Cirkularna ekonomija postaje osnovni postulat za ceo svet

Srbija je prva zemlja Zapadnog Balkana koja je izradila Mapu puta za cirkularnu ekonomiju. U Ministarstvu za zaštitu životne sredine kažu da je namenjena dijalogu između donosilaca odluka i predstavnika industrije, akademske zajednice i civilnog društva. Cirkularna ekonomija ili kružna privreda je ideja sveobuhvatnog prelaska na aktivnosti koje uz očuvanje životne sredine donose inovacije i jačaju konkurentnost.

Slobodan Perović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra zadužen za strateško planiranje i projekte, predvodi ovaj poduhvat zajedno s Aleksandrom Vučinić, koja je na čelu Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju. On je za Balkan Green Energy News rekao da se odnos prema otpadu i resursima radikalno menja i da predstoji transformacija industrijskog dizajna i energetike i mnogih oblasti, što nove generacije moraju da dočekaju spremne.

Mapa puta je izdata u okviru projekta koji sprovodi Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). U njenom stvaranju je učestvovalo više od trideset ljudi.

Koje zemlje su najdalje došle sa cirkularnom ekonomijom i koje su njihove prednosti?

U našem regionu najdalje je otišla Slovenija. Pre nekoliko godina je sastavila mapu puta, a usledila je platforma za biznis, lokalne samouprave i think tankove koji se time bave. Iskustvo nam se činilo primenljivo, pogotovo zbog zajedničke prošlosti. Ugledali smo se na tamošnja iskustva u upravljanju otpadom i preuzeli pilot-rešenja. Finci su pioniri i najnapredniji u ovoj oblasti, ali pojedinačni pri meri postoje na svim kontinentima.

Ono što bi se uklopilo u nacionalnu privredu je uglavnom imalo uspeha. U upravljanju otpadnim vodama prednjače Holandija i Danska, a u ponovnom iskorišćenju sirovina vodi Nemačka.

Zajednička nit je da su kretale odozgo, od šireg koncepta u implementaciju naniže.

Kakvu dinamiku zamišljate u prelazu na cirkularnu privredu i kada ćemo osetiti pomak?

Mapa puta ne daje finalna rešenja, već predloge kako da napravimo hodogram za postepeno uvođenje cirkularne ekonomije. Sledi program s akcionim planom za naredne tri godine, dokument javne politike u skladu sa Zakonom o planskom sistemu. U krovnom programu ekonomskih reformi, cirkularna ekonomija je jedna od 20 glavnih intervencija i uključena je u dijalog s Evropskom komisijom.

Aktuelni planovi za recikliranje dovešće do smanjenja količine komunalnog otpada koji ide na deponije za trećinu

Prve rezultate očekujemo za četiri do pet godina, dok drugi subjekti postepeno uklope ciljeve u svoje planove. Za građane će postati vidljivi sa strategijom upravljanja otpadom, gde se predviđa fazno smanjenje stvaranja otpada i ponovno iskorišćavanje biorazgradivih, plastičnih i drugih materijala koji mogu da budu korisni.

Tako bi količina otpada trebalo da se smanji za trećinu, a pojačaće se kapaciteti za sekundarnu separaciju na deponijama.

Na koje zainteresovane strane u procesu se pozivate u dokumentu?

Bez široke horizontalne povezanosti svih činilaca u društvu, prelazak na cirkularnu ekonomiju ne bi uspeo. Nov način promišljanja i ponovnog korišćenja resursa i planiranja razvoja i proizvodnje treba da prožme industrijski ciklus.

Tradicionalni partneri su oni u oblasti reciklaže te preduzeća za upravljanje otpadom. Važnu ulogu u prvoj fazi ima i neformalni sektor za sakupljanje i to je ozbiljna tržišna niša za formiranje socijalnih preduzeća. Toj delatnosti treba podrška da se legalizuje i uspostavi održive principe.

Da li je to socijalna komponenta koju pominjete u trojcu s ekonomskom i dimenzijom zaštite životne sredine?

Ona je prva vidljiva i verovatno najvažnija. Druga je otvaranje velike mogućnosti za revitalizaciju tradicionalnih zanimanja. Govorim o zanatima za popravku starih stvari.

Industrijski dizajn će pretrpeti promene. U zemljama kao što su Finska, Švedska i Slovenija vidimo da ljudi što zbog podsticaja što zbog jačanja svesti odlučuju da poprave stvar, da je podele ili ustupe. Sve tri aktivnosti podstiču socijalnu interakciju i ljudi će biti više upućeni jedni na druge.

Velikim proizvođačima u Sloveniji se isplati da od ostataka proizvode biogas ili druge energente

U Švedskoj se dobija vaučer za popravku i, u kombinaciji sa troškom odvoženja uređaja ili nameštaja više desetina kilometara do nekog od centara za prikupljanje, promislićete dva puta pre nego što ih bacite.

Slovenija podstiče ponovno iskorišćavanje otpada odnosno odvajanje sirovina. Veliki proizvođači imaju interesa da od ostataka proizvode biogas ili druge energente. Tamo takođe već postoji tržište sekundarnih sirovina. Povrh svega, u informacioni sistem u Sloveniji uvedena je blokčejn tehnologija, tako da svaki proizvod može da se prati od ulaska na tržište sve do odlaganja i pretvaranja u sirovine.

Što se tiče industrijskog dizajna, svedoci smo da se uređaji, slično kao i druga roba, pa čak i automobili, u novije doba prave tako da funkcionišu samo tokom garantnog roka. I proizvode ih tako da se korisniku ne isplati da ih popravlja.

To jeste najglasniji argument onih koji tvrde da je cirkularna ekonomija u koliziji s industrijskim rastom.

Do promene će doći kada najveća svetska proizvodna sila, Kina, počne da primenjuje principe o kojima smo govorili. Do tada će potrošačima ostati izbor da kupuju kvalitetnije i popravljive stvari ili one jeftine, s programiranim rokom trajanja.

Poboljšanje kvaliteta i mogućnosti popravke je put ka smanjenju masovne proizvodnje

S jedne strane, u industrijskom dizajnu postoji tendencija da se smanji masovna proizvodnja, poboljšanjem kvaliteta i upotrebljivosti, a na kraju i mogućnosti popravke. Još jedna težnja je da se predmet može što lakše i jeftinije razdvojiti na upotrebljive komponente. Da može da se iskoristi za nešto drugo.

Za sada se smetlišta, namerno ne kažem deponije, pune tim uređajima i recikleri mogu da iskoriste samo deo, a ostatak jedino može da se spali.

Očekujete li udarac na zaposlenost i privredu uopšte u prvoj fazi?

Zeleni biznis generalno donosi radna mesta. Ipak, prvo moraju da se uspostave tarife za upravljanje čvrstim otpadom. Neki efekti se uvek osete na početku, ali cirkularna ekonomija se ne uvodi preko noći i ima vremena da se privreda diverzifikuje ka novim aktivnostima.

Biomasa, biogas, vetroelektrane i solarna energija se uklapaju u koncept cirkularne ekonomije

Ja očekujem nešto potpuno drugačije. Finalnom proizvodu ćemo dodavati vrednost ugradnjom domaćeg materijala. Zavisnost od uvoza nam je visoka, a deficit se povećava kad kupujemo jeftinije stvari koje ne možemo da preradimo, nego ih bacamo.

Nijedna zemlja još nije u potpunosti prešla na cirkularnu ekonomiju, ali znamo da je prate energetska i socijalna tranzicija. Biomasa, biogas, vetroelektrane i solarna energija se uklapaju u koncept. Oni smanjuju zavisnost od uvoza i povećavaju energetsku nezavisnost.

Koje su najveće prepreke u svetu i u Srbiji?

Po izbijanju pandemije virusa korona, napori za ukidanje jednokratne ambalaže vraćeni su nekoliko koraka unazad. Pomenimo tu i velike količine maski i rukavica. Primetan je nedostatak finansijskih instrumenata i podsticaja, kao i tradicionalna inercija privrede, pogotovo u slučajevima gde izmena procesa vodi poskupljenju proizvoda i usluga. Nijedan od ta tri faktora nije nemoguće rešiti.

Kakvu ulogu imaju pojedinci i podizanje svesti kada je u pitanju cirkularna ekonomija?

Da ovo zaživi, najvažnije je delovanje odozdo. Obrazovni sistem i porodice su prvi i osnovni korak. U školama treba sprovesti radionice, postaviti kante za različiti otpad i kompostane po dvorištima. Da decu spremamo za svet u kojem je cirkularna ekonomija osnovni postulat.

Privreda se nepovratno menja, kao što se ceo svet preokrenuo kad je srušen Berlinski zid. Važna je podrška tehnološkoj revoluciji, ali mora i da se amortizuje negativan uticaj na prirodu i da se nacionalna privreda učini otpornijom na svetske trgovinske i druge krize.

Postoje kontroverze oko spaljivanja otpada. Ako govorimo o najoptimističnijem scenariju, koliko toga preostane da ne može da se upotrebi nizašta drugo nego za proizvodnju energije?

Takvog otpada uvek bude. U nordijskim zemljama i dalje spaljuju otpad, recimo onaj iz sekundarne separacije što je potencijalno kontaminiran. Velike količine biootpada završe u mešanom komunalnom otpadu i pored svih kampanja za izdvajanje. On ne sme da se koristi za kompostiranje, da otrovne materije ne uđu u lanac ishrane.

Moramo da promišljamo ne pet, nego deset i petnaest godina unapred, da ne bismo u nekom trenutku morali da uvozimo otpad

Krovna evropska direktiva o otpadu se svake godine menja tako što propisuje smanjenje obima koji se šalje na deponiju i da se više reciklira, ali da se ne poveća korišćenje tog materijala za proizvodnju energije. Moramo da promišljamo ne pet, nego deset i petnaest godina unapred, da ne bismo u nekom trenutku morali da uvozimo otpad, kao što ga Švedska sad doprema iz Norveške.

Koliko spremnosti banke i druge finansijske institucije pokazuju za podršku tranziciji ka kružnoj ekonomiji?

Međunarodne finansijske institucije su se fokusirale na prelazak na obnovljive izvore i energetsku efikasnost, što se poklapa sa cirkularnom ekonomijom. Ali bez podsticajnih elemenata, proces barem u početku neće biti isplativ. Država mimo banaka mora da razvija takvo okruženje, na primer sistem depozita za ambalažu.