Klimatske promene

Crna Gora traži od Energetske zajednice da preispita obavezu da smanji emisije 55 odsto

mujovic dopis emisije energetska zajednica lorkovski

Jedan od prethodnih susreta Artura Lorkovskog i Saše Mujovića (foto: Vlada Crne Gore/Flickr)

Objavljeno

20.08.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

20.08.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Crna Gora je zatražila od Sekretarijata Energetske zajednice da preispita njenu obavezu da za 55 odsto smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine. Cilj je, kako tvrde vlasti Crne Gore, teško dostižan i podrazumevao bi radikalne poteze.

Ministarstvo energetike je saopštilo da je ministar Saša Mujović, kako je najavio tokom skupštinske rasprave o usvajanju Zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, uputio dopis direktoru Energetske zajednice Arturu Lorkovskom.

U dopisu ga je, kako su dodali, zamolio da se pomogne Crnoj Gori u ostvarivanju nacionalnih energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. godine na održiv način.

Cilj je teško dostižan i podrazumevao bi radikalne poteze

Ministarstvo navodi da je Crna Gora u obavezi da redukuje emisije gasova sa efektom staklene bašte 55 odsto u odnosu na referentnu 1990. Izmereni nivo emisija na kraju 2022. je iznosio 3.307 kt CO2e, a definisani cilj do 2030. podrazumeva potrebu za redukcijom od približno 887 kt CO2e ili oko 27 odsto.

Cilj je teško dostižan i podrazumevao bi radikalne poteze, poput značajnog smanjenja broja radnih sati Termoelektrane Pljevlja, zamene konvencionalnih automobila električnim automobilima od oko 50 odsto ili delovanjem na neenergetski sektor, pre svega poljoprivredu, navelo je Ministarstvo, i dodalo da bi sve navedene aktivnosti bile izuzetno opterećujuće sa ekonomskog aspekta i sigurno bi ugrozile standard stanovništva.

Crna Gora jedina država u okruženju kojoj nisu uračunate „ponorne emisije“

Vlada Crne Gore, kako je rekao Mujović, kao odgovorna Vlada ne želi da eskivira obaveze koje znače zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, ali ne sme da ugrozi ni građane primenom bilo koje neodržive mere.

Ministarstvo navodi da je Crna Gora jedina država u okruženju kojoj nisu uračunate „ponorne emisije“ (prim. aut. emisije koje prirodnim putem apsorbuju zemlja, šume ili okeani – ugljenični ponori), odnosno uticaj šuma na poništenje dela efekta proizvedenih gasova sa efektom staklene bašte.

„U dopisu ljubazno molim gospodina Lorkovskog da se preispitaju naše obaveza i da se uvaži makar dio ponornih emisija. U slučaju pozitivnog odgovora bili bi u prilici da ispunimo naše obaveze na putu ka EU i sačuvamo ekonomiju i standard stanovništva“, poručio je Mujović.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

20. avgust 2024. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama

Bec aplikacija za sadnju drveca

Beč koristi digitalne tehnologije za mapiranje pogodnih lokacija za sadnju drveća

20. avgust 2024. - Bečki startap Die Zweigstelle pokrenuo projekat Pflanz.mi, čiji je cilj da kroz razvoj digitalne platforme i aplikacije omogući građanima da identifikuju i predlože lokacije pogodne za sadnju dreveća

ministarski savet energetska zajednica bec

BiH i Crna Gora traže odlaganje primene prekogranične takse CBAM

20. avgust 2024. - Bosna i Hercegovina i Crna Gora zatražile su na Ministarskom savetu Energetske zajednice odlaganje primene prekogranične takse na CO2

Izvesno je da ce 2024. biti najtoplija godina ikada, premasen nivo od 1,5 stepena Celzijusa

2024: godina rekordnih temperatura

20. avgust 2024. - Gotovo je sigurno da će 2024. biti najtoplija godina do sada i prva kalendarska sa prosečnom temperaturom preko 1,5 stepena višom nego u predindustrijskom periodu