Dan bez kesa, Juli bez plastike – nisu odgovorni samo potrošači

U kalendaru zaštite životne sredine, juli je mesec bez plastike, dok se 3. jula obeležava Dan bez plastičnih kesa. Važno je kako se svako ponaosob ponaša, ali ceo sistem treba da se promeni, ističu ekolozi. Poslednje studije pokazuju da zagađenje mikroplastikom poprima nove oblike i forme koje ugrožavaju ljudsko zdravlje.

Kako bi se čovečanstvo upozorilo na potrebu da se smanji potrošnja i prekomerna upotreba jednokratnih plastičnih kesa, trećeg jula obeležava se Međunarodni dan bez plastičnih kesa.

Na globalnom nivou se sprovodi i inicijativa Juli bez plastike, koja se održava od 2011. godine. Sve više pojedinaca postaje svesno da jednostavnim postupcima i navikama mogu da umanje svoj takozvani plastični otisak. Tokom jula, kao i tokom cele godine.

Indija je 1. jula zabranila određene plastične proizvode za jednokratnu upotrebu

Indija je 1. jula zabranila određene plastične proizvode za jednokratnu upotrebu, uključujući jednokratne slamke i čaše, što je deo plana za postepeno ukidanje ovog sveprisutnog materijala u zemlji od skoro 1,4 milijarde ljudi. Samo 2020. godine u Indiji je proizvedeno preko 4,1 milion tona plastičnog otpada.

Ujedinjene nacije navode da su 2015. godine emisije gasova staklene bašte iz plastike iznosile 1,7 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida. Predviđa se da će se do 2050. emisije povećati na približno 6,5 gigatona.

Često se kao rešenje problema sa plastikom pominje upotreba biorazgradivih kesa i reciklaža, a odgovornost se delom prebacuje na potrošača i na izbore koje on pravi.

Plastika za jednokratnu upotrebu je skoro pa nezaobilazna u sektoru robe široke potrošnje. Ponuda je ogromna, u plastičnim posudama za poneti, flašama za gazirana pića i vodu i u sveprisutnim kesama za jednokratnu uoptrebu.

Ali, iako su pojedinačni izbori važni, oni čine samo mali trag u ogromnom problemu sa plastikom sa kojima se svakodnevno susrećemo, ističe Greenpeace.

Virusi i nove forme zagađenja

Većina plastičnog otpada završava u vodotokovima i zatim u okeanima. Posebno opasan deo tog otpada je upravo mikroplastika, koja dospeva u čovekov krvotok, pluća i sve organe.

U jednoj novoj studiji je dokazano da određeni virusi mogu da prežive do tri dana u česticama mikroplastike. Oni mogu ostati zarazni tako što se vežu za plastiku u slatkovodnom okruženju.

Istraživači su na obalama Kanarskih ostrva otkrili plastitar, novu vrstu zagađujuće materije, iz koje toksične hemikalije mogu da dospeju u okeane. Plastitar je mešavina katrana i mikroplastike.

Plastitar je mešavina katrana i mikroplastike

Naučnici navode da to otkriće upotpunjuje sliku globalnog kruženja plastike, koja se kreće kroz atmosferu, okeane i kopno na način koji podražava prirodne procese kao što je ciklus ugljenika.

Plastični konzumerizam

Danas je najnormalnije da dobijete supu u plastičnoj kesi ili da vam dostavljači donesu ručak u pakovanju od stiropora sa plastičnim escajgom. Dostava hrane dodatno utiče na problem sa plastikom kao i na emisije ugljen-dioksida, izveštava El País.

Najveći proizvođači plastičnog otpada su ujedno najveće svetske kompanije. Imena korporacija su irelevantna, jer jednu kompaniju će zameniti neka druga. Poenta je u tome što princip poslovanja ostaje isti, dok se plastični otpad i profiti gomilaju. Voda se i dalje u velikoj meri konzumira iz jednokratnih plastičnih flaša.