Dekarbonizacija cementne industrije u praksi: primer Titan grupe

Cementna industrija učestvuje sa oko osam odsto u svetskim emisijama ugljen-dioksida, što njenu transformaciju čini ključnom za ostvarenje klimatskih ciljeva. Dekarbonizacija proizvodnje cementa danas se oslanja na kombinaciju energetske efikasnosti, smanjenja udela klinkera i povećanja upotrebe alternativnih goriva.

Balkan Green Energy News imao je priliku da poseti fabriku cementa Efkarpia u Solunu, jednu od ključnih proizvodnih lokacija Titan Grupe u Grčkoj. U toj fabrici poslednjih godina fokus je na povećanju udela alternativnih goriva u ukupnoj potrošnji energije.

Titan Group, u okviru kojeg posluje cementara Efkarpia, poseduje fabrike cementa u 10 zemalja, a kompanijino poslovanje obuhvata 25 država širom sveta. Godišnja proizvodnja grupe iznosi oko 27 miliona tona cementa i srodnih građevinskih materijala.

Budući da je ova delatnost energetski intenzivna, cementna industrija se suočava sa značajnim izazovima u u svojim naporima da smanji emisije. Titan grupa ističe da aktivno radi na dekarbonizaciji proizvodnje kroz tehnološka unapređenja i promenu energetskog miksa.

Još 2006. usvojila je strategiju borbe protiv klimatskih promena, sa ciljem smanjenja emisija CO2 kroz ulaganja i primenu savremenih tehnoloških rešenja usmerenih ka smanjenju ugljeničnog otiska, kao i integraciji alternativnih sirovina i goriva u procesu proizvodnje cementa. Ciljevi smanjenja emisija ove kompanije usklađeni su sa scenarijem ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa i validirani od strane inicijative Science Based Targets (SBTi).

Direktne emisije iz proizvodnog procesa (scope 1) po toni cementnog proizvoda smanjene su sa 778 kilograma CO2 iz 1990. na 598 u 2024. godini, uz cilj da do 2030. padnu na 500 kilograma po toni. Dugoročni cilj kompanije, do 2050. godine, jeste da eliminiše svoje neto emisije.

Posetu fabrici cemenata u Solunu je organizovala Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije (ASEII), osnovana u septembru 2024. godine kao platforma pet kompanija: Titan cementara Kosjerić, Metalfer Steel Mill, Elixir Group, Holcim Srbija i Moravacem.

Koprocesiranje kao ključni alat

U okviru svoje strategije dekarbonizacije, Titan se fokusira na tri segmenta: energetsku efikasnost, koprocesiranje i razvoj kompozitnih cementa sa nižim udelom klinkera.

Koprocesiranje je izuzetno značajno u cementnoj industriji jer podrazumeva istovremeno energetsko i materijalno iskorišćenje alternativnih goriva u cementnoj peći. Alternativna goriva zamenjuju deo fosilnih goriva, dok se njihov mineralni deo ugrađuje u klinker, bez stvaranja rezidualnog pepela karakterističnog za klasično spaljivanje.

Alternativna goriva uključuju visokokvalitetni SRF (solid recovered fuel) kao i RDF (refuse-derived fuel). Nastaju obradom komercijalnog i industrijskog otpada, kao i dela komunalnog otpada koji nije pogodan za reciklažu.

Direktor fabrike Efkarpia u Solunu Vasilis Strungaris istakao je da ona poslednjih desetak godina koristi alternativna goriva, koja trenutno obezbeđuju oko 40 odsto energije potrebne za rad cementne peći.

„Koristi su dvojake. Prvo, naša fabrika štedi veliku količinu goriva. Koristeći alternativna goriva, ne eksploatišemo mineralne resurse iz zemlje. Drugo, kao gorivo koristimo otpad koji ne završava na deponijama“, naveo je Strungaris.

Na nivou Titan grupe, udeo alternativnih goriva je u kontinuiranom porastu i u 2024. godini iznosio je više od 21 odsto. U grčkim postrojenjima taj udeo je dostigao 39,3 odsto, dok evropski prosek, prema podacima organizacije Cement Europe, iznosi oko 58 odsto.

Kompanija planira da kroz investiciju od oko 21 milion evra u Efkarpiji poveća udeo alternativnih goriva na 75 odsto.

Ipak, rezultati su već sada merljivi. U periodu od 2019. do 2023. godine u Efkarpiji je koprocesiranjem iskorišćeno oko 185.000 tona alternativnih goriva koja nisu završila na deponijama. Time je ostvarena ušteda od 120.000 tona fosilnih goriva i izbegnuto je oko 175.000 tona CO₂ emisija.

Postrojenje je opremljeno sistemima za kontinuirani monitoring kojima se prati proces sagorevanja i usklađenost sa standardima zaštite životne sredine. Emisije azotnih oksida smanjene su za 75 odsto, a emisije prašine za 97 odsto sa nivoa sa početka prve decenije 21. veka.

Ecorecovery od 2015. godine proizvodi alternativno gorivo iz otpada za Titanovu cementaru

Alternativna goriva za cementaru u Solunu proizvodi Ecorecovery, koji posluje od 2015. godine. U ovom postrojenju vrši se selekcija materijala, uzorkovanje i kontrola kvaliteta pre njihove upotrebe u cementnoj peći.

Otpad koji se koristi za proizvodnju SRF i RDF goriva isključivo je industrijskog porekla, a ne komunalni otpad. Pretežno se koristi ambalažni, kartonski i tekstilni otpad.

„To je materijal koji se ne može ni reciklirati ni ponovo upotrebiti. Specijalne mašine usitnjavaju industrijski otpad do granulacije pogodne za sagorevanje u pećima za proizvodnju klinkera“, objasnio je Aleksandros Ifandis, direktor razvoja alternativnih goriva i sirovina u Titan grupi.

Cement sa manjim emisijama CO2

Paralelno sa smanjenjem emisija iz proizvodnje, Titan Group razvija cemente sa nižim ugljeničnim otiskom, uključujući proizvode sa najmanje 25 odsto manjim emisijama u odnosu na standardni cement, kao i inovativna betonska rešenja namenjena velikim infrastrukturnim projektima. Jedan od takvih projekata je Flyover Thessaloniki.

Reč je o novoj gradskoj saobraćajnici i obilaznici u Solunu, vrednoj oko 370 miliona evra, koja bi trebalo da unapredi putnu mrežu i smanji saobraćajne gužve u drugom po veličini gradu u Grčkoj. Projekat podrazumeva izgradnju 13,5 kilometara nove trase sa više mostova i tunela, a realizuje se kroz model javno-privatnog partnerstva. Titan i Efkarpia učestvuju u snabdevanju cementom i betonom za ovu investiciju, uključujući rešenja sa smanjenim ugljeničnim otiskom.

IFESTOS je jedna od najambicioznijih evropskih inicijativa za hvatanje i skladištenje ugljenika

U cementari Kamari, nadomak Atine, Titan Group radi na još jednom velikom projektu, pod nazivom IFESTOS – jednoj od najambicioznijih evropskih inicijativa za hvatanje i skladištenje ugljenika.

Projekat predviđa modernizaciju postrojenja kako bi se sprečilo da u atmosferu dospe čak 98,5 odsto emisija. Time bi se godišnje izbeglo više od 1,9 miliona tona ugljen-dioksida, što predstavlja oko 12 odsto ukupnih industrijskih emisija u Grčkoj. Uhvaćeni CO2 potom bi se transportovao i trajno skladištio u podmorskim, iscrpljenim gasnim poljima Prinos u blizini ostrva Tasos.

Projekat je podržan grantom iz Inovacionog fonda EU u iznosu od 234 miliona evra i ima za cilj proizvodnju oko tri miliona tona cementa godišnje, gotovo bez neto emisija.

Titan Cementari Kosjerić planira uvođenje alternativnih goriva

Kada je reč o Titan cementari Kosjerić u Srbiji, u kompaniji kažu da je od privatizacije 2002. godine do danas investirano oko 80 miliona evra u zaštitu životne sredine, bezbednost na radu, povećanje kapaciteta i modernizaciju procesa.

Postrojenje i dalje koristi isključivo fosilna goriva u proizvodnji klinkera, dok je u planu postepeno uvođenje alternativnih, nakon dobijanja potrebnih dozvola i prilagođavanja peći.

Nedavno je Titan cementara Kosjerić potpisala desetogodišnji ugovor sa Elektroprivredom Srbije o preuzimanju letećeg pepela iz termoelektrane TENT B. Leteći pepeo, nusproizvod sagorevanja uglja, koristi se kao mineralna komponenta u proizvodnji cementa i betona, čime se smanjuje potreba za prirodnim sirovinama i istovremeno rešava deo problema njegovog odlaganja na deponijama.

„Kao deo Titan grupe, Titan cementara Kosjerić deli iste vrednosti i strateški pravac. Naša cementara ide putem primene najboljih industrijskih praksi, sa ciljem smanjenja upotrebe fosilnih goriva, očuvanja prirodnih resursa i dugoročne održivosti poslovanja, uz punu transparentnost i poštovanje svih propisa i standarda zaštite životne sredine“, izjavio je Miroslav Gligorijević, generalni direktor kompanije Titan Serbia i Titan cementare Kosjerić.