COP29: Postignut dogovor ključan za buduće globalno tržište emisija

Države koje učestvuju na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29 postigle su konsenzus o standardima za uvođenje emisionih kredita za ugljenik, u skladu sa Pariskim sporazumom iz 2015. godine. Ipak, još mnogo toga je ostalo da se ispregovara.

Nakon višegodišnjih rasprava, počinje uobličavanje globalnog tržišta kvota iliti dozvola za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte – takozvanih emisionih jedinica ili karbonskih kredita. Prvog dana Konferencije UN o klimatskim promenama COP29 u Azerbejdžanu, okupljene strane su se složile oko standarda za kredite za ugljen-dioksid. Taj potez je od velikog značaja za stvaranje međunarodnog sistema za trgovanje emisijama. Postignuti konsenzus je zasnovan na odlukama iz Pariskog sporazuma o klimi, usvojenog 2015. godine.

Tržište sertifikata o emisijama bi nadgledale Ujedinjene nacije. „Ova alatka će napraviti preokret ka usmeravanju resursa prema zemljama u razvoju. Nakon više godina zastoja, u Bakuu su sada krenuli veliki koraci napred. Ali još mnogo toga treba ispuniti“, kazao je predsednik samita COP29 Muhtar Babajev.

Postizanje sveobuhvatnog sporazuma o svetskom finansijskom klimatskom mehanizmu po članu 6 Sporazuma iz Pariza otvorilo bi put ka mogućem smanjenju troškova sprovođenja nacionalnih klimatskih planova za ukupno 250 milijardi dolara godišnje, stoji u objavi. Naime, to bi bio okvir za prekograničnu i međunarodnu saradnju.

Samit u Bakuu se zvanično zove Konferencija strana Okvirne konvencije UN-a o klimatskim promenama (UNFCCC). Traje do 22. novembra, a prijavilo se 70.000 delegata.

Predsednik konferencije COP29 Babajev upozorio da se aktuelnim merama globalno zagrevanje neće zadržati ispod tri stepena

U svom pozdravnom govoru, Babajev je naglasio da aktuelne i najavljene mere i propisi vode svet u katastrofalno zagrevanje od tri stepena Celzijusa. Pozvao se na poslednji izveštaj Programa UN za životnu sredinu (UNEP) o jazu između projektovanih emisija i neophodnog smanjenja.

„Na putu smo u propast… Bilo da ih vidite ili ne, u senci ljudi pate. Umiru u mraku. A treba im nešto više od saosećanja, više od molitvi i papirologije. Oni žude za vođstvom i delovanjem. COP29 je trenutak koji se ne sme propustiti i koji može da za sve ljude zacrta novi put napred“, poručio je delegatima šef konferencije. Babajev je i azerbejdžanski ministar ekologije i prirodnih resursa.

Predsedništvo samita je saopštilo da je ove godine prioritet da se ispregovara potpuna operacionalizacija člana 6. Pomenuti dogovor u načelu obuhvata član 6.4, o okviru za tržište potvrda o emisijama ugljen-dioksida i drugih gasova štetnih za klimu. Što se tiče celokupnog globalnog finansijskog klimatskog sistema, zamisao je da se investicije usmere u zemlje u razvoju. Cilj je usredsređivanje na one mere za ublažavanje klimatskih promena za koje će troškovi biti najniži.

Standardi za emisione tržišne kredite treba da budu garancija da je smanjenje i uklanjanje količina ispuštenih gasova stvarno, verifikovano i merljivo

„Znamo da se potrebe mere u bilionima“, rekao je Babajev, pritom priznajući da postoje nesuglasice oko načina da se do novca dođe. Dodao je da se čini da se realističan cilj po pitanju iznosa kojeg javni sektor može da obezbedi i mobiliše meri u stotinama milijardi. „Iako ovi brojevi zvuče veliki, to nije ništa u poređenju s troškovima nedelovanja. Ove investicije se isplate“, istakao je glavni klimatski pregovarač.

Globalne dozvole za emisije bi zemljama, firmama dale pristup širokom arsenalu mera za dekarbonizaciju

Postoje brojne forme dozvola ili kreditnih jedinica za emisije, a svaka obično važi za jednu tonu CO2 ili ekvivalenta CO2 za neki od ostalih gasova sa efektom staklene bašte. Sistemi naplate postoje u Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji, Kini, na Novom Zelandu i u drugim državama.

Standardi za kvote za ugljen-dioksid treba da garantuju visok integritet tržišta i učine smanjenje i uklanjanje količina ispuštenih gasova stvarnima, verifikovanima i merljivima. Emisije mogu da se naplaćuju kroz mehanizme među kojima su aukcije, porezi i poreske olakšice, pošumljavanje, sekvestracija CO2 iz zemljišta i hvatanje, upotreba i skladištenje ugljenika (CCS ili CCUS).

Države, kompanije i drugi entiteti bi na međunarodnom tržištu kupovali sertifikate i usluge za smanjenje ili kompenzovanje njihovih emisija.

Klimatska akcija je „najvažnija trka u našem životu“, podvukao je Babajev.

Klimatsko finansiranje nije milostinja

Usvajanje ambicioznih novih ciljeva u domenu klimatskog finansiranja je u interesu svake države, uključujući one najveće i najbogatije, naveo je izvršni sekretar UNFCCC-a Sajmon Stil. „Kad barem dve trećine država sveta ne može da priušti hitro smanjenje emisija, onda svaka država plaća brutalnu cenu. Stoga odbacimo svaku pomisao da je klimatsko finansiranje milostinja“, izjavio je.

Međutim, ukoliko novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp povuče potpis svoje države sa Pariskog sporazuma – ponovo – to će verovatno ograničiti mogućnost napretka na polju obuzdavanja klimatskih promena i prilagođavanju na njihove posledice.