacionalni doprinosi nisu dovoljni da ograniče globalno zagrevanje i pozvala sve zemlje da povećaju ambicije i do 2030. smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za barem 42 odsto. Predstavnica svetske organizacije istakla je značaj povezivanja klimatskih mera sa zaštitom ljudskog dostojanstva, bezbednošću i smanjenjem nejednakosti.
Mort je ukazala na ulogu Srbije u ovoj borbi i skrenula pažnju na njene postojeće strategije i saradnju sa međunarodnim partnerima. „Srbija je u dobroj poziciji da dodatno ojača svoj odgovor na klimatske promene. Važno je da Srbija ubrza svoje aktivnosti u svim sektorima, kroz koordinisane i integrisane strategije, kako bi obezbedila održivu i inkluzivnu budućnost“, zaključila je Mort.
EU uložila preko 600 miliona evra kroz projekte zelene tranzicije
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, podvukla je da treba delovati hitno i odlučno kako bi se ublažile klimatske promene. Po njenim rečima, one više nisu neka daleka pretnja, već svakodnevna realnost.
EU se obavezala na postizanje klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine i već beleži konkretan napredak, dodala je Halačeva. „Od 1990. godine smanjili smo emisije za 32,5 odsto, a naš cilj je smanjenje od najmanje 55 odsto do 2030. godine,“ kazala je. Zamenica šefa Delegacije EU je poručila da će na ovom putu unija nastaviti da podržava i partnerske zemlje uz posvećenost projektima koji podstiču energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije širom Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju.
Zelena tranzicija je zajednička odgovornost i izazov koji zahteva saradnju preko granica i sektora, zaključila je Halačeva, pozivajući Srbiju na dalje usklađivanje sa EU standardima.
Cilj je da do 2030. svaki drugi megavat-sat bude proizveden iz obnovljivih izvora
„Aktivnosti i mere koje smo preuzeli u prethodne dve godine da osnažimo naš energetski sektor i da obezbedimo sigurnost snabdevanja daće bitan doprinos i našim klimatskim ambicijama“, rekla je u svom obraćanju pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i EU integracije Jovana Joksimović.
Kazala je da je cilj da do 2030. skoro svaki drugi megavat-sat električne energije bude proizveden iz obnovljivih izvora.
Zajedno sa značajnim povećanjem energetske efikasnosti u domaćinstvima, ali i objektima javnih namena, i drugim merama koje predviđa Integrisani energetski nacionalni i klimatski plan, na kraju decenije emisije štetnih gasova treba da budu 40,3 odsto manje nego 1990, istakla je Joksimović.
Do 2030. godine na mrežu će biti dodato oko 3,5 gigavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije
„Unapređenjem zakonskog okvira stvorili smo uslove za investicije u obnovljive izvore energije. Kroz prve aukcije obezbedili smo 715 megavata vetro i solarnih elektrana koje će do 2026. biti na mreži. Nadamo se da ćemo sličan uspeh ponoviti i kroz druge aukcije, koje ćemo raspisati do kraja ove godine“, rekla je Joksimović. Po njenim rečima, oko 3,5 gigavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije će do 2030. godine biti dodato na mrežu, kako iz javnih tako i iz privatnih investicija.
Zahvaljujući postrojenjima za odsumporavanje u termoelektranama Kostolac B i Termoelektrani Nikola Tesla A (TENT A) i nakon završetka instalacije takvog sistema u TENT-u B, više od 90 odsto kapaciteta elektrana na ugalj u Srbiji će biti potpuno ekološki prihvatljivo, na nivou evropskih standarda, podvukla je ova zvaničnica.
Joksimović je ocenila veoma važnim što je otvoren stručni dijalog o mirnodopskoj primeni nuklearne energije jer je, smatra, neophodno da se razmišlja o niskougljeničnim izvorima bazne energije te da će ona posle 2040. godine biti ključna za sigurnost snabdevanja.
Nećemo ispuniti cilj Pariskog sporazuma od 1,5 stepena
Nakon uvodnih obraćanja usledila je panel-diskusija pod nazivom Nove politike – ključni faktori podrške klimatskoj ambiciji Srbije (NDC 3.0). Panel je moderirao Fabricio Andreuci, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.
Srbija je usvojila niz dokumenata o merama za borbu protiv klimatskih promena. Dokić je podsetila na ambiciju iz 2015. godine, kada je usvojen prvi Nacionalni utvrđeni doprinos (NDC), da se emisije smanje za 9,8 odsto.
„Nakon toga smo uradili strategiju niskougljeničnog razvoja i videli da zapravo te ambicije mogu da budu mnogo veće“, izjavila je. Ažuriranim NDC-om iz 2022. godine postavljeni su ambiciozniji ciljevu za smanjenje emisija za 13,2 odsto u odnosu sa nivo iz 2010. godine, odnosno 33,3 odsto u odnosu na 1990. godinu do 2030. godine, a sada radimo na trećem NDC-u, objasnila je Dokić.
Državna sekretarka je kazala da je donošenje ozbiljnih politika u oblasti klimatskih promena počelo još 2021. sa izglasavanjem Zakona o klimatskim promenama.
U međuvremenu je Ministarstvo rudarstva i energetike donelo Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, koji je, po rečima Jovane Joksimović, uspostavio mapu puta za eneergetsku tranziciju Srbije do 2030. godine.
U Bakuu sledeće nedelje počinje Konferencija UN o klimatskim promenama COP29, gde će se najviše diskutovati o finansiranju mera za smanjivanje emisija ugljen-dioksida, da bi se tako izgradila otpornost na uticaje klimatskih promena. Antoan Avinjon iz Delegacije EU u Srbiji naglasio je da EU nastoji da postane lider globalne klimatske akcije, pokazujući da je istovremeno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte moguće uz istovremeni rast bruto domaćeg proizvoda i otvaranje novih radnih mesta. Podsetio je da EU ne omogućava Srbiji samo pristup finansijskim sredstvima, već da i daje tehničku pomoć u vidu ekspertize i razmene iskustava. Najavio je novi projekata tehničke pomoći Ministarstvu životne sredine za klimatsku akciju.
Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu istakao je da, ako pogledamo prethodnih nekoliko meseci u Srbiji, možemo videti šta su klimatske promene i šta nas čeka u budućnosti. „Leto u našoj zemlji ne bi bilo moguće u klimi 20. veka“, upozorio je. Takođe, poplave koje su se desile u centralnoj Evropi, Bosni i Hercegovini i Valensiji ne bi bile tako razorne da nije klimatskih promena, objasnio je.
Po njegovim rečima, naučnici ne očekuju da će cilj iz Pariskog sporazuma od 1,5 stepena Celzijusa biti ispunjen.
„Jedan od zadataka koje nas sve čeka, pored smanjenja gasova sa emisijom gasova sa efektom staklene bašte, jeste prilagođavanje na klimatske promene. Kko da naša infrastruktura, naši životi, industrija i poljoprivreda trpe manje štete“, rekao je Đurđević.
Dialog o klimatskim promenama održan je po četvrti put u Beogradu. Događaj organizuje Ministarstvo životne sredine u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Dijalog je održan uoči samita COP29, koji se zvanično zove i Konferencija strana Okvirne konvencije UN-a o klimatskim promenama. Trajaće od 11. do 22. novembra.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.