COVID-19: Izazovi i prilike za sektor daljinske energetike

Autori: Greg Gebrail, stručnjak za energetiku, Grupa za održivu infrastrukturu, i Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za obnovljive izvore u daljinskoj energetici na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)             

Sistemi daljinske energetike su uobičajena pojava u urbanim sredinama, a daljinsko grejanje je najčešći vid grejanja za stambene i poslovne objekte u mnogim zemljama u kojima EBRD posluje. U poređenju sa ostalim komunalnim sektorima, sistem daljinske energetike je imao najmanji neposredni rizik od povećanja potražnje u periodu kada se pandemija COVID 19 pojavila s obzirom na doba godine. Međutim, pojava pandemije i drastične mere preduzete kao odgovor pokreću nekoliko važnih pitanja kojih bi operateri u okviru sektora i donosioci regulative trebalo da budu svesni.

Potražnja za energijom

S obzirom na to da je u toku pandemije potrebno da velika većina stanovništva ostane kod kuće, očekuje se da dođe do povećane potražnje za grejanjem prostora i za potrošnom toplom vodom u stambenom prostoru, uporedo sa značajnim smanjenjem potražnje za toplotnom energijom u poslovnom prostoru i industriji. Srećom, u vreme kad je došlo do ostajanja ljudi kod kuće u regionu u kome EBRD posluje, period vršne potrošnje toplotne energije je već prošao, te su sistemi daljinskog grejanja radili sa dovoljnim rezervama u proizvodnim kapacitetima. Kako se period ostajanja kod kuće produžavao, vreme je postajalo sve toplije i sistemi su završili svoju grejnu sezonu. Ovo se takođe odnosi na regione u kojima stanovnici koriste prirodni gas i kućne individualne kotlarnice.

Sistemi za daljinsko hlađenje još nisu rasprostranjeni u zemljama u kojima EBRD posluje, ali kod pojave pandemije u zemljama sa toplijom klimom i u toku letnjih meseci, ostajanje kod  kuće može povećati potražnju za hlađenjem u stambenom prostoru i opteretiti gradske elektroenergetske mreže.

Operativni rad

Javna preduzeća, kao što su operateri daljinske energetike, pod pritiskom su da moraju da pružaju usluge koje su od vitalnog značaja, dok  se suočavaju sa nedostatkom obrtnog kapitala zbog politika vlada koje obustavljaju ili odlažu plaćanje usluga od strane stanovništva. Oni možda neće imati dovoljno obrtnih sredstava za održavanje sistema u funkcionalnom stanju, plaćanje zaposlenih ili finansiranje planiranih investicija u infrastrukturu (što može uključivati i osnovno održavanje koje mora biti završeno u letnjim mesecima). Rizik je ovde očigledan i EBRD može da podrži operatere daljinskog grejanja da prebrode ovaj period kroz novi paket solidarnosti EBRD Banke.

Pitanje obrtnog kapitala može da utiče na snabdevanje gorivom, ali malo je verovatno da će pandemija izazvati prekide u snabdevanju, osim ako ne dođe do ozbiljnog ekonomskog šoka ili političkih nemira.

Odsustvo radne snage predstavlja rizik, posebno u zemljama poslovanja EBRD-a gde je još uvek rasprostranjen neposredan fizički nadzor i upravljanje infrastrukturom sistema. Mere socijalnog distanciranja takođe mogu uticati na aktivnosti održavanja i operateri će morati da obuče osoblje i obezbede odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu, posebno tamo gde je potreban ljudski kontakt. Situacija bi se mogla pogoršati usled nepovoljnog starosnog profila zaposlenih u sektoru daljinskog grejanja u čitavom regionu poslovanja EBRD-a; značajan deo radne snage stariji je od pedeset godina i i ima veći rizik od oboljenja od respiratornih infekcija. Navedena pitanja mogla bi negativno da utiču na sigurnost snabdevanja toplotnom energijom.

Investicije

Manjak obrtnog kapitala i neposredne potrebe za finansiranjem ključnih operativnih funkcija mogli bi rezultirati zamrzavanjem ili znatnim smanjenjem ulaganja u kapitalne investicije, uključujući projekte koji su već́ u izgradnji. Odlaganje remonta ili investicija u unapređenje sistema negativno će se odraziti na pouzdanost istih i efikasnost u radu u srednjem i dugoročnom periodu.

Prelazak na energente sa niskim emisijama ugljenika

Kombinacija smanjene potražnje za energijom zbog pandemije i rata cena između glavnih proizvođača nafte prouzrokovala je drastičan pad cena fosilnih goriva i potražnje za naknadama za CO2 emisije (EU ETS). Postoji zabrinutost da će se time smanjiti motivacija za dalje smanjenje emisija ugljendioksida u sektoru grejanja i hlađenja, dok privremeni pad cena može negativno uticati na planirana ulaganja ili regulative koje podržavaju korišćenje obnovljivih izvora energije ili otpadne toplotne energije. Da bi se održao proces , važno je da se podrška rešenjima koja omogućuju niske emisije ugljenika nastavi i da bude snažnija u pogledu suočavanja sa ovim izazovima.

Dugoročni uticaji

Pad cena fosilnih goriva negativno će uticati na državne prihode u zemljama u kojima EBRD posluje, a koje imaju veliki naftni i gasni sektor, kao npr. Kazahstan. U zavisnosti od dužine trajanja krize, subvencije ili veštački niske cene komunalija mogu da utiču na održivost, i dovesti do promenecena. Suprotno može da se desi u drugim zemljama u kojima se vlasti mogu suočiti sa dužim pritiskom kako bi zamrzle ili smanjile cene usled povećane nezaposlenosti ili raznih ekonomskih poteškoća.

Rudimentarni sistemi grejanja kuća na bazi čvrstih goriva i lokalni kotlovi na fosilna goriva ključni su izvori zagađenja vazduha u gradovima. Pandemija je takođe istakla negativan uticaj zagađenja vazduha na javno zdravlje. Istraživači sa Harvarda primetili su alarmantnu povezanost između nivoa zagađenja suspendovanim česticama u američkim državama i stope smrtnosti od COVID-19 u tim državama. ii To može generisati i dodatno povećati fokus vlasti ili kreatora strateških dokumenata da podrže širenje sistema daljinskog grejanja zbog borbe protiv lošeg kvaliteta vazduha u svojim gradovima i regionima.

Usled nedostatka vakcine postoji rizik da COVID-19 može slediti sličan obrazac kao sezonski grip i ponovo se pojaviti u kasnu jesen ili zimu. Rizik od ponovne pojave virusa i ostajanja kod kuće koji se poklapaju sa početkom sezone grejanja ili se javljaju tokom hladnijih zimskih meseci dodatno naglašavaju važnost završetka letnjih aktivnosti održavanja, povećanja redundantnosti sistema i postavljanja planova za slučaj neželjenih situacija u slučaju velikog odsustva osoblja. Obezbeđivanje dugoročne pouzdanosti sistema i sigurnosti snabdevanja toplotnom energijom biće od presudnog značaja za zaštitu ugroženih kategorija stanovništva koji bi bili u najnepovoljnijem položaju ukoliko se prekine sa isporukom usluga.

Mogući odgovor EBRD-a vezan za usluge daljinskog grejanja:

i Prosečna starost ~ 2000 zaposlenih u JKP Beogradske elektrane je 50 godina (Plan poslovanja 2020)).

ii The Economist – 25.04. 2020 (link) and 18.04. 2020 (link)