Coca-Cola je verovatno najpopularnije i najprodavanije piće na svetu, pa ne iznenađuje podatak da je kompanija koja ga proizvodi najveći zagađivač plastikom već šestu godinu zaredom. Sada je umanjila svoje ambicije za zaštitu životne sredine, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo ekoloških aktivista.
Coca-Cola je 2022. godine sebi postavila cilj da 2030. godine najmanje 25 odsto svojih napitaka prodaje u povratnim odnosno staklenim bocama i plastičnim bocama za ponovno punjenje. Takođe da reciklirani materijal čini barem 50 odsto ambalaže. Izrazila je nameru da najkasnije 2025. smanji godišnju potrošnju primarne plastike za ukupno tri miliona tona.
Međutim, kompanija je sada revidirala ove ambicije. Novi ciljevi za 2030. za udeo recikliranog materijala u primarnoj ambalaži (plastika, staklo, aluminijum) iznose 35-40 odsto.
Generalni direktor Coca-Cole Džejms Kvinsi rekao je 2020. godine da će najkasnije na kraju nastupajuće decenije kompanija reciklirati plastični ekvivalent svake boce koju pusti u prodaju. I ovaj cilj je upravo ublažen, na 70 do 75 odsto boca i limenki koje pusti na tržište, i to bez naznačenog roka.
Oliver Franklin-Volis, autor knjige Pustara: Prljava istina o tome šta bacamo, gde to ide i zašto je to važno (Wasteland: The Dirty Truth About What We Throw Away, Where It Goes, and Why It Matters), izjavio je za CNN da je ovo peti put da Coca-Cola menja svoje ciljeve od 1990. godine, kada je počela mnogo da obećava o reciklaži i zaštiti životne sredine.
„Svaki put kada kompanija objavi ambiciozna obećanja, usledi velika medijska pažnja. Međutim, nakon nekoliko godina, zbog ekonomskih poteškoća ili želje za povećanjem prihoda, ciljevi se tiho odbacuju. Ovo je samo poslednji primer tog obrasca,“ naveo je Franklin-Volis.
Coca-Cola je najveći zagađivač plastikom na svetu
Prema podacima organizacije Break Free From Plastic, Coca-Cola je najveći zagađivač plastikom na svetu, sa proizvodnjom od oko 5,97 miliona tona plastike godišnje, ili oko 137 milijardi plastičnih flaša.
U studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, istraživači su koristili podatke iz petogodišnjeg globalnog programa (2018–2022) sprovedenog u 84 zemlje, kako bi identifikovali brendove na plastičnim predmetima pronađenim u prirodi. Za polovinu predmeta nije bilo moguće utvrditi brend. Pet najvećih indentifikovanih zagađivača su: Coca-Cola (11 odsto), PepsiCo (pet), Nestlé (tri), Danone (tri) i Altria (dva odsto).
Coca-Cola je da je ublažila svoje ciljeve objavila dva dana nakon što su u Busanu u Južnoj Koreji propali pregovori o sporazumu za rešavanje globalne krize zagađenja plastikom.
„Coka-Colin najnoviji potez je ekspertska lekcija u grinvošingu [obmanjivanju pod maskom ekologije], budući da je odustala od prethodno najavljenih ciljeva za ponovnu upotrebu i odabrala da preplavi planetu sa još više plastike koju ne može efektivno ni da prikupi ni reciklira. To samo pojačava reputaciju kompanije kao najvećeg zagađivača plastikom na svetu“, ocenio je Von Hernandez, globalni koordinator organizacije Break Free from Plastic.
Kompanija radije daje prioritet profitu nego dobrobiti ljudi
Coca-Cola je ranije najavila da će najkasnije 2030. oboriti godišnju količinu svojih emisija gasova sa efektom staklene bašte za 25 odsto, sa nivoa iz 2015. godine. Sada tvrdi da se usklađuje sa ciljem obuzdavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, ali bez jasno naznačene količine.
U saopštenju kompanije stoji da su ciljevi ažurirani zbog izazova u ulaganjima u resurse, nedostatka infrastrukture za reciklažu kao i zbog troškova na tom polju te zbog potrebe za fokusiranjem na održivije i bolje merljive ciljeve za bezbednu vodu, smanjenje emisija i prilagođavanje infrastrukture u saradnji sa partnerima.
„Kad govore o izazovima, zapravo odabiru da ne ulože sredstva koja su prethodno obećali. Ova odluka je verovatno posledica promena u okruženju, poput političkih dešavanja i pada cena sirove plastike. S obzirom na to da je reciklirana plastika skuplja zbog procesa sakupljanja, čišćenja i obrade, kompanija radije daje prioritet profitu nego dobrobiti ljudi“, zaključio je Franklin-Volis.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.