Definisanje uloge prozjumera iz obnovljivih izvora energije u Energetskoj zajednici

Autor: Jasmina Trhulj, šefica Odeljenja za električnu energiju, Sekretarijat Energetske zajednice

Na početku nove decenije odupiranje energetskoj tranziciji među ugovornim stranama Energetske zajednice slabi, a put ka dekarbonizaciji energetskog sektora dobija obrise. Dok je vreme rada termoelektrana oročeno, sve važnije postaju naplata emisija CO2 i aukcije za obnovljive izvore energije, koje kao rezultat imaju sve jeftiniju električnu energiju.

U stvaranju novog energetskog modela regiona, ugovorne strane trebalo bi da prepoznaju i promovišu ulogu koju krajnji kupci imaju u energetskoj tranziciji. Omogućavanje potrošačima da proizvode, troše, skladište i prodaju električnu energiju koju sami proizvode iz obnovljivih izvora, može ubrzati energetsku tranziciju i omogućiti prozjumerima (potrošačima sopstvene energije) da iskoriste prednosti tehnološkog razvoja i smanje račune za energiju.

U svetlu tih dešavanja, Sekretarijat Energetske zajednice priprema izmene Smernica o integraciji potrošača sopstvene energije u mrežu. Cilj novih smernica je da zakonodavcima u ugovornim stranama pruže savete o razvoju pravnog i regulatornog okvira koji će korišćenje energije iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe usaglasiti sa paketom “Čista energija za sve Evropljane”, koji Energetska zajednica tek treba da usvoji.

Svi zainteresovani pozvani su da do 17. jula učestvuju u javnoj raspravi o nacrtu Smernica na sajtu Sekretarijata Energetske zajednice.

Nacionalni energetski i klimatski planovi – promovisanje prozjumera iz obnovljivih izvora

Potencijal prozjumera ili potrošača sopstvene energije iz obnovljivih izvora da doprinesu postizanju širih klimatskih ciljeva u oblasti životne sredine trebalo bi da bude prepoznat i promovisan od strane vlada kroz izradu integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP).

Smernice Sekretarijata preporučuju ugovornim stranama da postave ciljeve za uvođenje potrošača sopstvene energije iz obnovljivih izvora u okviru NEKP-ova

Ugovorne strane trenutno pripremaju nacrte ovih planova, u kojima bi trebalo da detaljno objasne kako će dostići ciljeve za 2030. koji se odnose na energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Očekuje se da u prvoj polovini 2021. godine Evropska komisija predloži Energetskoj zajednici ciljeve za 2030. koji bi trebalo da budu po ambicioznosti u rangu se ciljevima EU, kao i odgovarajući pravni paket..

Nacrt NEKP-a Severne Makedonije procenjuje da bi na krovovima mogli da se postave solarni paneli ukupne snage 400 MW

U Smernicama se preporučuje ugovornim stranama da u okviru nacionalnih energetskih i klimatskih ciljeva definišu ciljeve za uvođenje potrošača sopstvene energije iz obnovljivih izvora. Ciljevi bi trebalo da budu jasno definisani, na primer udeo solarnih fotonaponskih postrojenja na krovovima u ukupnoj proizvodnji obnovljive energije, i da budu podržani odgovarajućim politikama i merama, uključujući i modele za subvencionisanje.

Nacrt NEKP-a Severne Makedonije već je identifikovao potencijal od 400 MW u solarnim fotonaponskim postrojenjima koje bi na svojim krovovima mogla da postave domaćinstva i komercijalni subjekti kao doprinos dostizanju cilja za udeo obnovljive energije u ukupnoj potrošnji.

U Smernicama se dalje preporučuje ugovornim stranama da uspostave sistem praćenja i izveštavanja, uključujući i glavne pokazatelje performansi. Kada je reč o solarnim elektranama na krovovima koji su definisani u NEKP-u Severne Makedonije, povećanje instalisanog kapaciteta, proizvodnja električne energije i smanjenje emisija određeni su kao ključni pokazatelji.

Pravni i regulatorni okvir – podrška prozjumerima iz obnovljivih izvora energije

Ključni preduslov za pokretanje investicija za sopstvenu proizvodnju i potrošnju energije iz obnovljivih izvora je stabilan, transparentan i sveobuhvatan pravni i regulatorni okvir. Takav okvir tek treba da bude uspostavljen u Energetskoj zajednici. Zapravo, većina ugovornih strana tek treba da u nacionalnom zakonodavstvu precizno definiše kategoriju potrošača koji troše sopstvenu električnu energiju iz obnovljivih izvora.

Potrebno je detaljno razmotriti procedure i uslove za njihovo povezivanje na mrežu i tržišnu integraciju. U tom delu bi Smernice trebalo da daju svoj doprinos.

Smernice će se baviti i pravima i obavezama potrošača sopstvene obnovljive energije, administrativnim procedurama, tehničkim zahtevima, pristupom mreži tržištu i informacijama, kao i pripadajućim taksama i porezima, kako bi podržale ugovorne strane u usklađivanju njihovog zakonodavnog i regulatornog okvira sa paketom Čista energija za sve Evropljane.

U junu 2020. Vlada Crne Gore je usvojila izmene i dopune Zakona o energetici, uključujući detaljan okvir za potrošače koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora ili visokoefikasne kogeneracije za sopstvene potrebe sa povremenom predajom viška proizvedene električne energije u distributivni sistem.

Republika Srpska usvojila je krajem juna novi Zakon o električnoj energiji koji sadrži definicije pojedinačnih i grupnih proizvođača električne energije za sopstvenu potrošnju, koje su u skladu sa paketom Čista energija za sve Evropljane. Omogućavanje njihovog grupisanja bi moglo da podstakne građane koji žive u stambenim zgradama da se zajednički angažuju i obezbede dodatne pogodnosti.

Prilagođavanje mreže i tržišta da prihvate prozjumere

Podjednako je važno da mreža i tržište budu spremni da prihvate povećani udeo električne energije iz obnovljivih izvora koju proizvedu potrošači.

Da bi se ovo osiguralo, u Smernicama se preporučuje da operatori sistema uzmu u obzir ove potrošače prilikom planiranja mreže i da analiziraju kako bi u kombinaciji sa skladištima energije mogli najbolje da podrže funkcionisanje mreže.

Regulatori bi trebalo da uspostave adekvatan tarifni sistem koji podstiče potrošače sopstvene obnovljive energije na optimalno korišćenje mreže

Istovremeno, regulatori bi trebalo da uspostave adekvatan tarifni sistem koji podstiče potrošače sopstvene obnovljive energije da optimalno koriste mrežu, ali i da obezbede da  učestvuju u ukupnim troškovima mreže na način koji je nediskriminatoran i koji odražava njihove stvarne troškove. Kao neophodni tehnički preduslov, Smernice naglašavaju uvođenje pametnih brojila, u čemu ugovorne strane zaostaju uprkos zakonskim obavezama.

Smernice predlažu učešće potrošača sopstvene obnovljive energije na tržištu kroz različite poslovne modele

Smernice predlažu učešće potrošača sopstvene obnovljive energije na tržištu kroz različite poslovne modele. Snabdevači bi trebalo da aktivno podstiču sopstvenu proizvodnju i potrošnju novim cenovnim modelima i energetskim uslugama, poput dinamičnih cena i  peer-to-peer trgovanja.

Međutim, u kojoj meri će potrošači iskoristiti ove mogućnosti zavisiće od finansijskih koristi koje će dobiti ako postanu potrošači sopstvene obnovljive energije. Imajući u vidu trenutni nizak nivo tržišne konkurencije i maloprodajnih cena električne energije za domaćinstva u ugovornim stranama Energetske zajednice, za očekivati je da će uvođenje ovog vida potrošnje u kategoriji nekomercijalnih kupaca morati da bude podržano nekim modelima subvencionisanja.

Preporučuje se kreatorima energetskih politika da uvedu subvencije za domaćinstva koja odluče da budu potrošači sopstvene obnovljive energije

U smernicama se zato predlaže da se kao mere podsticaja razmotre podrška za domaćinstva, uključujući direktnu finansijsku pomoć za investiranje, neto merenje, fid-in tarife, smanjenje ili oslobađanje od poreza i taksi.

Iskustvo EU pokazalo je da je neto merenje efikasno sredstvo u jačanju sopstvene proizvodnje i potrošnje u početnoj fazi, pa se u smernicama sugeriše da bi takvo merenje trebalo da bude dostupno, ali u ograničenom vremenskom periodu i do dostizanja određenog nivoa kapaciteta.

Sopstvena proizvodnja i potrošnja bi mogla da zaštiti potrošače od poskupljenja energije, kao i od takse na CO2

Konačno, potrošači bi trebalo da budu svesni novih prilika i da budu osposobljeni da izaberu. U vremenu koje nastupi nakon COVID-19 pandemije, koja je donela radikalnu promenu ponašanja potrošača, trebalo bi omogućiti da sopstvena proizvodnja i potrošnja iz obnovljivih izvora bude jedna od opcija koju potrošači mogu da izaberu. Status potrošača sopstvene obnovljive energije bi mogao da zaštiti potrošače od poskupljenja energije, uključujući i od takse na CO2, koja će biti uvedena u nekom trenutku u ugovornim stranama.

Koristi od potrošnje sopstvene energije iz obnovljivih izvora

Sopstvena proizvodnja i potrošnja iz obnovljivih izvora ima istaknuto mesto u energetskoj tranziciji Energetske zajednice. Za njeno uspešno uvođenje biće neophodni svi akteri, od vlada, preko regulatora i operatora sistema, do snabdevača i civilnog društva, kako bi se omogućilo preoblikovanje energetskog okvira u regionu.

Građani u ugovornim stranama Energetske zajednice ne bi trebalo dugo da čekaju da im se formalno omogući da postanu potrošači sopstvene energije iz obnovljivih izvora, kako bi osetili brojne prednosti ovog sistema.

Originalni autorski tekst sa engleskog jezika prevela je redakcija portala Balkan Green Energy News.