Da li će strategija EU za vodonik odložiti postizanje klimatske neutralnosti?

Evropska komisija je objavila strategiju za povećanje proizvodnje vodonika u cilju dekarbonizacije sektora u kojima je teško postići smanjenje štetnih emisija, ali organizacije za zaštitu životne sredine upozoravaju da bi ovakva strategija EU za vodonik mogla biti „mač sa dve oštrice“ koji bi produžio upotrebu fosilnih goriva i poremetio planove da se do 2050. godine postigne klimatska neutralnost.

Strategija EU za vodonik, koja je objavljena zajedno sa strategijom za integraciju energetskog sistema, ima za prioritet obnovljivi vodonik, proizveden uglavnom korišćenjem solarne energije i energije vetra, ali takođe predviđa ulaganja, u kratkom i srednjem roku, u niskougljenični vodonik, čija proizvodnja se oslanja na prirodni gas.

Strategija bi mogla dovesti do toga da čisti vodonik bude nekonkurentan na tržištu EU

Evropski biro za životnu sredinu (EEB), mreža koja okuplja oko 150 ekoloških organizacija iz 30 evropskih zemalja, smatra da bi strategija mogla dovesti do toga da čisti vodonik bude nekonkurentan na tržištu EU i produžiti život industriji fosilnih goriva.

Komisija planira značajna ulaganja u tehnologiju izdvajanja CO2 i u proces pirolize, koji mogu umanjti štetne emisije pri proizvodnji vodonika, ali koji bi takođe mogli povećati zavisnost Evrope od fosilnih goriva i odložiti postizanje klimatske neutralnosti, koje je planirano za 2050. godinu, upozorava EEB.

Komisija procenjuje da će prirodni gas 2050. godine i dalje činiti 15% energetskog miksa EU

I sama komisija procenjuje da će prirodni gas 2050. godine i dalje činiti 15% energetskog miksa EU, a to je godina za koju je planirano postizanje klimatske neutralnosti.

Poslanička grupa Zelenih u Evropskom parlamentu je takođe kritikovala strategiju Evropske komisije, pozivajući da se proizvodi samo zeleni vodonik, koji se pravi isključivo uz pomoć obnovljivih izvora energije (OIE).

Strategija predviđa gradnju najmanje 40 GW kapaciteta za proizvodnju obnovljivog vodonika od 2025. do 2030. godine

Strategija Evropske komisije ima fazni pristup, pa se za period od 2020. do 2024. godine planira razvoj najmanje 6 GW kapaciteta za proizvodnju obnovljivog vodonika, a od 2025. do 2030. godine najmanje 40 GW.

Cilj za period od 2030. do 2050. godine je da tehnologije za proizvodnju obnovljivog vodonika budu masovno korišćene u sektorima u kojima je teško postići smanjenje štetnih emisija, poput hemijske industrije i industrije čelika, navodi se u saopštenju komisije.

Radi podrške sprovođenju strategije, Evropska komisija je u martu osnovala Evropski savez za čisti vodonik (European Clean Hydrogen Alliance). Vodeći ljudi iz ovog sektora, kao i civilno društvo, ministri iz državnih i regionalnih vlada i Evropska investiciona banka, radiće na povećanju proizvodnje i potražnje za čistim vodonikom u EU.

Frans Timmermans, izvršni potpredsednik Evropske komisije zadužen za Evropski zeleni dogovor, rekao je da bi nova privreda zasnovana na korišćenju vodonika mogla pomoći i pri otklanjanju ekonomske štete izazvane pandemijom COVID-19.