Deca iz Kučeva uče o kompostiranju kroz igru, odrasli bi uskoro mogli da im se priključe

Mališani vrtića Lane iz Kučeva od nedavno uče o kompostiranju ostataka obroka. Tako dobijen kompost koristi se kao humus za sadnju povrća od kojeg se u predškolskoj ustanovi pripremaju zdravi obroci za decu. U čitav proces su uključeni i roditelji, koji kompostirajući sa svojom decom uče o reciklaži, primarnoj selekciji otpada i kako da ozelene ovaj svet.

Da je o ekologiji i mogućnostima smanjenja otpada najbolje učiti u praksi, pokazuje projekat edukacije dece i roditelja, „Ozeleni sve(s)t“ koji uz podršku Evropske unije sprovode Zelena oaza Kučevo, lokalno udruženje građana, predškolska ustanova Lane i lokalna samouprava.

Kada ujutru sa svojim roditeljima krenu put vrtića, deca iz mešovitih grupa uzrasta 3-5 godina i predškolskog uzrasta ponesu ostatke nezamašćene hrane koju su kod svojih kuća prethodno pripremili (kore od krompira, banane, ostatke svežeg voća i povrća, itd.).  U vrtiću ih odlažu u sobne kompostere zapremine 16 litara. Ovom sadržaju dodaju se i ostaci iz primarne selekcije otpada koji se vrši u kuhinji vrtića prilikom pripreme obroka.

Кako teče proces kompostiranja?

U kompostiranju se koriste sobni komposteri u kojima se odvija proces fermentacije ostataka hrane uz dodavanje mekinja obogaćenim mlečno-kiselinskim bakterijama koje služe kao ubrzivač i stabilizator procesa fermentacije, tako da iz sobnih kompostera nema nikakvih neprijatnih mirisa.

Кao nusproizvod procesa fermentacije nastaje ocedak koji se svakog drugog dana ispušta na slavini koja se nalazi na dnu kompostera i koristi kao idealna prehrana za cveće i baštenske kulture.

Nakon fermentacije u trajanju oko 20 dana, ostaci hrane premeštaju se  u dvorišne kompostere zapremine 600 litara, gde se slojevito mešaju sa zelenom masom (pokošena trava, orezane grančice tuja, ruža i ostalog zelenila u dvorištima vrtića,  opalo lišće sa stabala, kao i upotrebljeni ubrusi i karton ).

U dvorišnim komposterima se takođe koristi ubrzivač i stabilizator procesa fermentacije u cilju sprečavanja  emisije neprijatnih mirisa u  procesu  razgradnje zelene mase.

Nakon tri meseca masa koja je odložena u dvorišnim komposterima poprima oblik stajskog đubriva, a nakon šest  meseci dobija se izuzetno kvalitetan  mikrobiološki izbalansiran kompost.

Ovim se proces reciklaže  završava,  a kompost se dalje koristi za sadnju i uzgoj povrtnih kultura koje deca zajedno sa svojim roditeljima, zaposlenima u vrtiću i predstavnicima Zelene oaze Кučevo,  sade u mini lejama i mini plastenicima  u dvorištu  vrtića.

Projekat se može proširiti i na domaćinstva

Slobodan Stokić, predstavnik lokalne samouprave za ekologiju i jedan od idejnih tvoraca ovog mikro modela, ističe veliki potencijal replikacije ovog projekta  i mogućnost da  u narednom periodu proces primarne selekcije izađe iz dvorišta vrtića  i proširi se na domaćinstva u Кučevu.

„Primarnom selekcijom vlažnog otpada u domaćinstvima, koji čini 40-50 odsto svog otpada koji dospe na gradsku sanitarnu deponiju, drastično bi se smanjile količine otpada koje su izvor emisija metana, najčešćeg uzročnika požarana na deponijama“, istako je Stokić.

On je najavio  subvencionisanu  nabavku sobnih i dvorišnih kompostera: „Implementacijom ovog modela u domaćinstvima napravile bi se značajne uštede lokalnog  komunalnog preduzeća  koje vrši usluge odvoženja otpada i upraljanja sanitarnom deponijom, a paralelno sa primarnom selekcijom vlažnog otpada vršilo bi se i postepeno uvođenje primarne selekcije PET,  ALU i kartonske ambalaže koja bi se odvozila na tretman u reciklažnim centrima,“ objasnio je.